Вести
06. 02. 2024.
Бранка Прпа за Данас: Вучић у мени тражи алиби
Историчарка Бранка Прпа је пуким случајем остала у животу 11. априла 1999. године. Човек који је пуцао у њеног невечаног супруга новинара Славка Ћурувију, на тренутак је стајао над њом размишљајући да ли и њу да убије. Двадесет и пет година касније, за државни врх, она је кључни разлог због којег је убиство Ћурувије остало некажњено.
Председник Србије Александар Вучић је говорећи о ослобађајућој пресуди рекао да петоро људи није хтело да осуди некога на 40 година, када непосредни сведок каже да то није то лице.
– Не познајем никога од тих судија, ни у првом, ни у другом степену. У првом степену је донета осуђујућа пресуда, у другом степену свих пет судија је донело ослобађајућу пресуду, јер је једини сведок и оштећена Бранка Прпа рекла да то није то лице, рекао је председник Србије Александар Вучић.
Два дана раније идентичну изјаву дала је и председница Владе Србије Ана Брнабић наводећи да је “Бранка Прпа била сведок одбране и рекла да то нису убице”.
– И како мислите да након тога има неки судија који ће рећи да јесу када је она била једини очевидац, казала је Брнабић.
Бранка Прпа за Данас истиче да се ради о скретању одговорност са државе која није била у стању да осуди убице Славка Ћурувије на жртву.
– Након ове фарсе од пресуде они су нашли мене да помињу. Ја која сам случајно остала жива сам им алиби, каже Прпа.
Разлог због којег представници власти помињу Прпино сведочење је зато што је оно одударало од верзије догађаја која је била представљена у оптужници. Према оптужници, непосредни извршиоци убиства били су Ратко Ромић инспектор ДБ-а и његов кум Мирослав Курак.
– Ратко Ромић и Мирослав Курак нису међу особама које сам тај дан видела, изричита је била Прпа на последњем сведочењу пред Апелационим судом из марта прошле године.
Опис убице који је тада понудила знатно је одударао од физичких карактеристика Мирослава Курака.
– Имао је изузетно бледо лице, аморфних црта, без икаквих упадљивих карактеристика. Носио је црну капу. Био је апсолутно миран, без треме, без трептаја, казала је тада Прпа напомињући да је сигурна у свој исказ и да јој се та слика “утиснула у свест”.
И данас Прпа остаје при ономе што је рекла, напомињући да је право питање за тужилаштво зашто су наставили са овом верзијом догађаја када су знали за њен исказ.
– Они дуже од двадесет година знају за ту моју изјаву, ја сам то говорила у бројним истрагама и фазама поступка. Нисам уопште била несигурна, лежала сам на земљи и гледала у убицу. Ја нисам могла да кажем нешто што нисам видела, све и да је тај човек кога су они оптужили убица на куб. То је било питање морала, моје савести. Али, сви полицајци и тужиоци који су се смењивали су настављали са тим, а имали су двадесет година да пронађу то Н.Н. лице, истиче Прпа.
Н.Н. лице које помиње, први пут се појавило у првостепеној пресуди Посебног одељења Вишег суда у Београду. Суд је осудио четворицу окривљених, али је као непосредног убицу, уместо Курака, означило Н. Н. лице.
Међутим, како је ова пресуда значајно прекорачила оптужницу, Апелациони суд ју је укинуо и вратио случај на поновно суђење. Поновна пресуда је била готово идентична као и прва.
Прпин исказ је и Апелациони суд поменуо у ослобађајућој пресуди наводећи да се “доследно током поступка изјашњавала о чињеници да лице које је лишило живота Славка Ћурувију нису ни Курак ни Ромић, што је поновила и на претресу пред другостепеним судом”.
Међутим, то према Прпиним речима, не мења суштину овог судског поступка.
– Неспорно је утврђено да је служба по налогу Радоњића пратила Славка Ћурувију и да су Ромић и Курак били на лицу места. Убиство једног еминентног човека, човека који је био јавна личност, није могло да прође без знања Радомира Марковића који је био начелник ДБ. Њихова одбрана да су пратили Славка због веза са страним службама је отворена увреда за интелигенцију и једна ужасна дифамација, каже Прпа.
Најзад, како истиче, кључно је питање због чега се нико није усудио да у овом поступку саслуша Александра Вучића.
– Вучић је у тренутку убиства био министар информисања. Влада у којој је био донела је Закон о информисању на основу ког је Славко био прогоњен, кажњаван, његове новине затворене. Немогуће да он као министар информисања није имао никаква сазнања о убиству, а њега нико никада није позвао ни на информативан разговор. Он може да каже да нема ништа са тим, али ја кажем да има, закључује Прпа.
За убиство Ћурувије били су оптужени Радомир Марковић, некадашњи начелник ДБ-а, Милан Радоњић, бивши начелник Београдског центра ДБ-а, Ратко Ромић инспекор ДБ-а и његов кум Мирослав Курак. Они су првостепено два пута били осуђени на укупно 100 година затвора, али је Апелациони суд преиначио пресуду и утврдио да нису криви. Славко Ћурувија, власник листова Дневни телеграф и Европљанин убијен је 11. априла 1999. године у улазу зграде у којој је живео у Београду.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.