Вести
10. 10. 2008.
Новинари нису цензори
Питањем „има ли нечег доброг и лепог” у земљи из које редовно извештавам, недавно се огласио један читалац „Политике” из Београда. Питање је типичан пример наопаког тумачења медија и улоге новинара у нашем друштву, а Европској унији је потпуно страно.
Новинари у савременој Европи нису „друштвено-политички радници” задужени да у соцреалистичком маниру праве „афирмативне текстове” и „фарбају” стварност. Њихово прво право и дужност јесте да тачно извештавају о важним дешавањима и да не калкулишу хоће ли јавности пренети „лепе и добре” или „лоше и ружне” вести. Подела на „добре” и „лоше” вести је накарадна, јер суд о томе зависи од тачке гледишта читаоца.
А како се о укусима не расправља, намеће се дилема: које су то „лепе и добре вести” које наш читалац ишчекује, ето, из земље Словеније?Можда да је потписан споразум о социјалном осигурању којим би пензионери у Србији после 17 година дошли до својих пензија? Нажалост, иако је шеф словеначке дипломатије још октобра 2007. у Београду казао да је то готова ствар, споразума нема ни дан-данас.
У Словенији изостанак споразума са Србијом сматрају добром вешћу, јер пренапрегнути локални пензиони фонд не оптерећујунова давања.А можда је посреди вест да је Европска комисија опоменула Словенију да мора дозволити краткотрајне вињете за плаћање путарина, иначе ће Европска унија казнити Љубљану због дискриминације страних возача? Је ли то добра и лепа или лоша и ружна вест?
За грађане Србије и других европских земаља који ће путовати колима кроз Словенију то је свакако добра вест, јер најављује увођење јефтинијих дажбина.За одлазећег премијера Јанеза Јаншу то је лоша вест, јер је пропис који је донела његова влада подвргнут озбиљној критици Брисела. Вест није добра ни за словеначке пореске обвезнике, јер ће држава морати да плати одштету странцима.
Али, позитивна је за некадашњу словеначку опозицију која ће чинити нову владу, јер доказује да је била у праву када је тражила да Јаншин кабинет повуче спорно решење. Штавише, тој вести се радују и грађани Словеније који ретко путују, јер им наговештава фер надокнаду за коришћење домаћих аутопутева…
Није лако, дакле, одредити шта је лоша, а шта добра вест. Новинари су још у 19. веку схватили да је чак и „лоша вест – добра вест”. Зато посао новинара није да размишља о добрим или рђавим вестима, нити да их цензурише, већ да бележи тачне чињенице. „Политика” је национални дневни лист и зато су у жижи нашег интересовања значајни, али и занимљиви догађаји.
Самозвани журналистички душебрижници, намерни да деле смернице шта сме а шта не у новине, заправо би да туторишу читаоце и месе јавно мњење, а успут да реинкарнирају институт „неподобности” којим би ућуткали неистомишљенике. Коме је при срцу лакировка, мораће да се помири с реалношћу – новинари не пишу бајке. Оне врве од лепог и доброг. Ако неко проналази утеху у причама о добром и лепом, можда је време да је потражи у одговарајућој литератури, а не у новинама.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.