Вести
08. 02. 2024.
Пораз, неправда, страх, ударац, живот у мраку, срамота: Како млади новинари виде ослобађајућу пресуду за убиство Славка Ћурувије
Када је убијен Славко Ћурувија, били су мали или се нису ни родили. Данас раде као новинари. Како они доживљавају ослобађајућу пресуду за убиство Ћурувије, која је могла да буде преседан у историји Србије, да први пут казни извршиоце злочина над новинарима, а онима који се овом професијом баве да наду и охрабри их? Млади новинари говоре за Цензоловку о неправди и осећању пораза
Тог 11. априла 1999. године, када је у близини свог дома убијен новинар Славко Ћурувија, Јована је имала пет година, Александар четири, Зоран три, а Николија и Тамара имале су две. Јелена тек месец дана. Лана и Војин нису ни рођени.
Четврт века касније сви они су новинари.
Уместо да после коначне пресуде Апелационог суда, 25 година од Ћурувијиног убиства, пишу о историјском тренутку за своју државу у којој су први пут кажњене убице једног новинара, дочекали су вест о пресуди којом су оптужени за убиство – ослобођени.
Ови млади људи се или нису родили или су били превише мали да би разумели шта се догодило и јасно се сећали тог дана 1999. године – када је СР Југославију бомбардовао НАТО, а православни верници обележавали Ускрс. И када је држава убила угледног новинара.
Они данас живе и баве се новинарством у Србији. Све године рада, али и бар пола својих живота провели су под влашћу Српске напредне странке, која природно наставља све оно што је, у односу према новинарима и критичарима режима, својствено за мрачне деведесете и злочиначки режим Слободана Милошевића.
И њима су данас добро познате кампање против неистомишљеника, „страних плаћеника и издајника“, претње и напади.
Неразрешени злочини против новинара годинама стоје као камен у ципели свима који одлуче да закораче у ову професију и онима који у њој остају.
Наду да ће коначно доћи до разрешења макар једног случаја – убиства Ћурувије – у малим дозама уливао је правосудни систем, али и представници власти својим изјавама подршке, када је 2014. године подигнута оптужница против четворице припадника Ресора државне безбедности, што је указивало на то да иза убиства новинара стоји управо држава.
Десет година од подизања оптужнице стигла је и пресуда – поразна за све – за породицу Ћурувије, за грађане ове земље, за новинарску професију. Пресуда којом су ослобођени окривљени за убиство Ћурувије.
Пресуда која је показала да ни данас, баш као ни деведесетих, држава не штити новинаре. И када стоји иза њих – стоји спремна да у њих упери прст или пиштољ.
Власт се осветила непослушном гласу
Пораз, неправда, страх, ударац, живот у мраку и срамота – само су неки од утисака о ослобађајућој пресуди у случају убиства Славка Ћурувије, које је за Цензоловку поделило осам младих новинара и новинарки.
О Славку Ћурувији неки од њих су први пут чули пратећи са родитељима политичке емисије, неки у школи, а неки када су се заинтересовали за новинарство. Прве асоцијације које су стекли на помен његовог имена биле су: критика и убиство.
Након што су почели да раде у медијима, са Ћурувијиним делом упознали су се боље, а неки су и завршили Школу дигиталног новинарства Славко Ћурувија фондације.
Један од њих, главни и одговорни уредник портала 021.рс Зоран Стрика каже да ослобађајућу пресуду за убиство Ћурувије види као потврду да „власт има право да убије”. Њом се власт, каже, „ваљда коначно осветила непослушном гласу”:
„Надам се да ова одлука суда неће обесхрабрити, него да ће разгалити жељу да више ниједан новинар не буде ућуткан и да више не пролази некажњено ни најнебитнија будала која се усуди да припрети некоме да ће ’проћи као Ћурувија’.”
Порука да новинари нису безбедни
После 25 година од убиства и деценије суђења, новинарима у Србији послата је порука: обесхрабрујемо вас да радите професионално, нећемо вас заштитити и правда ипак није достижна – каже Николија Чодановић из Истиномера.
Јована Томић из Центра за истраживачко новинарство (ЦИНС) мисли да је пресуда неправедна:
„Пресуда шаље поруку да убиство новинара пролази некажњено – што је недопустиво – и да новинари у овој земљи нису безбедни. Самим тим, код младих новинара може да усади страх да се овим послом баве професионално.”
Ако се то деси, додаје, они ће сами себе ограничавати или одлазити из новинарства.
Јелена Чоловић из агенције Бета такође каже да је реч о неправди и да оваква пресуда шаље „јако лошу поруку у свет”.
Доследност и храброст Ћурувије као инспирација младим новинарима
Живот, стандарди и наслеђе Славка Ћурувије сада су део новинарске историје и инспиришу нове генерације новинара. Његова посвећеност истини и храбро супротстављање ауторитарном режиму инспирација су и неким младим новинарима.
„Инспирисала ме је прича о човеку који је остао доследан правим вредностима новинарства чак и када је политичка ситуација у Србији била изузетно турбулентна и неповољна“, рекла је Лана Станисављевић и додала да за њу Славко Ћурувија представља симбол храбрости.
По храбрим речима и оштрим текстовима, памти га и Александар Ђокић.
Као једна од полазница Школе дигиталног новинарства Славко Ћурувија фондације, Николија Чодановић каже да стандарди које је Ћурувија поставио за њу представљају путоказ и да се уверила да је он иза себе оставио „вечни печат бескомпромисног новинарства“.
Јелена Чоловић доживљава Ћурувију као „симбол упорности и истрајности у борби за истину“, који се упркос притисцима „довијао и није желео да одустане“, док је за Војина Радовановића он симбол новинарске борбе освајања слободе, „која јесте сизифовска“, али и „симбол страдања од стране мрачне дубоке државе“.
Пуне правде нема без осуђивања наручилаца
Ослобађајућа пресуда није изненадила Војина Радовановића, новинара Данаса, који каже да је она само потврда снаге државне службе „која деценијама ведри и облачи”.
„То је директна последица нереформисања кадрова након петооктобарских промена. Изненадио бих се да су починиоци убиства приведени правди. Такође, без осуђивања наручиоца убиства Ћурувије, пуне правде и нема.”
Радовановић каже да је страх свеопште присутан, а да је и сам, када некоме каже да је новинар, слушао реченице попут: „Пази се, знаш како је прошао Ћурувија.”
Порука и онима који прете новинарима
Ова пресуда значи само једно – да живимо у мраку без надлежних органа и оних који треба да доносе одлуке сходно прикупљеним доказима, каже Александар Ђокић из Инситута за медије и различитости и портала ФакеНеwс трагач.
„25 година медијска јавност заједно са породицом Славка Ћурувије чека одлуку суда. Шта је дочекала? Вест да је данас могуће убити новинара или новинарку, а да нико за то не буде кажњен? Управо то је порука свима онима који су до сада претили и застрашивали новинарке и новинаре у Србији.”
„Ударац који не желим да прихватим”
Лана Станисављевић, главна и одговорна уредница омладинског портала Yоутх Вибес, каже да је ова пресуда ударац за сваког грађанина и грађанку којима је остала трунка поверења у правосудни систем, али да она „не жели да га прихвати”:
„Иако је ова одлука поражавајућа на више нивоа, мени даје снагу и мотивацију да будем још доследнија свом животном избору – новинарству”, каже Станисављевић и додаје:
„Надам се да ће једног дана ова професија бити као и свака друга, а не да се сваког дана будимо срећни јер смо уопште дочекали мирно јутро и прву кафу због нечега што смо написали желећи да укажемо на неки друштвени проблем.”
„Обавеза да не устукнемо”
„Ова пресуда послала је поруку да држава неће кажњавати убице новинара које власт сматра неподобним”, каже Тамара Тодоровић из Јужних вести, али сматра да је, и поред тога, „обавеза свих младих професионалних новинара да не устукнемо пред овом срамном одлуком, већ да поручимо да ћемо и даље остати доследни критичком извештавању и да ниједна власт неће бити привилегована”.
Она истиче да је то што нико неће одговарати за Ћурувијино кукавичко убиство с леђа потврда небезбедности новинара, али и подстрек свима да „указујемо на неправилности, како би једног дана неке друге двогодишњаке дочекала боља земља и уређенији систем”.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.