Вести
15. 01. 2024.
РТС потрошио 77.8 милиона динара на рекламирање
Радио телевизија Србије је, према подацима Портала јавних набавки, прошле године потрошила нешто више од 77.8 милиона динара са пдв-ом за услуге оглашавања. Од тога 36 милиона динара отишло је на рекламирање у штампаним и онлајн медијима, док је 41.8 милиона динара плаћено рекламирање на билбордима и бандерашицама.
Однос реклама у медијима и „оутдоор“ реклама
Набавка за услуге оглашавања у штампаним и онлајн медијима спроведена је путем преговарачког поступка без објављивања јавног позива. Подељана је у 13 партија, а РТС је тачно знао у којим медијима жели да се рекламира.
Тако је Мондо ИНЦ, издавач листа Курир и портала Мондо, за сваки од ових медија добио по 3.6 милиона динара, укупно 7.2 милиона динара.
Публишер доо, издавач листа „Недељни експрес“ и портала експрес.нет добио је 600.000 динара.
Рингиер Србиjа је добио 4.2 милиона динара за рекламе у штампаним издањима „Блиц“ и „Блиц жена“ и за портале blic.rs, zena.rs и noizz.rs.
НИД Цолор Медиаинтернатионал доо је за рекламирање РТС-а у штампаним издањима „Глориjа“, „Стори“ и „Хело“, као и на порталима gloria.rs, story.rs и hellomagazin.rs добио 3 милиона динара.
За рекламирање програма РТС-а у штампаном издању „Вечерњих новости“ и магазину „ТВ новости“, као и на порталу новости.рс, НИД компанија Новости АД је добила 4.8 милиона динара.
Ало медиа сyстем је добио 2.4 милиона динара за рекламу у листу Ало и на његовом порталу, док је Политика добила 3 милиона за рекламирање у својим медијима, а Недељник 1.8 милиона.
Интернет груп је добио 3.6 милиона динара за РТС-ову рекламу на порталу телеграф.рс, а Цолор медиа цомуницатионс 600 000 динара за рекламу на порталима надлану.цом и дипломацyандцоммерце.рс.
Издавач Информера, Инсајдер тим је добио 2.4 милиона динара од РТС-а, а исто толико и Медијска мрежа за рекламу у „Српском телеграфу“.
Издавачи медија у којима се РТС рекламира и износ новца који су добили путем јавних набавки
У образложењу овакве набавке стоји да ове услуге може да испоручи само одређени привредни субјекат због „непостојања конкуренције из техничких разлога“, што јесте у складу са Законом о јавним набавкама. Међутим, исти Закон каже да ово образложење може да се примени „само ако не постоји одговарајућа алтернатива или замена, а непостојање конкуренције није резултат намере да се одређеном привредном субјекту неоправдано да предност или да се доведе у неповољан положај“.
Дакле, преговарачки поступак се спроводи само ако без сумње нема других понуђача који би могли одговорити на јавни позив.
Будући да је у свакој партији тачно наведено у којим медијима РТС жели да се рекламира, поставља се питање да ли ипак постоји намера да се неким медијима да предност у поступку јавне набавке, јер у Србији је ипак регистровано око две и по хиљаде медија?
РТС: Добили смо позитивно мишљење Канцеларије за јавне набавке
Из РТС-а кажу да је на основу више критеријума одлучено у којим медијима ће се оглашавати.
„Тиражи новина и посећеност портала, пројекције потреба на годишњем нивоу усаглашене са предвиђеним буџетом, претходно позитивна пословна искуства, адекватни одговори медија на потребе РТС-а. Коначно, пресек видљивости нашег оглашавања добијамо квартално, што нас усмерава ка одлукама за наредну годину”, стоји у одговору који смо добили из РТС-а.
Из одговора се може закључити да је РТС спровео интерни поступак на основу наведених критеријума који су могли бити дефинисани у класичном поступку јавне набавке.
Ипак, како наводе, Канцеларија за јавне набавке је одобрила спровођење поступка без објављивања јавног позива.
„Канцеларија за јавне набавке је на порталу јавних набавки објавила позитивно мишљење у коме је навела да је основана примена преговарачког поступка, без објављивања јавног позива за јавну набавку услуга рекламирања програма РТС-а, као и оглашавања јавних аката и осталих, законом прописаних докумената у штампаним и онлине медијима”, кажу у РТС-у.
Из Канцеларије за јавне набавке су нам потврдили да је примена преговарачког поступка основана, међутим, напоменули су да је мишљење ове институције засновано на оцени испуњености формално правних услова и да датим мишљењем Канцеларија ни на који начин не улази у питање целишодности јавне набавке.
ДРИ евентуално може да одлучује о целишодности јавне набавке без објављивања јавног позива
Милош Ђорђевић из организације Транспарентност Србија каже за НУНС да је РТС поставио тако јавну набавку да се нико не може јавити осим медија за које су одређене партије, те да је на овај начин тим понуђачима дата предност.
“РТС је једноставно донео одлуку да се рекламира у овим медијима, односно да њима додели новац. Конкретно је одабрано 13 медија и за рекламирање у њима уговоре могу добити само привредна друштва у чијем су власништву ови медији. Очигледно је да су то повлашћени медији, јер се нико осим њих не може јавити”, навео је Ђорђевић.
Када је у питању целишодност, наш саговорник објашњава да Канцеларија за јавне набавке не може да утврди шта је наручиоцу заиста потребно.
“Претпостављам да је на то Канцеларија за јавне набавке циљала када су написали да не улазе у питање целишодности јавне набавке. То што је РТС одлучио да се рекламира у овим медијима, то је њихова одлука и Канцеларија за јавне набавке не може да оспори то где ће се они рекламирати. О сврсишодности ове јавне набавке би евентуално могла да одлучује Државна ревизорска институција (ДРИ) у некој својој ревизији о сврсишодности”, навео је Ђорђевић и додао да ДРИ не може да покрене поступак надзора у овом случају, већ само у оквиру редовне ревизије, која долази знатно касније, тј. када РТС укључе у свој годишњи план рада.
За оглашавање на билбордима 41.8 милиона динара
Поред рекламирања у медијима, Радио телевизије Србије потрошила је још 41.8 милиона динара на тзв. аутдор рекламе.
Тако је за набавку услуге оглашавања на мрежи лед билборда потрошено 13.199.904 динара, што је отишло фирми ДПЦ ДОО Београд.
Услугу оглашавања на билбордима у вредности од 19.148.366 динара обезбедила је фирма Алма кватро, док је 9.490.452 динара отишло за рекламе на тзв. бандерашицама и то фирми Message ДОО.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.