Вести

19. 09. 2023.

Аутор: Мирјана Николић Извор: Истиномер

Може ли медијска слика бити још гора? Нови предлози закона кажу да може

Округлим столом у Београду, без великих најава и помпе, почела је јавна расправа о нацрту два важна медијска закона - о јавном информисању и медијима и о електронским медијима. Ако предлози буду усвојени баш овакви какви су, а досадашњи поступци ове власти нам говоре да ће управо тако бити, онда ће се додатно учврстити „право” таблоида да лажу и клевећу на насловним странама, а да за такво понашање добијају новац свих грађана. Нема много вести са јавне расправе, нити је то тема која иде међу ударне вести, јер је одавно јасно да је за поправљање катастрофалног стања у српским медијима потребно много више од закона.

Неки предлози заиста звуче нестварно. Замислите само да вам држава пружи могућност да, на пример (да карикирамо до краја), не признајете одлуке српских судова. Онда газите људе по тротоарима, отимате од слабијих све што вам се свиђа – и ништа, јер „не признајете суд”. А онај ко признаје, тај ће да плати и за себе и за вас, док ћете ви евентуално тражити да се направи још један суд, бољи, пријатељскији.

Такав некакав закон спрема министарство информисања нашој медијској заједници. Ко признаје Савет за штампу, па прекрши Кодекс новинара (овај један који имамо), нема право да учествује на конкурсима за доделу средстава. Ко се изјасни да не признаје савет – он може да крши Кодекс и да добија новац на државним конкурсима, као и до сада, само озакоњено.

Са друге стране, нема таквих законских одредби када је реч о РЕМ-у, нема потребе да га заобилазе јер он одавно ничему не служи. Савет за штампу може да засмета јер изриче опомене и миљеницима власти кад прекрше кодекс у штампаним медијима и на порталима.

О бесмислу јавне расправе

Кад се каже јавна расправа, то увек боље звучи него што је у реалности, јер се реалност најчешће сведе на сате и сате коментара, чује се доста конструктивних и паметних предлога, али се о представнике власти све одбија и клизи као низ тефлон.

„Овакви закони су темељ за слободно и одговорно новинарство, заштиту права грађана и очување демократских вредности и без јаког и праведног медијског законодавства не можемо да наставимо да унапређујемо медијску сцену у Србији”, прочитао је министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић на јавној расправи. И самим тим тоном и одабиром још неколико фраза о томе како је свима у интересу да се усвоје добри закони – показао колико је нормално што новинари и после годину дана гуглају како се беше човек зове и питају зашто се прихватио овог посла.

Још један од утисака са јавне расправе је и тај да није најјасније кога представљају поједини учесници на том скупу. Наиме, већ су се медији пуно пута бавили такозваним „гонго” организацијама, увек провладиним, чије чланове надлежни постављају на важне положаје у разним комисијама за доделу средстава, а да њихова репрезентативност није доказана. Углавном је нејасно да ли та удружења представљају новинаре, или чешће власнике медија, углавном локалних.

На пример, само министарство информисања не жели да објави биографије чланова својих комисија, (јер је стручност неких чланова неспорна, док се о некима заиста ништа не зна), па је морао да реагује и Повереник за информације од јавног значаја и да им наложи да те биографије доставе УНС-у. У сваком случају, стекао се утисак да један део власника медија на тој јавној расправи има улогу „друге стране”, како би се креирала слика „да има и другачијих мишљења” те да министарство излази у сусрет свима.

Како је најављено, јавна расправа ће се наредних недеља одржати и у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу.

Шта се десило са Саветом за штампу?

Савет за штампу се својим радом изгледа замерио многима, па се јавна расправа добрим делом водила баш око улоге тог тела. Наиме, улога Савета за штампу требало је да буде кључна у расподели средстава из буџета, односно питање – да ли су новине и портали кршили Кодекс новинара.

Међутим, како је за Истиномер рекла Тамара Филиповић из Независног удружења новинара Србије, на јавну расправу министарство је послало нови, измењени предлог у којем пише да се пројекти за суфинансирање медија вреднују према кршењу кодекса, али не за све исто.

„У закону они објашњавају да ће се гледати да су предложене пројектне активности подесне да остваре јавни интерес и да се медиј путем кога ће бити реализован пројекат придржава професионалних и етичких стандарда, а онда у следећем параграфу објашњавају да се подаци прибављају од надлежних органа да у години која претходи конкурсу није издата ниједна мера регулаторног тела у случају електронских медија, односно Савета за штампу – за штампане и онлајн медије, али само оне који су прихватили пуну надлежност савета”, каже Филиповић.

Наша саговорница оцењује предлог министарства као неприхватљив и дискриминаторски.

 „Доводи у неповољан положај оне медије који су прихватили пуну надлежност Савета за штампу и доводи до легализације награђивања медија који континуирано крше професионалне стандарде. То практично значи да ће медији који нису прихватили надлежност Савета за штампу моћи потпуно некажњено да крше Етички кодекс и добијају новац из буџета. Овај предлог је потпуно супротан идеји због које је предложена ова одредба, да држава престане да финансира медије који систематски крше етичке стандарде, промовишу насиље, користе говор мржње и воде кампање против политичких неистомишљеника, а држава сада предлаже да казни медије који су посвећени поштовању Етичког кодекса”, навела је Тамара Филиповић.

И адвокатица Удружења новинара Србије (УНС) Гордана Константиновић рекла је за Истиномер да је радна група за израду Закона о јавном информисању и медијима, у чијем је раду и она учествовала, претходно усагласила став да медији морају да прихвате надлежност Савета за штампу, како би учествовали на конкурсу за јавни новац.

„Онда је тај део једноставно избрисан и у јавну расправу упућен другачији предлог. Било је интересантно да су се на почетку јавне расправе јављале колеге које су имале примедбе на претходну верзију која није званична и који су управо тражили да се избаци Савет за штампу, што је министарство већ урадило. Знали смо да ће бити проблема са овим предлогом, јер они који су највише кршили Кодекс били би у неповољнијем положају од оних који нису, а идеја нас који смо радили на предлогу закона управо је била да при додели средстава имају предност они који поштују кодекс”, објашњава Константиновић.

Она је појаснила да је управо тај део закона дефинисан важећом Медијском стратегијом, да је радна група два месеца чекала да се испроверава положај Савета за штампу и да су добили одговор министарства да је све у реду.

 „И сад је неко рекао не. Парадокс је што испада да УНС, АНЕМ и Коалиција  за слободу медија бране акт Владе, акт који је потписала Ана Брнабић, а Министарство које је претходно све проверило, сада тврди да је положај Савета за штампу неуставан”, каже адвокатица УНС-а.

Које су још важне примедбе

Гордана Константиновић се боји да ће удар претрпети и одредбе о радно-правном статусу новинара које би требало да се нађу у новом закону, јер очекује да ће разна удружења која окупљају послодавце, а не новинаре, бити против одредби да, на пример, новинар сме да не одговара на позиве мимо радног времена или кад је на годишњем одмору. Или да сви треба да имају колективни уговор. Додаје да има још добрих решења, али да је питање да ли ће остати у предлогу јер се фокус јавности пребацио само на Савет за штампу. Константиновић је позвала све запослени у медијима да прочитају одредбе о радном праву и да – пробају да их бране.

Као добре стране закона УНС је истакао план да се направи јединствена информациона платформа која би требало да омогући транспарентност читавог процеса – да се види који све медији учествују на конкурсима, колика су средства за које пројекте. Остаје нада да ће министарство то заиста и урадити у разумном року.

Када је реч о закону о електронским медијима, у радној групи није било ни представника УНС-а, ни НУНС-а, а главне примедбе које су изнели на нацрт односе се на састав РЕМ-а који би требало да остане исти. На јавној расправи о томе је говорила извршна директорка Славко Ћурувија фондације Ивана Стевановић која је напоменула да актуелни састав Савет РЕМ-а од краја 2021. до данас изрекао свега четири мере, а током 2023. године – ниједну. Она је додала да овај савет селективно објављује пријаве грађана на свом сајту, а да је последња објављена из 2020. године.

„Овај Савет РЕМ-а је нелегално доделио, обновио, националне дозволе телевизијама прошле године, због чега су две тужбе пред Управним судом”, рекла је Стевановић.

Како је навела Асоцијација независних медија, није усвојена примедба да састав РЕМ-а треба да се ресетује иако је ова мера предвиђена Медијском стратегијом због тога што постојећи Савет не ради свој посао на одговарајући начин и у складу са постојећим законом, те уколико постоји политичка воља да се спроведе ова одредба Медијске стратегије коју је усвојила Влада Србије, решење се може наћи и у разрешењу постојећих чланова Савета непосредно пре усвајања новог закона. Они су тражили и да се јасније прецизира статус директора Регулатора, критеријуми за његов избор и овлашћења, тражили су да се продужи рок од садашњих десет дана за забрану функционерске кампање, али им ни та примедба није усвојена.

На крају није неважно шта пише у закону, али није ни претерано важно ако се закон не спроводи у својој суштини. Јер у члану 4. Закона о јавном информисању пише „Јавно информисање је слободно и не подлеже цензури”, као и да се „слобода јавног информисања не сме повређивати злоупотребом службеног положаја и јавних овлашћења”. И ти ће чланови остати. На папиру.