Вести

07. 02. 2024.

Аутор: Невена Богдановић Извор: Радио Слободна Европа

Који су ефекти рада Комисије за истраживање убиства новинара у Србији?

Ниједан решен случај – то је досадашњи епилог истраге убистава новинара, критичара власти, током 90-их и раних 2000-их година у Србији.

Убиство новинара Славка Ћурувије из 1999. је 25 година касније резултирало ослобађајућом пресудом некадашњим припадницима Државне безбедности.

Након коначне одлуке Апелационог суда, објављене 2. фебруара, медијска удружења протестују, део опозиције критикује власт, а међународне организације упозоравају да ослобађајућа пресуда "доводи у питање владавину права".

За убиство новинара Милана Пантића 2001. године у Јагодини нема оптужнице. Тужилаштво за организовани криминал у Београду се прогласило ненадлежним за истрагу.

А смрт новинарке Даде Вујасиновић је и након 30 година у предистражној фази у тужилаштву - без одлуке да ли ће тај случај из 1994. бити квалификован као убиство.

Да помогне у расветљавању ових случајева задатак је Комисије за истраживање убистава новинара.

"Док Комисија није основана, није било никаквих помака у истрагама убистава новинара", оцењује за Радио Слободна Европа (РСЕ) председник Комисије, Веран Матић.

Додаје да је, на иницијативу тог тела, случај Ћурувија покренут пред правосуђем.

"Комисија никако не може сносити одговорност за одлуку већа Апелационог суда и то се од ње није ни очекивало", закључује.

Матић је некадашњи уредник радија и телевизије Б92, која је током деведесетих критички извештавала о режиму тадашњег ауторитарног председника, Слободана Милошевића.

Њени чланови су представници новинарских удружења и државних институција, међу којима су полиција, тужилаштво и Безбедносно-информативна агенција.

Комисију је формирала Влада Србије пре више од десет година - по доласку на власт Српске напредне странке (СНС) чија је најистакнутија фигура актуелни председник државе, Александар Вучић.

Истовремено, власт је на мети критика међународних организација због гушења медијских слобода.

Одговарајући на критике које долазе из дела струке да је оснивањем Комисије власт хтела да оствари "привид" да жели да расветли убиства новинара, Матић каже:

"Тај посао који смо урадили, мислим да је јако важан, а шта други мисле, мислим да је то део политичких конфронтација много више него дубинског истраживања шта је комисија урадила и шта се заиста догодило у овим случајевима у протеклих десет година".

Наглашава да је Комисија независна, без обзира на то што ју је основала Влада, и да њен рад и даље има "свој значај и вредност".

"Ми ћемо наставити са радом", закључује Матић.

НУНС: 'Ако институције раде, зашто је потребна Комисија'

Председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Жељко Бодрожић изјавио је да су у НУНС-у "од почетка били резервисани" према раду Комисије.

"Ако институције функционишу, зашто су потребне радне групе и комисије?", упитао је Бодрожић 5. фебруара, на протесту против ослобађајуће пресуде за убиство Славка Ћурувије.

Нагласио је да су представници НУНС-а учествовали у раду Комисије "верујући да постоји добра воља" да се случајеви реше.

"Јер је то срамота и за државу Србију и за наш народ, да немамо правду", додаје.

Након што су припадници Државне безбедности ослобођени оптужби за убиство Славка Ћурувије, Бодрожић је истакао да се струка осећа преварено.

"Показало се да смо по ко зна који пут злоупотребљени у политичке сврхе. Заиста смо сви ушли са вером да држава жели коначно да упрегне све своје снаге да се тај случај реши", додао је он.

УНС: 'Комисија урадила све што је могла'

Живојин Ракочевић, председник Удружења новинара Србије, изјавио је за РСЕ да је Комисија за истраживање убистава новинара урадила "све што је могла" од свог оснивања.

"Неки нивои одлучивања, захваљујући раду комисије, просто су приморани на сарадњу и дали су резултате", додаје.

Осврћући се на ослобађајућу пресуду Апелационог суда за убиство Славка Ћурувије, Ракочевић је истакао да "истина живи" иако је "правда убијена".

"У којој форми ће истина живети, то зависи од наше борбености, посвећености и способности да ту истину одржимо", нагласио је.

'Учињено све да се утврде чињенице'

Новинар и власник листова "Дневни телеграф" и "Европљанин" Славко Ћурувија убијен је 1999. у Светогорској улици у Београду, са више хитаца.

Суђење за убиство је почело у јуну 2015, седамнаест година касније.

"Комисија за истраживање убистава новинара је основана да би се утврдиле чињенице зашто до краја није истражено ово убиство, а ми смо, у ствари, урадили много више – били смо кључна помоћ да дође до оптужнице и две осуђујуће пресуде Вишег суда", истиче Веран Матић.

Припаднике некадашњег Ресора државне безбедности, Радомира Марковића, Милана Радоњића, Ратка Ромића и Мирослава Курака, Виши суд је два пута проглашавао кривим и осудио на укупно 100 година затвора.

"Убеђени смо да је у истражном поступку све учињено да се прикупи довољна количина релевантних доказа, да се утврде чињенице, да се утврди ко је лагао, ко обмањивао и ко прикривао, и то је изнето у судском процесу", оцењује Матић.

Апелациони суд у Београду је објавио 2. фебруара да је преиначио првостепену пресуду Посебног одељења за организовани криминал Вишег суда у Београду и ослободио четворицу оптужених за убиство Ћурувије.

У одлуци, на коју не постоји право жалбе, наведено је да "нема непосредних и посредних доказа" да су четворица припадника ДБ-а извршиоци убиства.

Поред оштрих критика дела опозиције и медијских удружења, на одлуку Апелационог суда реаговали су и представници власти.

Председник Србије Александар Вучић је изјавио да је то "ужасна порука за правосудни систем".

Истовремено је поручио да "неће да води хајку против судија" и одбацио оптужбе да он има утицај на правосуђе.

"Правосуђе је независно, не познајем ниједног од тих судија", рекао је он.

Вучић је 1999. године, у време убиства Славка Ћурувије, био министар информисања.

У истој емисији, у којој је коментарисао пресуду, Вучић је изнео критике на рачун дела медија и невладиних организација у Србији, оптужујући их да "воде рат" против њега.

Због тога је реаговала фондација "Славко Ћурувија".

"Још једном, по ко зна који пут, позивамо председника и његове сараднике да престану са таргетирањем новинара у земљи у којој је некажњивост за убиства и покушаје убистава новинара апсолутна. Док не буде касно", поручили су у објави на друштвеној мрежи X.

'Тужилаштво за организовани криминал одбија случај Пантић'

"Све се зна, само правде нема", тако случај убиства Милана Пантића описује председник УНС-а Живојин Ракочевић.

Дописник Вечерњих новости, Милан Пантић, убијен је 11. јуна 2001. у улазу зграде у којој је живео у Јагодини, док се враћао из продавнице.

Истрага још траје, оптужница није подигнута.

Веран Матић за РСЕ наглашава да је Комисија дошла до података о убицама и мотиву за убиство.

Подсећа да је Комисија раније објавила да је Пантић убијен због истраживања о приватизацији цементаре у Параћину.

"Тужилаштво у Јагодини, које је све време водило овај случај, достигло је одређени лимит, и није могло даље да ради у истрази. Према свим тим доказима, реч је о организованом криминалу", оцењује.

Од Тужилаштва за организовани криминал у Београду затражено је да преузму случај.

Они су, истиче Матић, то одбијали.

Последњи њихов одговор Удружењу новинара Србије, каже, стигао је почетком фебруара, након годину и по дана чекања.

"Дан пре него што је објављена ослобађајућа пресуда у случају Ћурувија, Тужилаштво за организовани криминал нас је обавестило да су они у новембру вратили случај у Јагодину и проценили да то није случај за њих", додао је Матић.

"То видим као недостатак политичке воље, али и као недостатак професионалне воље и изазова Тужилаштва за организовани криминал да се укључи", закључио је председник Комисије за истраживање убистава новинара.

'Смрт Даде Вујасиновић у предистражном поступку'

Новинарка часописа "Дуга", Радислава Дада Вујасиновић, пронађена је мртва у свом стану у Београду 9. априла 1994.

Тај случај је у предистражном поступку Вишег јавног тужилаштва у Београду.

"Нисам сигуран да је било неких озбиљних активности у истрази тужилаштва", оцењује за РСЕ Веран Матић.

Првобитна званична верзија догађаја била је да је новинарка извршила самоубиство, пуцњем у груди из ловачке пушке. Породица је оспоравала службену верзију Дадине смрти.

Касније је Форензички институт у Хагу закључио да је смрт могла да наступи као последица убиства, самоубиства или несрећног случаја.

То је први неразрешени случај смрти новинара у Србији, који се догодио у време власти Слободана Милошевића.

У једном интервјуу непосредно пред смрт, Вујасиновић је изјавила: "Ако ми некад падне саксија на главу, немојте да помислите да је то био несрећан случај".

У професионалној каријери Даде Вујасиновић остали су истраживачки текстови и репортаже о ратним догађајима у Југославији и политичким догађајима у Србији.

Проширен мандат комисије

Влада Србије је 2018. године проширила надлежност Комисије на случајеве убистава и нестанка новинара на Косову од 1998. до 2001. године, као и на убиства новинара у некадашњој Југославији током рата од 1991. до 1995. године.

Са проширењем мандата Комисије изабрани су и чланови који представљају Тужилаштво за ратне злочине и Службу за ратне злочине Министарства унутрашњих послова Србије.