Вести
08. 02. 2024.
Панел „Етничка дистанца у медијском извештавању“: Може довести до страха и мржње према другоме
У корену проблема у медијском извештавању о етничкој дистанци стоји перцепција „њих“ насупрот „нас“ и сложена мешавина стереотипа, професионалног немара, непримерених поједностављивања и тенденција да се наметне униформно мишљење у свакој заједници, казала је новинарка Јелена Петковић на панел дискусији „Етничка дистанца у медијском извештавању“ одржаној у Северној Митровици.
Чланица Међународног прес института и комисије за жалбе Савета за штампу Србије Јелена Петковић казала је да у пракси извештавање и коментари редовно прибегавају стереотипима и показују незнање и пристрасност, што води до дискриминације и таргетирања особа и групе о којој се на такав начин извештава.
„Такво извештавање може довести до страха и мржње према ’другоме’, што ствара зачарани круг стереотипа и аверзије. На пример, пре неки дан медији су јавили да је полиција претресла амбуланту у Приштини коју користе Срби, односно канцеларије Центра за мир и толеранцију која је спојена са зградом полиције. У медијима на албанском језику је врло брзо објављено на десетине наслова да је реч о ‘шпијунском центру’. Додуше, један, мислим да је lajmi.net имао знак питања у наслову. Барем је постојао знак питања, али да ли је то заиста утицало на општу перцепцију, односно да су то заиста ‘шпијунски центри’? Или је лажна прича била само пословни потез намењен генерисању кликова и стварању прихода? А шта је са друштвеним и политичким последицама једне такве вести?“, поставила је питање.
Петковић је истакла да ниједна од тих вести није понудила нити један доказ за такву тврдњу.
“Дакле, циљ таквих вести није био да информишу. Такве вести имају за циљ да шире панику и страх и продубљују дистанцу према Србима, јер је свуда наглашено да је реч о српском центру. Излишно је рећи да у тим вестима нити једног тренутка није било друге стране. А друга страна је, сви знамо, златно правило новинарства”, казала је.
Према њеним речима, медијска магла и селективно извештавање су добро позната мејнстрим матрици обавештавања о трагедијама и кризама на Косову, где је, како наводи, сваки секунд медијској садржаја претио да “прелије чашу”.
„У таквој атмосфери очекивало би се да су Срби чести саговорници медија на албанском језику, јер би природна жеља медија била да информише о животу и потребама оних о којима се више од деценију преговара. Међутим, ми ово уопште не видимо. Напротив“, казала је она.
Петковић је истакла да етничка дистанца у медијском извештавању ту достиже максимум.
„Припремајући се за овај разговор погледала сам извештавање медија на албанском и прво сам кренула од Кохе, као медија који је словио за репрезентативни медиј који вага информације. На сајту те новине нисам успела да нађем у последњих месец дана један текст који би имао и другу страну. ‘Двоструке плате за чланове организације коју је влада прогласила терористичком?’, ’Полиција запленила пиштољ од једног Србина на северу’, ’Еулекс одговара на сумње да Србија поново поставља полицију на северу’, ’Неколико камиона гори на барикади на северу’, само су неки од наслова који се могу наћи када се претражује по хаштагу #север на сајту Кохе“, навела је она.
Петковић је навела да јавна личност може да користи слободу говора за изражавање ставова, чак и дискриминаторних и одвратних ставова, али „ми као новинари нисмо у обавези да таквим осец́ањима дајемо говорницу или микрофон. Ако то чинимо, ширец́и говор мржње, такође смо саучесници . На крају, то је уредничка одлука… И требало би да преузму последице својих одлука. Али, последице могу бити језиво опасне. Све је почело са вешћу, ако се сећате и 17. марта“, закључила је новинарка Јелена Петковић, чланица Међународног прессинститута и комисије за жалбе Савета за штампу Србије.
Имер Мушкољај: Медији треба да сарађују више и смањују етничку дистанцу
Председник Савета за штампу Косова Имер Мушкољај казао је на дебати одржаној у Северној Митровици да Савет нема пуно жалби када је реч о говору мржње о којима разматра и додао да у онлајн медијима на албанском језику нема више коментара читалаца.
“Мислим да је до 2018. или 2019. године постојала опција коментара, а да је после укинута, јер нису били у стању да све то контролишу. На пример у Газета експресу нема коментара код чланака, али све се то сад одвија на друштвеним мрежама. Тамо постоји говор мржње и све остало”, казао је Мушкољај.
Према његовом мишљењу, потребно је много рада и стрпљења медија и новинара, оних који су стварно медији и стварно новинари да некако утичу да се ова ситуација мења на боље.
“Ја нисам неки песимиста, напротив оптимиста сам, али стварно то треба да буде као неки заједнички циљ и медијима на српском и на албанском или бар оних медија који су стварно вољни да то ураде. Медији треба да сарађују више и да смањују ту етничку дистанцу”, истиче Мушкољај.
Проблем види у томе што медији извештавају о етничким групама на Косову у зависности од политичких дешавања.
“То је за мене нека страшна ситуација. Када се догоди неки инцидент, медији се не баве животом или последицама тог инцидента код обичних грађана него само политичким последицама” истакао је Мушкољај и додао:
“Мислим да је највећи проблем политика. Моје комшије у Приштини ме питају да ли ће бити рата пошто су сваке вечери у вестима или Курти или Вучић који нешто причају о рату, или обојица, или ко је купио оружје. То је нормално да људи страхују да ће бити рата поново. Ја мислим да је то последица начина извештавања. Није довољно само да пренесете ту вест, да кажеш Курти је рекао тако, Вучић је тако рекао. Треба да се иде изнад тога. Али нажалост то се не дешава често. Врло ретко имамо такву да кажемо анализу или ширу вест која објашњава шта се стварно догађа”, закључио је Имер Мушкољај.
Панел дискусија „Етничка дистанца у медијском извештавању“ одржана је у Центру грађанске енергије (ЦЕЦ) у Северној Митровици у организацији Радио Гораждевца у склопу пројекта Етиконект (ЕтхиЦоннецт) који подржава Национални демократски институт (НДИ).
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.