Вести
30. 01. 2024.
„Казна за овакав гест је одсуство подршке на изборима“: Има ли Шапић право да не прича са новинарима?
Председник привременог органа града Београда Александар Шапић недавно је изјавио да би најбоље било да на „најлепши могући начин“ прекине комуникацију са новинарима Н1 и осталих медија који имају критички однос према владајућем режиму.
Претходно за медије који му нису по вољи није ни давао изјаве. Међутим, он је тек последњу у низу представника власти који одбијају да разговарају са критички настројеним медијима.
На питања Данаса, на пример, готово нико из владајуће структуре не одговара, док су неки новинари и блокирани од појединих функционера.
Саговорници Данаса сматрају да је овакво понашање недопустиво у друштвима која претендују да буду демократска.
Адвокат и некадашњи повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић каже за Данас да је Шапићев гест супротан Уставу и законима.
Он додаје да је са становишта односа политичара и медија овај гест некоректан и то двоструко.
„Прво, јер однос функционера власти с медијима није, односно не би смео да буде приватна ствар, већ подразумева његову обавезу да са медијима комуницира и омогући им тако остваривање њихове уставне обавезе. И друго, јавни функционер никако не сме себи да дозволи дискриминаторски приступ медијима“, истиче Шабић.
Закон о јавном информисању и медијима забрањује непосредну или посредну дискриминацију медија или новинара, али не предвиђа никакву казну.
„Нажалост, сви знамо да чак и да постоје законске одредбе које би предвиђале некакву одговорност јавног функционера за бахат својевољан прекид комуникације са неким медијем, надлежни их не би применили“, каже Шабић.
Сматра да живимо у друштву где је одговорност политичке елите подигнута на „ниво принципа“.
„Свакодневно се суочавамо са примерима недодирљивости људи из власти а уз њих и људи из њиховог окружења, пријатељског, кумовског, или пословног. Њихова одговорност изостаје чак и у случајевима кршења кривичног закона. Код нас је, често то кажем, реченица ‘пустимо институције да раде свој посао’ претворена у нервирајућу и циничну флоскулу“, наглашава Шабић.
Раде Вељановски, професор ФПН у пензији, каже да је у целом демократском свету пракса да нису предвиђене казне за јавне функционере који дискриминишу медије.
„Санкција за носиоца јавне функције који се тако понаша према медијима и према новинарима треба да буде да на следећим изборима не добије подршку, а у нормалном и демократском друштву се то стварно и дешава“, прича Вељановски.
Сматра да се не може све решавати законодавством и регулативом.
„Очекује се од јавних функционера да имају достојанства и углед, те да тог становишта, на један коректан, поштен, фер и пристојан начин комуницирају са јавношћу“, истиче Вељановски.
Александар Шапић није једини представник власти, који је одлучио да не прича са критички настројеним медијима и новинарима.
Министар грађевинарства Горан Весић је у време док је био заменик градоначелника Београда блокирао новинарку Данаса, када га је питала да прокоментарише његову сада већ чувену „Покретну канцеларију“.
Премијерка Ана Брнабић, која прилично често објавама на свом „X“ налогу критикује наш дневни лист између осталог називајући га и „тајкунским Данасом“, а нашим читаоцима поручује да „због година лажи више не знају шта је истина“, никада није одговорила на питања наших новинара.
Медије на подобне и неподобне дели и први човек Србије, Александар Вучић.
Документарац „Ја, Александар: Државни Гамбит“, окарактерисао је као недемократски јер нема другу страну.
„Најлакше је бити убедљив у осуди празне столице, када неко нема могућност да вам одговори онда је то веома једноставно. Овде нема друге стране, то није демократски и није фер“, изјавио је једном приликом Вучић, коментаришући овај филм.
Како су навеле ауторке овог документарца, он је више пута позван да гостује на Н1, што је сваки пут одбио.
Добио је и позив да учествује у докумнетарцу „Ја, Александар: Државни Гамбит“, на који се није одазвао, па како су ауторке објасниле, уместо њега је остављена празна столица.
Недавно је одговарајући на питање новинарке Н1 Гордане Бјелетић у Врању, оптужио ту телевизију да лаже и води кампању против њега.
Професор Вељановски каже да оваква пракса где неки носиоци јавних функција не желе да комуницирају са „неподобним медијима“ може имати лоше последице по друштво.
„То онда доводи до апсолутних подела и до потпуног изостанка оне могућности перманентне јавне дебате о најважнијим питањима чему медији иначе треба да служе“, сматра Вељановски.
Мишљења је да носиоци јавнох функција у Србији често губе из вида чињеницу да на тим функцијама нису као приватне личности.
„Они јесу приватне личности ван свог посла, али њих новинари не позивају на разговоре и да им дају изјаве као приватне личности, него као носиоце функција, и они немају права да створе ситуацију дискомуникације“, објашњава Вељановски.
Истиче и да су, иако их је бирао само један део грађана, владајући политичари дужни да своју функцију обављају „у име свих грађана и за све грађане“.
„Они апсолутно не смеју да праве селекцију где са неким медијем хоће да разговарају а са другим неће, и поготово не да се ароганто понашају према било ком новинару и редакцији“, закључује Вељановски.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.