Вести
04. 12. 2023.
„Ко не жели сензационализам, остаје му да научи да прича причу“: Подкаст „Радио графити“ доноси америчко приповедање у домаћи етар
У форми сторителинга, илити приповедања, подкаст „Радио графити“ на новосадском О радију, за само годину дана објавио је серију оригиналних и памтљивих емисија, а аутор Петар Клаић добио је и награду за етичко извештавање о менталном здрављу.
Ко прати редовно, зна да би већина епизода „Радио графита“ била лагано разграбљена по насловним странама националних портала. Саговорници и њихове приче у њему су јединствени што гарантује велики број кликова, макар за тај дан. Следећи би се тражило већ нешто друго.
Али како каже Клаић, „ако аутор не жели да се бави сензационализмима, остаје му само још једна ствар: да научи да прича приче“.
– Идеја да покренем подкаст „Радио графити“ настала је прошле године када сам се вратио са обуке на којој сам учио вештине сторителинга. Био је то курс који је организовао словеначки јавни сервис за своје новинаре, а место смо добили још једна колегиница из Сарајева и ја као гостујући новинари. Предавач је био Роб Розентал, подкаст гуру за којег продуценти са најпопуларнијег подкаста на свету „Тхис америцан лифе“, кажу да је најбољи радијски предавач у Америци – изјавио је Клаић.
Сторителинг је истиче, врста новинарског приповедања дубоко уплетена у америчку школу новинарства. Док смо ми у Европи писали вести, извештаје, чланке и снимали прилоге, они су причали приче.
У радијском програму та се разлика највише осећала. Када је интернет довољно узнапредовао да смо добили подкасте, постало је јасно да традиционални начини прављења прилога и извештаја нису довољни да би привукли публику.У основи, сторителинг је вештина причања приче о било чему и поседујемо је сви у мањој или већој мери.
– Када се примени на радијски подкаст, сторителинг уводи потпуно нови сет чула у радијски прилог. Одједном у подкасту немамо више двоје људи који причају о некој теми већ госта који прича своју причу и аутора који тој причи даје драмску и емотивну димензију својим приповедањем. Када је то могуће у причу уводимо и оригиналне звуке који причају свој део приче. Тако упакована новинарска прича више није само извештај већ кратак тонски филм у којем можемо да уживамо добијајући много више од информисања – наставља наш саговорник.
„Радио графити“ су у том смислу јединствена емисија у нашем медијском простору, у којој се доноси туђа прича и искуство на такав начин да се слушаоцу даје прилика да доживи макар мало онога о чему говоре саговорници.
Наравно, да би овакав подкаст био добар, потребно је наћи квалитетне саговорнике и ту до изражаја дази новинарско искуство.
– Буквално свака прича може да се исприча на овакав начин, а колико ће бити добра највише зависи од тога како саговорник вешто уме да преприча своје доживљаје. Најбоље су приче људи који покушавају нешто да постигну „против струје“, упркос свом окружењу. Једна од прича била је и она о извесној Елени која болује од биполарног и поремећаја личности. Видео сам је на Инстаграму, веома је отворено говорила о својим проблемима, понекад и превише отворено – на своју штету. Нашли смо се и снимио сам њену исповест коју сам претворио у двадесетоминутни подкаст – изјавио је Клаић.
Овај подкаст, који носи назив „Биполарни свет Елене Дудок“, награђен је на Фестивалу менталног здравља и програма „Припази на клик. Припази на тон“, крајем октобра ове године.
Да би прича била квалитетна, како истиче, неке саговорнике стрпљиво морате отварати док не добијете најприроднију верзију исповести, а неке треба штитити од њих самих. Елена је била од ових потоњих.
Теме у „Радио графитима“ некад настају као одговор на актуелна дешавања, али углавном до њих долази пажљивим слушањем људи који га окружују.
Сви ми имамо, објашњава наш саговорник, некога коме се нешто ванредно десило и најчешће у таквим причама леже бисери.
– Зато је било лако направити подкаст о људима који су преживели блиски сусрет са смрћу или онима који се боре да сачувају шуму, птице, кафић који екстремисти свакодневно нападају. О свим тим искуствима може да се направи извештај, али на овај начин који преферирам у Радио графитима ја се трудим да им улијем и мало емоција и драмског заплета, да их испричам на начин на који пратимо радњу филма. И људи одлично реагују на то. Од свих емисија које радим, овај подкаст је убедљиво најслушанији – наставља даље.
Иако је Клаић као бивши новинар штампаних медија, веома вешт писац, те аутор некада популарног блога „Панонска ревија лудости“, приче из Радио графита са намером не жели да пише. „Подкаст је подкаст, ко хоће причу, мора да слуша“, додао је.
Од народњака до музике за лифтове
Подкасти су иначе једна од ретких медијских производа који су у сталној експанзији. Људи их слушају док трче, путују, док обављају неке мануалне послове и они су вратили на неки начин радио тамо где му је место.
Наравно, како сматра Клаић, радијски програм има свој ток, нешто нам се у њему допада, нешто не, одговара нам музика или не, преферирамо мање или више водитељске приче, али подкаст је направио искорак из тог света.
– Радијски програм у Србији фоматиран је на најдосаднији могући начин. Или слушамо народњаке или музику за лифтове. Кратке вести, исте за све и музички блокови. Ретки су изузеци. Радијски подкасти су у таквом окружењу донели и свежину и квалитет иако и ту има свега и свачега, али као што рекох- овог пута као слушаоци ми бирамо шта ћемо слушати – казао је Клаић.
О радио, део је војвођанског јавног сервиса и ових дана пуни девет година постојања.
|
Стриповедач – једини подкаст о стипу у овом делу Европе Клаић је аутор још три емисије на О радију. Заједно са колегом Душаном Мајкићем ради Стриповедач – Јутјуб подкаст који је једини професионални подкаст на ову тему на Балкану. Сваког четвртка са колегиницом Алмом Ковчић сецира и по један култни филм у радио подкасту Супероператер – који је посвећен седмој уметности, а аутор је и полемичке емисије „За и против“ која говори о друштвеним проблемима и феноменима у чије су средишту млади у Србији. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.