Вести
19. 12. 2023.
Судија Слађана Пантовић: Било би добро да се СЛАП поступцима бави специјализовани суд
Уколико буде усвојена Анти-СЛАП Директива на нивоу Европске уније, то неће утицати на правни систем Републике Србије зато што Србија тренутно није чланица Уније. Међутим, без обзира што поменута директива не може да утиче на наш правни систем, то не значи да с друге стране Србија не може да предузме неке друге механизме против СЛАП тужби, истиче за Аутономију судија Слађана Пантовић из Вишег суда у Београду.
Пантовић, која је и чланица Центра за правосудна истраживања (ЦЕПРИС) напомиње да се већ може кренути са изменама одговарајућих закона како би се на време реаговало и омогућило судовима да на адекватан начин решавају овај проблем.
“Наравно, при измени закона треба водити рачуна да одредбе против СЛАП тужби не ограничавају право на приступ суду, као и да спрече злоупотребе овог института од стране тужених”, додаје Пантовић.
На то су у ранијим текстовима упозорили и други наши саговорници – да је танка линија између СЛАПП поступка и легитимне тужбе за повреду угледа и части, те да је неопходно да постоје механизми који би судијама олакшали рад и обезбедили да се овакве злоупотребе права сведу на минимум.
Права адреса су надлежни за измену закона
Да би се судијама олакшао рад приликом поступања у СЛАП поступцима, наводи наша саговорница, неопходно је да закон јасно прописује како поступати по наведеним тужбама.
“Такође, приликом поступања по СЛАП тужбама, или медијским поступцима, било би целишодно да се задржи надлежност једног суда у Србији, да постоји посебно одељење специјализовано за медијске спорове у којем би судиле специјализоване судије са добијеном лиценцом, као и да постоје специјализована већа у другостепеном суду”, прецизира она.
Каже и да би препоруке комесарке за људска права Савета Европе из октобра 2020.године могле утицати на решење проблема.
“Конкретно, било би корисно да се пре свега организује додатна едукација судија, што се иначе ради за разне области у сарадњи са Правосудном академијом. Такође, било би пожељно да се организују и тематски семинари”, додаје она.
Пантовић наводи да по питању СЛАП поступака тренутно не постоје обуке које би се одржавале у појединим институцијама, јер не постоји законска регулатива.
“Што се тиче искуства других земаља, она се не могу користити ако нису законски прихваћена”, напомиње.
Коментаришући различитости у судској пракси по овом питању, односно њеном потенцијалном изједначавању, судија Пантовић, прецизира да Одлука, мишљење Врховног суда или Уставног суда не може утицати да се по СЛАПП тужбама врши уједначавање на нивоу читавог правосуђа, будући да “суд суди по закону,а не по мишљењу или одлуци суда више инстанце”.
“Дакле, одлуке, ставови, или мишљења судова виших инстанци нису правно обавезујуће за друге судове, с обзиром да суд доноси судске одлуке применом закона, који с друге стране представљају и извор права, док одлуке мишљења других судова нису извор права Републике Србије. Правно шватање које би било усвојено на седници Врховног суда обавезујуће је за сва већа у саставу одељења тог суда, али неспорно би имало утицај и на одлуке нижестепених судова”, рекла је она.
|
Уједначавање судске праксе важан корак Саговорници Аутономије из правних кругова упозорили су да је судска пракса у Србији, по питању СЛАПП тужби, веома шаренолика и да се поприлично разликује од суда до суда. Основни суд у Новом Саду апострофиран је као суд који можда има и најбољу судску праксу по овом питању. На наша питања упућена том суду, без да улазимо у детаље или коментаре конкретних случајева, добили смо врло кратак одговор Милице Јанче, која је руководилац Одељења судске праксе за грађанску област. Тако су на бројна питања која су се тицала тога колико овакви поступци штете самом правосуђу и демократији уопште, или ко би могли бити савезници правосуђу у овој борби, одговори изостали. “Сагледавајући улогу и дужности првостепеног судије у парничном поступку, нисмо у позицији да одговоримо на иста”, поручено нам је. Ипак, Јанча је, поводом најаве усвајања Анти-СЛАП директиве у Европској унији, поручила да свака међународна конвенција која буде ратификована, може бити примењена, будући да је тиме инкорпорирана у правосудни систем Републике Србије. Пошто наш правосудни систем не припада прецедентном праву, додала је, једна од активности Врховног суда Републике Србије је уједначавање судске праксе међу судовима у Републици Србији. Додала је и да одлука о томе да ли је нека тужба по природи СЛАПП тужба, јесте заправо “ствар процене судије који поступа у датој ствари и искључиво зависи од конкретног предмета”. “Све судије овог суда редовно похађају различите врсте семинара, те се на тај начин константно едукују. Између осталог, и семинар поводом представки пред Европским судом за људска права, а везано за СЛАП тужбе”, навела је Јанча за Аутономију. Такође, истакла је она, у сваком поступку, невезано за СЛАПП тужбе, Закон о парничном поступку прописује обавезу судије да спречи злоупотребе током поступка. |
На питање може ли правосуђе само да се избори са овим проблемом или су му потребни савезници, судија Пантовић је казала да би права адреса свакако требало да буду надлежни за измену закона.
“Права адреса би свакако било надлежно министарство које предлаже измене закона, било у погледу пооштравања услова за подношење тужбе (кроз доказивање правног интереса, или одређеног степена вероватности тужбеног захтева, или полагања неке врсте кауције), што су све институти који већ постоје у другим врстама поступака (за одређивање привремене мере, за тужбе страних држављана, за претходне мере)”, наводи Пантовић.
У ранијим тестовима смо помињали могућност која је препозната као потенцијални механизам за борбу против СЛАП-а: у Закону о облигационим односима, као и у Закону о парничном поступку, неколико чланова препознати су као потенцијални алат за супротстављање злоупотреби права, што СЛАП поступци заправо и јесу. Међутим, стручњаци истовремено упозоравају да поменути чланови закона само дају могућности да суд одбије захтев за који утврди да је реч о злоупотреби права, односно да казни онога ко злоупотребљва право. Томе ипак предстоји поступак у којем би се таква злоупотреба утврдила.
“Што се тиче поменутих чланова 13. ЗОО, те 9. и 187. ЗПП-а, они се односе на питање злоупотребе права. Наведени чланови се могу користити против злонамерних тужби у парничним поступцима, и на суду је да процени у којим правним ситуацијама странка злонамерно подноси тужбу, будући да конкретно у наведеним законима изричито не постоји дефиниција шта се подразумева под злоупотребом права”, прецизира Слађана Пантовић.
Базу СЛАП поступака могла би сачинити новинарска удружења
Коментаришући могућност састављања одређене базе и списка СЛАПП поступака, судија Вишег суда у Београду Слађана Пантовић каже да би нешто такво можда могли да саставе медији, односно њихова удружења.
“С обзиром да су СЛАП тужбе везане за медије, требало би размотрити могућност да, у оквиру новинарског удружења буде формирано неко посебно одељење које ће се бавити листом СЛАП тужби, односно евиденцијом броја поднетих тужби”, сматра саговорница Аутономије.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.