Вести
25. 12. 2023.
Власт у Србији гура независне медије у једноумље: Павол Сзалаи из Репортера без граница за Данас
Мислим да влада покушава да погура, а слична је ситуација и у Мађарској, независне медије у неку врсту једноумља, односно групу са сличним мишљењем, истиче за Данас у интервјуу Павол Сзалаи који је у оквиру организације „Репортери без граница задужен“, поред територије Европске уније, и за све земље Балкана.
– Видим једну изузетно ретку ствар код Србије, а то је да руску пропаганду можете видети на приватним каналима са националном фреквенцијом. Конкретно говорим за „Хаппy“ телевизију. Сличан је случај био и са телевизијом „Пинк“, али мислим да се то сада мало променило. То је изузетно ретко за видети у ЕУ. Наравно, постоји нека доза руске пропаганде и на телевизијама у земљама попут Бугарске, можда у још по којој земљи, али је изузетно ретко. Обично је руска пропаганда ограничена на оквире друштвених мрежа – објашњава за Данас Сзалаи.
Ипак, напомиње да то није једини разлог због ког је Србија „упала у очи“. Он подсећа на догађај од 7. августа актуелне године.
– Постоји и други проблем, на који смо упозоравали, а тиче се руске новинарке у егзилу која је била застрашивана у Београду – Наташе Тишкевич, бивше коуреднице руског студентског листа „Доxа“. Била је ухапшена и задржана на аеродрому Никола Тесла у Београду када је желела да уђе у Србију. За нас, то је био покушај да се заплаши. Истина, није имала све потребне документе да би ушла у Србију, али је третирана као криминалац. Сумњамо да је ово био начин да се застраше руски новинари у егзилу у Србији. Да заокружимо причу, потребна су нам средства да се боримо против дезинформација, лажних вести и пропаганде, те да онемогућимо да круже на националним френквенцијама приватних телевизија, али и да помогнемо руским новинарима у егзилу, а не да их застрашујемо, будући да су они ти који доносе информације Русима у моментима када их бомбардују ратном пропагандом из Кремља – оцењује саговорник Данаса.
Како истиче, ситуација у Србији је знатно гора у контексту утицаја владе на медије у смислу мешања у уређивачку политику.
– Независност медија у Србији је знатно нижа уколико је упоредимо са Европском унијом. То се одражава позицијом Србије у оквиру Индекса слободе медија, будући да је она на 91. месту – истиче наш саговорник.
Србија се свега годину дана раније налазила на 79. месту од укупно 180 посматраних земаља.
– Проблем је што постоје велики медији чија је уредничка слобода изузетно слаба, као што су ТВ Пинк, Хаппy и јавни сервис РТС.
Аргументовано, влада има доста утицаја и користи га чак и да напада медије који поштују новинарске стандарде. Постоје и независни медији, као што је и „Данас“, који попримају такве нападе и имају проблема понекад да дођу до информација које у поседу има влада. Изузетно је поларизовано окружење – каже он.
Сзалаи напомиње да медијски регулатор, такозвани РЕМ, не ради свој посао, будући да би требало да примењује закон и санкционише оне који исти крше.
– Поједини од поменутих аудио-визуелних медија не поштују своје законом подразумеване обавезе које укључују плурализам. Мислим да влада покушава да погура, а слична је ситуација и у Мађарској, независне медије у неку врсту једноумља, односно групу са сличним мишљењем. Изазов за њих представља да наставе да чувају плурализам мишљења и информација, те понуде неколико различитих начина сагледавања ствари – истакао је Сзалаи.
Како објашњава, у Европској унији постоје два нивоа када се говори о борби за слободне медије, борба против дезинфромација, али и пропаганде – национални и ниво Европске уније.
– На националном нивоу, државе чланице углавном користе, како они то зову, стратешке комуникације. То су, у принципу, политичке стратегије којима се боре против пропагандних наратива или лажних информација – објашњава он.
Уз то, присутна је и пракса „фект чекинга“ коју не спроводе медији, већ институције.
– Када институције објаве неки садржај, то се назива стратешком комуникацијом, не медијским садржајем. Верујемо да стратешко комуницирање има неког утицаја и легитимно је у извесној мери, будући да је легитимно да држава или институција имају своје начине комуникације, али не верујемо да то представља системску меру за борбу против дезинформација и можда може бити и контрапродуктивно – објашњава он.
Поред стратешких комуникација, ту постоји и забрана пропагандних канала.
-Од почетка рата у Украјини видели смо да је више држава чланица забранило више руских пропагандних медија, односно центара на својим територијама. Европска унија на неки начин и координише стратешке комуникације међу државама чланицама, па је тако и ЕУ забранила више руских, пропагандних канала на нивоу целе Уније кроз санкције које је увела Русији – подсећа саговорник.
Иако као организација сматрају да је циљ оправдан – борити се против пропаганде, критикују метод.
– Приликом увођења санкција Русији, које је наметнула политичка партија кроз Веће Европске уније, а у ком своје представнике имају све чланице, имао је легални основ који је изузетно „крхак“ и има врло мало легитимитета. Шта смо ми предложили уместо тога подразумевало је другачији механизам који би узео у обзир размере и стандарде слободе медија – истиче он.
Током последње године, најчешће теме око којих су се појављивале дезинформације биле су корона и рат у Украјини.- Пропаганда постоји већ јако дуго, али на те две теме смо могли да видимо да су дезинформације и пропаганда биле изразито присутне. У случају Украјине, посматрајући оно што су руски медији ширили и шта још увек и људи у Србији могу да гледају на неким приватним каналима, можемо говорити и о „геноцидној пропаганди“ – да је рат започела Украјина, да је то специјална војна операција да се денацификује Украјина, а не рат да се окупира њихова територија, да је рат припремио НАТО и да су сви ти масакри, на пример у Бучи, намештени од стране западних тајних служби, те да су територије окупиране од стране Русије „ослобођене“. Русија је заузела 164. место у нашем Индексу слободе медија, од укупно 180 земаља. ипак, Русија није само непријатељска територија за новинаре, већ успева и да „извезе“ такву праксу и пропаганду и у Украјину, па и Европу – оцењује шеф за Балкан Репортера без граница.
Дезинформације најчешће на друштвеним мрежама
Постоје и два дела европског законодавства који се индиректно боре против дезинформација. Први је „Закон о дигиталним услугама (The Digital Services Act). „Главно питање је где људи проналазе информације које представљају пропаганду. Уколико посматрамо ЕУ ниво, широм Европе, дезинформације се најчешће налазе на друштвеним мрежама. Поменути закон утврђује обавезе за друштвене мреже, које се такође називају и платформама, да се изборе са системским ризиком по нашу демократију које креирају такве информације“, каже Сзалаи.
Други закон јесте нацрт Европског закона о слободи медија (The Digital Services Act).
– Још увек је у фази преговора, али верујемо да ће ускоро бити усвојен од стране Европског парламента и Већа ЕУ. Он се такође индиректно бори против дезинформација кроз неку врсту подршке медијима који поштују новинарске слободе. Сам закон у себи садржи референцу на иницијативу Репортера без граница и Иницијативе поверења у новинарство (Journalism Trust Initiative) – инструмент који служи да идентификује медије који поштују новинарске стандарде и за дигиталне платформе попут Икс, Фејсбука или платформе које су под окриљем Мајкрософта, будући да уређују њихов садржај – каже он за Данас и додаје да поменуте платформе саме уређују шта корисници виде или шта не, шта им се појављује у ком делу „најважнијих вести“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.