Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Борба против лажних вести - психолошка вакцинација
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

24. 01. 2023.

Аутор: Миломир Мандић Извор: Демостат

Борба против лажних вести - психолошка вакцинација

Недавна истраживања сугеришу да је „пребункинг” кроз „психолошку вакцинацију”, чији је циљ повећање способности људи да идентификују уобичајене технике дезинформисања, део решења у борби против лажних вести и дезинформација.

Дезинформације су свуда и тако је одувек било. Трачеви, били истинити или лажни, постоје откад су људи могли да комуницирају. „Лажне“ политички мотивисане вести део су новинарства одувек. Међутим, друштвене мреже, попут Фејсбука, Тиктока и Твитера, убрзале су ширење дезинформација и лажних вести. Друштвене мреже шире митове, дезинформације и лажне вести по целом свету брже него што се оне могу разоткрити. Било да су у облику лажних изјава, изманипулисаних чињеница или наратива, многи људи верују у дезинформације и деле их. То, даље, утиче на њихово понашање у реалном животу, од опредељања у политици до здравствених одлука у будућности.

Шта можемо да урадимо? Провера чињеница и раскринкавање нису довољни. 

Најчешћа тактика у борби против дезинформација је провера чињеница и разоткривање лажних или обмањујућих информација. Али показало се да би пребункинг, односно претходно раскринкавање дезинформација, могао бити ефикаснији.

С обзиром на распрострањеност и утицај дезинформација у стварном свету, медијске компаније и владе предузеле су кораке да активно прате и регулишу платформе друштвених медија. Неколико платформи активно контролише оно што се дели на њиховим сајтовима. Пинтерест је, на пример, потпуно забрањивао постове против вакцинације против корона вируса. И друге велике медијске платформе као што су Гугл, Фејсбук и Јутјуб користе провере чињеница за означавање сумњивог материјала или за промовисање информација заснованих на чињеницама.

Али провера чињеница не функционише увек. Ефикасност регулаторних напора је упитна. Прво, посебно када је реч о политичким темама, може бити тешко дефинисати црвене линије за оно што се квалификује као дезинформисање. Узмимо случај медија који истичу одређене чињенице док игноришу друге релевантне информације. Друго, друштвене мреже су огроман простор за дељење вести, а дезинформације се шире брже од истине, посебно када изазивају страх или презир. Дакле, чак и када су дезинформације јасне, једноставно је немогуц́е пратити све или допрети до свих који су им изложени. Дезинформације опстају, чак и након што су разоткривене, а њихови ефекти такође остају. Поред тога, многи људи поверују у лажне вести или дезинформације јер се воде својим претходним уверењима, осећањима или друштвеним групама. Ћак и оне који свесно прихватају да су дезинформације лажне, тешко је у потпуности разуверити. 

Пребункинг - „психолошка вакцина“

Последњих година, међутим, научници раде на истраживањима која се односе на пребункинг, претходно раскринкавање дезинформација. Реч је о такозваној „психолошкој вакцинацији“, која излаже људе малим дозама дезинформација и охрабрује их да развију стратегије менталног отпора. 

Концепт психолошке инокулације предложио је Вилијам Мекгвајер пре више од 60 година, а описана је као „вакцина против испирања мозга“. Циљ је изложити људе облицима дезинформација које су преслабе да би били убедљиве, али и довољно јаке да покрену особу да критички процени доказе и размотри контрааргументе. На крају, особа развија арсенал когнитивне одбране и постаје отпорна на сличне дезинформације.

Универзална психолошка вакцина

Циљ је да се људи „вакцинишу” не против одређених лажних вести, већ против уобичајених техника које се користе за манипулацију и дезинформисање.

Научни тим је зато направио непристрасне видео записе од 90 секунди о пет уобичајених стратегија манипулације: 

1. емоционални језик (употреба страха, беса и других јаких емоција за повецћање ангажовања); 

2. некохерентност (употреба више аргумената о истој теми, а не могу сви бити тачни); 

3. лажне дихотомије (представљање страна или избора као међусобно искључивих, иако то нису); 

4. жртвено јагње (издвајање појединаца или група који ће преузети кривицу) и 

5. напади ад хоминем (напад на особу која износи аргумент, а не на сам аргумент). 

Сваки видео се ослања на принципе психолошке вакцинације јер садржи упозорење на дезинформације, изношење контрааргумената и представљање прилично безазлених примера. Циљ је био да се покаже како се свака техника може користити на друштвеним мрежама за утицај на људе.

Лабораторијско тестирање које је укључивало више од 5.400 учесника открило је да су видео снимци повец́али способност гледалаца да препознају технике манипулације које се користе у фиктивним објавама на друштвеним мрежама о различитим темама. То је такође повец́ало њихову способност да идентификују непоуздане информације и смањило њихову намеру да деле манипулативни садржај.

Пребункинг у стварном свету

Али да ли би кратки видео снимци били ефикасни у стварном свету? Да би одговорили на то питање, истраживачи су своје видео записе пренели на Јутјуб, као рекламе. У року од једног дана од гледања огласа, неким корисницима је представљен наслов вести који је применио технику манипулације (на пример за лажне дихотомије - „Морамо да побољшамо наш образовни систем или се суочимо са криминалом на улици“). Корисници су затим замољени да идентификују технику која је коришћена. 

Више од 11.400 људи је погледало видео записе и одговорило на квиз. Као што се очекивало, већа је вероватноц́а да ће људи који су претходно гледали видео записе правилно идентификовати технику манипулације.

Међутим, ниједна психолошка вакцинација, ма колико била привлачна, поучна и убедљива, вероватно неће зауставити све дезинформације. Чак се и у овој студији способност да се идентификују технике манипулације на Yоутубе повећала само за око 5 одсто. И ти ефекти могу временом опасти. Али стални напори да се унапреди свест о дезинформацијама могу ојачати способност људи да их препознају. У медијском окружењу засићеном лажним вестима које се стално мењају, психолошке вакцине „широког спектра“ које циљају на уобичајене технике дезинформисања могу бити део решења.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси