Вести
25. 01. 2024.
Профит важнији од приватности
Цена права на приватност је мања од профита који "кликови" доносе медијима, оценили су данас учесници панела "Цена приватности" у оквиру конференције Недеља приватности, који додају да се често пренебрегава улога медија да едукује јавност.
Координаторка пројеката у Балканској истраживачкој мрежи (БИРН) Тања Максић представила је део извештаја о кршању права приватности у текстовима на порталима седам медија, нешто више од 2.000 текстова, од којих је у 400 прекршено право на приватност.
Половина тих текстова односила се на жртве два масовна убиства у мају, у Основној школи "Владислав Рибникар" и селима Мало Орашке и Дубона, додала је она и нагласила да се у појединим текстовима већ у насловима кршило право на приватност.
Максић је нагласила да су медији због "кликабилности" кршили првао на приватност откривајући име и презиме жртве, починилаца, адреса становања, па чак и здравствене податке.
Када је реч о текстовима који се односе на масовна убиства, она је рекла да су малолетници међу најугоженијим групама којима је кршено право на приватност, код одраслих су кршена права на приватност у случају осумњичених, ухапшених, оркивљених, преношењем садржаја са њихових друштвених мрежа или квази визуелизацијом, тако што се стави црна трака преко очију, а цело лице се види.
Саветник у служби поверенице за заштиту равноправности Богдан Бањац рекао је да је тренд у протекле две године да су притужбе на медије на нивоу од четири одсто због сензационализма, сексизма, говора мржње, док је објављено и упозорење у јавности због извештаја са суђења и кршења права на приватност глумице Милене Радуловић.
Бањац је рекао да је наслов панела "Цена приватности", а овде се показује да је та цена мања од профита за медије.
Менаџер за етику у Вајерлес медија групи (WMG) Петар Јеремић рекао је да у случају "Курира" тај посао иде постепено, едукују се и новинари, уредници и публика, наводећи као шалу да "када би све избацили, били би као Данас".
Јеремић додаје да на порталу има између 400 и 500 вести, ту су портали и Монда и Еспреса и да је за њега врста сатисфакције то што је више грешака у текстовима када се преносе вести других медија, него матичних.
Он је поменуо случај када је објављена вест на порталу о смрти Душана Машића и грешци новинарке да ли се ради о адвокату или новинару, указујући да је вест била непун минут на порталу, али да је штета направљена.
Јеремић је, говорећи о случају "Рибникар", поменуо да они нису објављивали имена жртава, нити фотографије до кампање у септембру када су адвокати породица молили да се то учини.
Ванредна професорка на Факултету политичких наука Александра Крстић истакла је да су наслови први и често једини контакт читалаца са текстом, наводећи да би медији требало да трасирају колосек и покажу публици да може и другачије да се извештава.
Медији имају моћ и зато сви остали хоће да их контролишу, додала је она.У случају масовних убистава у Србији у мају, Крстић додаје да су се новинари први пут срели са тако нечим и и реаговали да што брже известе.
Ту је требало важну улогу да одигра полиција, суд, политичари који су морали да преузму одговорност за продукцију тачних информација.
Не, ми смо имали другачију ситуацију да неко из полиције изађе са листом за одстрел и показује. То је цена приватности, предочила је Крстић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.