Вести

26. 01. 2024.

Аутор: Јелена Л. Петковић Извор: Радио Гораждевац

Медијско убиство: Судбина Оливера Ивановића

Најпознатији, најнезависнији и најозбиљнији лидер Срба на Косову, Оливер Ивановић, убијен је са шест хитаца у леђа 16. јануара 2018. године у Косовској Митровици.

Ни истине, ни правде. Шест година након злочина нема озбиљних истрага, нема оптужнице – не зна се ко су директни извршиоци, ко налагодавци. Нема је ни у Београду, ни у Приштини, ни пред Еулексом који би бар због процеса који је водио против Оливера Ивановића, имао посебан интерес да такође сазна истину.

Злочину који је зацементирао судбину Севера, поломио у парампарчад дух Срба који тамо живе, претходило је паљење канцеларије лидера Грађанске иницијативе “Слобода, демократија, правда”, постављање експлозивних направа под аутомобил, напад на породицу Оливера Ивановића.

„Мени су урадили све што су могли до сада, још нису пуцали на мене, али ко зна ни то није искључено…“, рекао је Ивановић 6. новембра 2017. године гостујући на ТВ Н1 у Београду.

То све, између осталог, укључује и до тада незабележену медијску кампању уништавања његове личности, демонизације, цртања мете и политичког убиства. Кампању су предводиле ТВ Мост из Звечана и ТВ Пинк из Београда, емитујући нешто што у српској јавности до тада није виђено, кршећи све могуће етичке и новинарске кодексе. Означили су га као издајника. Шест година касније јавност не зна ни ко је наручио и платио видео спот и медијску кампању.

Породица Оливера Ивановића у свакој прилици истиче и “медијску сатанизацију Оливера“, пре свега на спот „у којем се појављује и разливање крви и снајперски нишан“.

ТВ Мост је, подсећа Александар Ивановић, братанац Оливера Ивановића, емитововала и видео прилог који показује да лидера ГИ СДП неко “тајно прати и снима, а циљ је да се прикаже као издајник који договара предају севера”.  Претња је била јасна, Оливер Ивановић је тергетиран, и политички и физички.

Хронологија доктрине етничког баланса 

Оливера Ивановића поштовали су и Срби и Албанци. Десна рука и десно раме за ослонац, тако су га описивали многи грађани Митровице. Било је и завидних, и оних који су упирали прстом. Али, чак и они који се са њим нису слагали, одавали су признање његовој сналажљивости у компликованом косовско – српско- албанском политичком вилајету. И данас га описују као једног од ретких – неког ко је могао да буде мост ка бољем животу за све на Косову.

Бриселски споразум је потписан априла 2013. године и кренуо је у пуну имплементацију са српске стране. На Северу Косова се правила нова политичка реалност, старе фигуре на шаховској табли је ваљало срушити, прегруписати и поставити нове, са којима се лакше игра.

Да би се Оливер Ивановић склонио, била је потребна оптужница за ратне злочине и Еулекс ју је испоставио, испричаће годинама касније Малком Симонс, бивши судија Еулекса. Ивановића је Еулекс привео 27. јануара 2014, због навода о злочинима почињеним над Албанцима 1999. и 2000. године. То је био шок и за Србе и за Албанце, али и за међународну заједницу чији је чест саговорник био. Ухапшен је тачно два дана уочи истека рока за подношење кандидатуре за нове изборе за градоначелника Северне Митровице (претходни су избори пропали јер је Крстимир Пантић одустао на дан полагања заклетве) и док је град још био у шоку због убиства Димитрија Јанићијевића, кандидата Самосталне либералне странке. Јанићијевић је упуцан на кућном прагу у Митровици, кум Оливер је одржао последњи говор. Доминантан утисак међу Србима је да је реч искључиво о политичком хапшењу. Калкулације нису ишле само у правцу међународне политичке математике. Примећена је и тромост реакције Владе Србије. Хитноћа којом је тадашњи шеф Еулексовог Специјалног тужилаштва на Косову Џонатан Рател одбацивао управо наводе да је политика умешала прсте, експресност којом је Еулекс објашњавао да хапсе и друге на Косову за друга кривична дела, па чак и сина покојног председника Косова Ибрахима Ругове, само су продубљивала уверење грађана да је ипак реч о злоупотреби језиве трагедије ратног злочина да би се подвукли неки други рачуни.

Те 2014. године, пракса владавина права на Косову под пуном контролом Еулекса, изгледала је врло политизовано, пристрасно и циљано.

Оливер Ивановић, лидер грађанске иницијативе СДП, као оптуженик 20 месеци у притвору имао је право само на селективно посете, чак и када је био у болничкој постељи. Истовремено, Самија Љуштакуа, градоначелника Србице, пред Еулексовим судом осуђеним на 12 година затвора због убиства, чувари затвора Дубрава одвезли су до стадиона „Бајрам Али“ да одгледа фудбалску утакмицу, други полуфинални меч, Фероникла и Дренице.

О томе коме је највише користило да Оливер Ивановић буде у затвору, одговорио је у интервјуу објављеном у “Вестима”, четири месеца након хапшења, маја 2014:

“Сада, кад имам времена на претек, често размишљам како сам успео да многе људе озлоједим толико. Мислим да је моје хапшење требало да постигне три циља. Прво, онемогућавање да се активно укључим у политички живот заједно са групом одговорних и способних људи, који су у потпуно неравноправним условима и скромним средствима направили велики успех на локалним изборима за Митровицу, Звечан и Лепосавић. Друго, да се мојим хапшењем упути порука Србима, посебно на северу, да ће уследити нова хапшења (за период 1999 – 2011.годину) и то за све оно што није обухваћено амнестијом ( као што је већ видљиво). А то са амнестијом и није баш сигурно, јер они који у Скупштини Косова заговарају да се њихов устав заобиђе, па ће такви са лакоћом заборавити и на обавезе по Закону о амнестији. Треће, да се овим хапшењем политички амортизује незадовољство, огромна фрустрација косовских Албанаца због продужења мандата Еулекса и формирање посебног суда за ратне злочине ОВК. Вероватно да има и других који су моју несрећу искористили”, закључујући – “да сам којим случајем отишао 1999. године из Косовске Митровице у Београд или негде друго, уверен сам да не бих био оптужен ни за шта.”

Медији на албанском језику у извештавању нису имали ни трунку етичког обзира. Крив је и крив је, пресуђивали су из дана у дан, из минута у минут – штампани медији, портали и телевизије.

Цитати 

Оливер Ивановић је новинарима био чест саговорник. Прецизније, био је једини политичар који се увек јављао на телефон и није постојала тема, ситуација, питање за било који догађај на Косову или везано за Косово, да није имао спреман и бистар одговор. Чинило се – што је тема компликованија за објаснити читаоцима, то су његове поруке биле јасније.

Наглашавајући вишедеценијску несебичну сарадњу са медијима, чланови Удружења новинара Србије на Косову постхумно су Оливеру Ивановићу додели признање „Бели божур”, 19. јануара 2019. године. Новинари су „у студију увек имали госта који је био спреман да говори и без проблема стигне до свих локалних медија и јужно од Ибра. Новинари знају да његов телефон за њих никада није био ван домета”, речено је на уручењу награде коју је примио Оливеров брат Мирослав.

Оливер Ивановић једнако је давао изјаве и новинарима редакција на српском и албанском језику који је говорио. Управо због те лакоће у комуникацији и непосредности, био је редак Србин цитиран у медијима на албанском језику и захваљујући њему се понекад чула и нека друге страна.

Хапшење је пратила “незапамћана медијска хајка коју против Ивановића спроводе албанска телевизија и штампа”, оценио је адвокат Небојша Влајић.

Оптужбе су се претвориле у пресуде. Медији на албанском из дана у дан су објављивали непоткрепљене наводе да је Ивановић био “на челу криминалаца који су убили Албанце“, позивали су се на наводне тврдње из истраге бившег истражног судије у окружном суду у Митровици Махмута Хаљимија, који ће две године касније бити пред судом рећи да Оливер Ивановић није био на листи осумњичених у истрази коју је водио.

Медији са бољим везама у Еулеску су објавили детаље налога за хапшење, а главни саговорник већини медија био је Хаљит Берани из Савета за заштиту људских права и слобода из Јужне Митровице.

Дугогодишња председница Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић, априла 2014, изјавила је за “Политику” да ФХП није пронашао податке који би потврдили наводе да је Оливер Ивановић учествовао у било каквим злочинима. Она је објаснила да је у оквиру пројекта “Косовска књига памћења” руководила истраживањем о злочинима почињеним у Митровици ( од од јануара 1998. до 31. децембра 2000 године) током којег је саслушано је између 60 и 70 сведока. Додала је да једино што терети Ивановића јесте изјава Хаљита Беранија, изречена на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.

“Ван тога, на истраживању на терену, нисмо дошли до података који би потврдили наводе да је Оливер Ивановић учествовао у злочинима”, рекла је тада Кандић.

С друге стране, Берани је у то време медијима добро познат. У студију РТК 16. марта 2004. године изјавио је да су за дављене тројице албанских дечака у селу Чабра код Митровице одговорни Срби, а такво извештавање потекло из студија РТК, подстакло је највеће етничко насиље на Косову после 1999. године, пише у извештају ОЕБС-а и Хјуман рајтс воча о улози медија у матровском погрому.

Берани је познат и по другим тврдњама о наводним ратним злочинима које су пренели “Дојче веле” и “Обзервер“. Тек да би “Волстрит џурнал” 2001. објавио да француске трупе и истражитељи Хашког трибунала пратећи те наводе нису нашли ништа, а текст се завршава и Беранијевом реченицом – “Рекао сам свима да је то претпоставка, а не потврђена информација”.

Извештавање медија на албанском језику имало је утицај на безбедност Оливера Ивановића у приштинском затвору (након штрајка глађу пребачен је у затвор у Митровици). Прелило се и на односе Срба и Албанаца на Косову. Недељама након његовог хапшења медији на српском су обавештавали о повећаном броју напада на Србе у општинама Исток и Клина. Тадашњи министар за заједнице и повратак Далибор Јевтић у Влади Косова, подсећајући на улогу медија у догађајима марта 2004. године, није искључивао могућност да је на инциденте и тензије у срединама у којима Срби нису већина – утицало управо извештавање медија о Ивановићевом хапшењу.

“Приштински медији су о мом случају извештавали прилично некоректно, сензионалистички, једнострано без икакве дилеме. То ми је прилично било чудно, јер многи ти новинари ме лично познају, па су могли да макар покушају да доведу у немогућу везу дела која ми се стављају на терет и мене то као човека, то разочарава по мало”, испричао је у истом интервјуу за “Вести” Оливер Ивановић из маја 2014. године.

Епилог таквог медијског извештавања је јасан – Ивановић је политички избрисан као саговорник Албанаца и странаца.

Пресуда

“До јуче је пресуда била ослобађајућа”, прострујала је информација из поузданог дипломатског извора, када је саопштено јануара 2016. да је Ивановић осуђен на девет година затвора због ратног злочина над албанским цивилима из априла 1999. У пресуди је још писало да се “није могла установити ван сваке сумње Ивановићева улога”.

“Тешко је одговорити на питање о мојој наводној кривици, а не дотаћи се политике и политичких мотива за оптужницу, па и пресуду. Такав утисак је недвосмислено доказала и првостепена пресуда којој може веровати само злонамеран човек. Осуђен сам јер сам наводно присуствовао на месту догађаја, а да ми није приписано никакво активно учешће?! Пресуда утврђује да сам у истом тренутку и заменик генералног директора Фероникла, компаније треће по величини на КиМ, а од стратешке важности. Утврђено је да сам у њој задужен за програм ревитализације уз буџет од 10 милиона немачких марака, као и за пласман готових производа вредних 2,5 милиона долара. Како поверовати да такав човек може бити умешан, на један дан, у активности које ми се стављају на терет?!”, испричао је Оливер Ивановић за „Вести“.

Да није крив, изговорио је небројено пута. Да је помагао и Албанцима, говорили су и сведоци тужилаштва, који су му се пред судом захваљивали. Међу њима и Агим Дева, бивши директор Техничке школе у Митровици и противкандидат Ивановићу на првим косовским изборима у тог граду. Иса Мустафа, кључни сведок тужилаштва, рекао је да је Ивановић био у групи припадника паравојних снага у време када су се десила убиства. Одбрана је инсистирала да од 82 сведока нико децидно није рекао да је Ивановић био на месту злочина.  Апелациони суд у Приштини прошле 2017. фебруара је поништио пресуду и вратио суђење на почетак.

Хајка 

 Већи део од три и по године суђења Оливер Ивановић је био у затвору. Последњих шест месеци у кућном притвору. Пуштен је на слободу у јуну 2017 године. Следећег месеца, јула 2017. године Оливеру Ивановићу је запаљен ауто. То се догодило немало након што се састао Драгишом Миловићем, председником ГИ “За наш Звечан” и разговарао о могућности заједничког изласка на изборе. Миловић, коме је такође запаљен ауто, одбацио је могућност да иза паљевине стоје Албанци.

Уследила је нова невиђена медијска хајка на Оливара Ивановића која је кулминирала октобра 2017. године, када су – прво ТВ Мост, а затим и ТВ Пинк – телевизија са националном фреквенцијом емитовале спот којим се обележава као издајник.

Демонизација, овога пута пред српском јавношћу.

“Језива кампања”, тако ју је назвало пет новинарских и медијских удружења НУНС, НДНВ, АНЕМ, ЛП и АОМ најоштрије осудивши емитовање спота и објашњавајући да то „представља тешко кршење новинарских стандарда, али и изборних правила”.

Подсетили су и да је ТВ Мост у саставу Јавног предузећа Мрежа Мост са седиштем у Београду, финансираном из буџета Републике Србије, те да тиме „кампања коју тај медиј води против Оливера Ивановића добија посебну политичку тежину“. Додали су и да не очекују реакцију РЕМ-а против ТВ Пинк која се „укључила у прљаву предизборну кампању на Косову“.

“Ми смо као људи згрожени да они пусте спот који је све само није спот, који је апослутно непрофесионалан, неисинит, који је апослутно злонамеран”, рекао је тада Оливер Ивановић на конференцији са Миловићем, коју је пренео Коссев, дан након што је спот емитован:

“Посебна брига за мене су питања медија и ја бих као најнегативнији пример навео ово што ТВ Мост ради последња три – четири дана и томе се придружује телевизија Пинк, телевизија са националном фреквенцијом. То се никада није догађало да једна национална фреквенција која је покушала да помогне једној страни и то једној страни која апослутно не представља интересе грађана, једној страни која разједињава Србе, једној страни која има криминалне везе, само криминалну подршку, не подршку грађана, њима помогне са нивоа телевизије која има националну фреквенцију”, казао је Ивановић и додао:

“Немогуће је да професионалци, каквим вас ја сматрам направе такве грозне ствари. То нисте ви, ту се нешто променило. Или ви нисте они људи, које ја знам или је нека сила много већа и грознија од онога што може бити страшан директор или главни уредник утицала на ваше расположење и ваше понашање“.

На најаву Оливера Ивановића да ће се због емитовања спота жалити Независној комисији за медије, РТВ Мост је одговорило да је то “непримерен притисак на медије“.

„Телевизија „Мост“ није креатор спотова Српске листе и не преузима одговорност за садржај било ког предизборног спота емитованог у плаћеном термину. Очекујемо да струковна удружења и удружења емитера оштро и јасно осуде овај покушај застрашивања медија. Изражавамо незадовољство због чињенице да је део тих удружења већ стао на страну Ивановића и Миловића, а да није ни било покушаја да се од колега у телевизији „Мост“ добије било какво образложење“, навели су у саопштењу.

Ипак, јасно је да емитер има уређивачку одговорност и за плаћене огласе коју је прихватио да емитује. То није био случај “притиска” против медија, већ захтев за етичким извештавањем медија. Две потпуно различите ствари.

Опет супротно свој етици, ТВ Мост је 17. октобра 2017 објавила вест “Да ли Ивановић са Кфором и Приштином договара окупацију севера КиМ?”, са све фотографијом Оливера Ивановића како се поздравља са припадником КФОР-а. Извор неименован, наводи непроверени, инсинуације опасне.

Рукопис који и те како подсећа на онај уочи убиства новинара Славка Ћурувије у Београду априла 1999. године.  Обојица означени као “издајници”, “страници плаћеници”, који се удржују са НАТО странцима против српских интереса. “Ћурувија дочекао бомбе”, писала је Политика експрес. ТВ Мост објављује фотографију Оливера Ивановића који се рукује са војником Кфора и пита – договара ли окупацију?

 Убиство

16. јануара 2018. године убијен је Оливер Ивановић.

“Истрага о убиству Оливера Ивановића би требало да узме, између осталог, у обзир и извештај ТВ Мост са насловом „Да ли Ивановић са Кфором и Приштином договара окупацију севера Косова?“. Слика коју су објавили је доказ да је Ивановић праћен, а вест коју су написали је говор мржње и кривично дело. Главна и одговорна уредница ТВ Мост Љиљана Јанковић на суду би требало да каже који су то извори ТВ Мост, да ли је Оливера пратио њихов новинар или безбедносна служба и одакле им помисао да ће Оливер да „преда“ север. Срамота шта су урадили човеку! Срамота!”, испричао је за Драгиша Миловић, председник Грађанске иницијативе “За наш Звечан” у разговору за “Вести” две недеље након злочина.

ТВ Мост је у том извештају подвукао да се сусрет догодио “одиграо ненајављено, у конспиративој атмосфери”, чиме је сугерисано да је Ивановић нешто скривао и тајно радио.

“Оливер је био под истрагом и није могао да се јавно састаје са представницима међународних институција. Није ништа крио. Ипак, неко га је пратио, сликао и покушао да направи конструкцију. За ТВ Мост је питање ко им је толико поуздан да му поверују у измишљотину да Оливер преговара окупацију, а за истражне органе да ли ће да испитају да ли је Оливер праћен?”, подвукао је тада Миловић.

Љиљана Јанковић је тада за „Вести“ рекла је на истражним органима да просуде да ли би требало то да ово узму у обзир, те да није њено да се тиме бави.

Очигледно, до данас није нико.

Спот 

Када је реч о споту у којем се Ивановић дехуманизује, а који су приказани и на ТВ Мост и на ТВ Пинк, Миловић је још рекао да су пријавилинаручиоца, реализатора и уредницу.

“У том споту се изнад наших глава вијори албанска застава, црта нам се мета на челу и каже да смо сателити Приштине, страни плаћеници, покварени људи који роне сузе због својих запаљених аутомобила, а није их брига за људске животе. А истовремено, не извештавају са наших догађаја, не дају нам прилику да се бранимо, да одговоримо на блаћење и харангу. Када сам позвао уредницу Љиљану Јанковић казала ми је да је немоћна и да је спот наручен и урађен у Београду. Али, она не може да скида одговорност се себе правдајући се да је то спот Српске листе. И када смо хтели да закупимо термин, она је рекла да нема”, испричао је у истом разговору Миловић.

Јанковићева је пак тврдила да је спотове добила директно од Српске листе, а не из Београда, а на питање да ли их је погледала и одборила пре емитовања за “Вести” је казала:“Не бих да ништа више коментаришем заиста. Све сам већ рекла.”

Када је власнику телевизије Пинк, Жељку Митровићу, Љубица Гојгић, водитељка емисије “Прави угао” на РТВ Војводина, јуна 2022, прочитала цитате из спота о Оливеру Ивановићу, одговорио је упитавши – да ли гледа америчке кампање, да негативне кампање нису законом забрањене и да ће проверити ко је платио спот.

Други гост у студију, Саво Манојловић из покрета Крени-промени, инсистирао је да је ТВ Пинк “цртала мето на челу Оливеру”, подсећајући да је приказан у информативном програму, а не у рекламном термину.

Мркли мрак

Када је Жељко Митовић, 2022 године представљао ТВ Пинк пред Саветом Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) аплицијући поново за националну фреквенцију, Манојловић је носио мајицу са натписом „Ко је наручио спот против Оливера Ивановића?“. Манојловић се за присуство акредитовао као новинар Радио Гораждевца, због чега су и он и главни и одговорни уредник Дарко Димитријевић завршили под нападом таблоида.

РТВ Пинк је поново добила националну фреквенцију. Жељко Митровић до данас није испунио дато обећење да одговори ко је платио и наручио медијску кампању.

„То би требало да буде предмет интересовања неких служби, и зар не мислите да је чудно да и данас, поред толиког интересовања јавности и породице, никога још нема да да званично одговор, да каже ко је наручилац спота“, упитао је Мирослав Ивановић, брат Оливера Ивановића у недавном разговору за Н1, а поводом шест година од злочина.

Он је подвукао да „сви редом знају од кога је наручен спот – од Српске листе, али не видим разлога зашто то не би могла да буде чињеница која ће бити потврђена“.

Случај Оливера Ивановића је пример колико сурово и опасно медији могу да се злоупотребе. Сви они који који су убијали репутацију и цртали мету на чело човеку, сви они који стоје иза ове језиве кампање, морали би да одговарају етички, морално и кривично.

Поред све те владавине (не)права, зидова ћутања, скривања и магле – шта год да је речено – јасно је да много људи зна ко је био Оливер Ивановић. А како године пролазе, све им је јасније.

Косовско Специјално тужилаштво у фебруару 2020. године за злочин је означило криминалну групу наводно предвођену Звонком Веселиновићем и Миланом Радоичићем, али се њих двојица нису нашли међу оптуженима јер косовски закони не дозвољавају вођење поступка у одсуству.

Радоичић је изабран за потпредседника Српске листе 2018. године.