Вести
30. 11. 2012.
ТВ Арена спорт победила законе
До јуче спорна телевизијска станица Арена спорт, чија су се четири канала до сада емитовала без одобрења, добила је дозволу за рад. Ту вест потврдио је Горан Караџић, потпредседник Савета Републичке радиодифузне агенције (РРА), али је одбио да образложи како је овакав исход могућ с обзиром на то да је њен већински власник „Телеком”, предузеће које је 100 одсто у власништву државе.
Овакав сценарио онемогућен је Законом о јавном информисању и Законом о радиодифузији, који у члану 42. јасно каже да дозволу не могу да имају „предузећа, установе или друга правна лица чији је оснивач Република Србија или аутономна покрајина, изузев установа јавних сервиса”. Одговор на питање како је то ипак могуће нисмо успели да добијемо ни у Министарству за културу, које је учествовало у процесу добијања дозволе.
Како је „Политика” већ писала, ТВ Арена спорт процедуру за дозволу за кабловско емитовање покренула је јуна 2011. године, али је свој програм и раније емитовала. За то време, потврдио је јуче Караџић, није платила ниједну таксу коју иначе плаћају емитери са неопходним дозволама.
Ипак, то није спречило ову телевизију да гледање канала Арена спорт 2, 3 и 4 продаје у оквиру посебног пакета који се налази у понуди кабловских оператера.
Спорну одлуку Караџић је саопштио на округлом столу који је Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) организовала поводом борбе за сузбијање нелегалног емитовања радио и телевизијског програма, баш када је и истакао да пиратске станице имају огромну зараду, јер не плаћању никакве надокнаде.
– Реч је о проблему ингеренција. РРА је себи дао за право да гаси пирате, због чега је донет Правилник о извршењу, и уз помоћ Ратела и МУП-а успели смо да угасимо све пирате у Београду на једно време. Хтели смо да са том акцијом наставимо даље, али је Уставни суд тај правилник ставио ван снаге, због чега је РРА престао да буде ефикасан у овој области – казао је Караџић и закључио да будући медијски закони сва овлашћења треба да дају једној институцији.
Милан Јанковић, директор Републичке агенције за електронске комуникације (РАТЕЛ), истакао је да је прошле године у Србији било 55 радио-станица без дозволе, док је крајем октобра ове године регистровано 48.
– Такође, 2011. поднели смо десет прекршајних и 42 кривичне пријаве, док смо 2012. то учинили два, односно шест пута.
Нарочито нам у борби са пиратским станицама доприноси сарадња са Одељењем тужилаштва за борбу против високотехнолошког криминала и са полицијским управама – рекао је директор РАТЕЛ-а.
Бранко Стаменковић, руководилац посебног Одељења за високотехнолошки криминал Републичког јавног тужилаштва, истакао је да су 2011. године примили кривичне пријаве против 44, а ове против 17 особа.
– За сада има 16 правоснажних пресуда и опрема је одузета у три предмета.
Запрећене казне затвора за ово кривично дело су врло ниске, до две године – упозорава Стаменковић.
Коментари (2)
Остави коментар03.12.
2012.
Radio-difuzna piraterija kao kibernetski kriminal
ОдговориPodnosenjem krivicnih prijava ovom posebnom odeljenju Republickog javnog tuzilastva, tj. Posebnom tuzilastvu nisu postignuti ocekivani rezulatati, verovatno zato sto je ovo odeljenje nadlezno da postupa samo protiv pocinilaca krivicnih dela visokotehnoloskog kriminala (tj. kibernetskog kriminala) propisanih odredbama clana 3. Zakona o organizaciji i nadleznosti drzavnih organa za borbu protiv visokotehnoloskog kriminala (http://www.zakon.co.rs/zakon-o-organizaciji-i-nadleznosti-drzavnih-organa-za-borbu-protiv-visokotehnoloskog-kriminala.html). Emitovanje programa i koriscenje frekvencija bez dozvola RRA i RATEL-a ne smatra se kibernetskim kriminalom, vec samo prekrsajem, ali se zato skidanje i povrede pecata sluzbenog lica RRA i inspektora elektronskih komunikacija iz Ministarstva spoljne i unutrasnje trgovine i telekomunikacija smatra krivicnim delom - za koje je nadlezno i opste odeljenje Republickog javnog tuzilastva.
02.12.
2012.
Radio-difuzna piraterija kao kibernetski kriminal
Одговори