Вести
30. 11. 2012.
Авангарда деведесетих
Односи с јавношћу веома су стара делатност с новим именом - овако, између осталог, подучава студенте Мегатренд универзитета професор Миливоје Павловић.
Његов садашњи избор за председника УО култне београдске РТВ станице Студио Б, исто као и гласина од пре две године да ће можда бити директор РТС, део јавности аутоматски тумачи у кључу „мрачних деведесетих“.
Мера блискости са СПС и улога у тој, за многе и даље незавршеној историјској епизоди, оцењује се у Павловићевом случају према два пута обављаној функцији министра за информисање у влади Радомана Божовића од 1991. до 1993, као и у чињеници да је од 1994. до 2001. био директор Радио Београда. Свакако, много мање је познато да је седамдесетих и осамдесетих био новинар и уредник у синдикалним листовима Рад и Радничка штампа.
Као и то да је годинама радио у уредничком тиму, под руководством легендарног Станислава Сташе Маринковића, који се сматра весником ере слободне штампе у Србији.
Авангардност обележава и почетке Павловићеве каријере.
По бившу Југославију преломне 1974. објавио је Белу књигу, буквално са белим страницама, као својеврсни литерарно-политички-друштвени експеримент, настао на блискости са тадашњим алтернативним књижевним покретом „сигнализам“. Много касније 2002. објавиће студију „Авангарда, неоавангарда и сигнализам“.
И много касније, када се од авангардности окрене духовности (најпознатије дело „Књига о химни“,1984, 1986, 1990), постаће жесток критичар кича и турбо-фолка, иако је био на истакнутим функцијама баш у време њиховог процвата.
Рођен је 1947. у Медвеђи, у породици познатих произвођача ракије. Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у Лесковцу. Завршио је српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду, и магистрирао и докторирао из сличне области. Био је председник Културно-просветне заједнице Србије и добитник је двеју годишњих награда Удружења новинара Србије, Вукове награде и Златног беочуга за развој културе главног града.
Декан је Мегатрендовог Факултета за културу и медије, где између осталог предаје и Културну политику и културну акцију и Оглашавање у медијима.
„У многогласју у вези с наградама, залажем се да се бар оне државне додељују одговорније, с јаснијим критеријумима и као резултанта заједничке загледаности у еманципаторске потенцијале Србије, коју једино аутентична духовна продукција може да избави из невоља у којима се батрга“, написао је недавно Павловић у ауторском тексту поводом награда у култури.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.