Вести
25. 01. 2024.
Преко 100 милиона динара јавног новца за медије који крше Кодекс
Српски телеграф, Ало, Информер, Вечерње новости, Курир, Блиц и Политика добили су прошле године путем јавних набавки уговоре у вредности од најмање 108 милиона динара, показало је истраживање НУНС-а.
Према последњем Извештају о мониторингу поштовања Кодекса новинара Србије у дневним новинама који је прошле године објавио Савет за штампу ови медији су прекршили Кодекс укупно 2 579 пута. Комисија за жалбе Савета за штампу је током прошле године 22 пута одлучивала да ли су ови медији прекршили Кодекс.
Издавачи штампаних и онлајн издања наведених медија, према подацима Портала јавних набавки, добили су прошле године уговоре у вредности од најмање 108 милиона динара за углавном за рекламирање и оглашавање државних предузећа и институција.
Највише новца путем јавних набавки добиле су Вечерње новости и то нешто више од 21 милион динара.
Укупан број текстова по насловима у којима су Вечерње новости прекршиле Кодекс новинара Србије је 328, према последњем мониторнигу Савета за штампу. Комисија за жалбе, током прошле године, одлучивала је два пута о прекршају Кодекса, по једном за штампано издање и портал, и оба пута је одлучено да је Кодекс прекршен.
Политика је добила 17.7 милиона динара путем јавних набавки, али је, од свих посматраних медија најмање кршила Кодекс, укупно 38 пута, према мониторингу, док Комисија није примила ниједну жалбу у вези писања овог медија.
Ало је добио 17.5 милиона динара, а имао је 581 прекршај Кодекса. Комисија за жалбе је примила четири жалбе на текстове Ало-а и сваки пут је одлучено да је Кодекс прекршен.
Блиц је добио 13.6 милиона динара. Укупан број текстова по насловима у којима је прекршен Кодекс новинара Србије био је 174, док је Комисија донела одлуку да је штампано издање једном прекршило Кодекс, а онлајн издање 3 пута.
Српски телеграф је добио 13.4 милиона динара, а имао је највише прекршаја, чак 658. Будући да Српски телеграф не признаје надлежност Савета за штампу, Комисија за жалбе је изрекла четири јавне опомене због кршења Кодекса, два пута за штампано издање и два пута за онлајн издање, тј. сајт република.рс.
Курир је имао 288 прекршаја, са тенденцијом опадања, како се види у извештају. Комисјиа за жалбе је два пута одлучила да је Курир прекршио Кодекс. Овај медиј је, углавном за оглашавање у штампаном и онлајн издању, путем јавних набавки добио уговоре у вредности од 12.6 милиона динара.
По броју прекршаја кодекса Информер се налази на трећем месту, одмах иза Српског телеграфа и Ало-а, са 512 прекршаја. Комисија жалбе је највише одлучивала о текстовима објављеним управо у Информеру и осам пута је изречена јавна опомена, по четири за штампано и онлајн издање. И поред тога Информер је награђен са 12.5 милиона динара путем јавних набавки.
Износ новца који су медији добили путем јавних набавки и број прекршаја према мониторингу Савета за штампу
За медије који крше Кодекс нема новца путем конкурса, али то не важи и за јавне набавке
Према новом Закону о јавном информисању и медијима, који се примењује од 4. новембра прошле године, пројекти се оцењују према мери у којој активности могу да допринесу остваривању јавног интереса у области јавног информисања, али и према мери у којој се конкретан медиј придржава професионалних и етичких стандарда.
То би значило да орган који додељује средства мора да прибави податке од надлежних тела (РЕМ за електронске медије и Савет за штампу за штампане и онлајн медије) да у години која претходи конкурсу није изречена мера услед кршења законских одредаба, односно, професионалних етичких стандарда.
Уколико је медиј ипак прекршио закон или Кодекс новинара Србије, узима се у обзир тежина повреде и број изречених мера, као и понашање медија након изречене мере. Ове одредбе детаљно ће бити дефинисане у новом Правилнику о суфинасирању пројеката производње медијских садржаја, који је у процесу израде у Министарству инфомрисања и телекомуникација.
Ипак не постоји гаранција да ће у пракси конкретан медиј бити кажњен тако што ће му бити ускраћена средства на медијским конкурсима. Наиме, и стари Закон је садржао сличну одредбу према којој је комисија која одлучује о расподели средстава путем конкурса морала да оцени у којој мери “учесник на конкурсу пружа већу гаранцију привржености професионалним и етичким медијским стандардима”.
То је значило да комисија мора да тражи мишљење регулаторног и саморегулаторног тела, али у пракси њихово мишљење није утицало на одлуку о додели средстава.
Када су у питању јавне набавке понашање медија не утиче на одлуке органа који их расписују.
Приликом расписивања јавних набавки наручилац бира понуђача на основу других више техничких критеријума, не улазећи у суштину онога чиме се медији баве: врста медија, тираж, односно гледаност и слушаност, покривеност територије, динамика излажења итд.
Иако не постоји законска обавеза да се вреднују одлуке Савета за штампу, сваки наручилац који спроводи поступке јавних набавки ипак би требало да сагледа све аспекте одговорног понашања понуђача којима додељује уговоре и да таква понашања вреднује кроз своје критеријуме одабира јер располаже средствима грађана Србије. Посебно ако су та понашања негативна у областима којима се медији баве и предмет су услуга које се набављају, а јасно је да одлуке Савета за штампу говоре о стотинама прекршаја кодекса новинара Србије. С друге стране, бројне јавне набавке се не односе само на рекламирање и оглашавање, већ представљају друге врсте услуга које медији пружају, попут писања одређених текстова чије теме су готово идентичне темама из пројектног суфинансирања.
Узимајући у обзир наведено, за медије који крше Кодекс ипак не постоји бојазан да ће бити ускраћени за новац из буџета.
|
Институције које су одлучиле да се рекламирају у медијима који крше Кодекс У медијима који, према мониторинг Савета за штампу, најчешће крше кодекс одлучиле су да се рекламирају следеће институције: ЈП Пошта Србије, Радио телевизија Србије, Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, Општина Стара пазова, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Државна лутрија Србије, Туристичка организација Србије, Градска управа за комуналне послове Крагујевац, Градска управа за грађевинско земљиште и инвестиције Нови Сад, Град Чачак, Градска управа за имовинске послове, урбанизам, изградњу и озакоњење Крагујевац, Општинска управа општине Бачка Паланка, Покрајински секретаријат за здравство, Републичка дирекција за имовину Републике Србије, ЈП ЕПС, Покрајински секретаријат за образовање, Градска управа града Бора, Град Кикинда, Агенција за лиценцирање стечајних управника, Град Ниш, Министарство привреде, Министарство културе, ЈП Србијашуме, Општинска управа општине Врњачка Бања, Управа за капитална улагања АП Војводине, Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда, Министарство грађевинарства и ЈП погребне услуге Београд. |
|
FakeNews трагач: Златни Пинокио за Информер, Сребрни за Нулту тачку, а Бронзани Српском телеграфу Портал FakeNews Трагач сваке године додељује награде Златни, Сребрни и Бронзани Пинокио медијима који су током претходних годину дана према њиховој евиденцији најчешће ширили лажне и манипулативне вести. Након шест сложенијих истраживања тим FakeNews Трагача саставио је листу медија, а први на тој листи је Информер, чиме је овај медиј по трећи пут заслужио Златног Пинокија. На другом месту је Нулта тачка, а на трећем Српски телеграф. Редакција FakeNews Трагача је током протеклих годину дана дезинформације детектовала у 83 медија, чему треба додати и велики број нетачних садржаја који су потекли са друштвених мрежа. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.