Вести
19. 01. 2022.
Веран Матић – Буџет за информисање
За сваку хвалу је чињеница да је Нови Сад овогодишња Европска престонице културе. То што имамо европску културну престоницу не значи и да су се овдашњи медији померили са периферије интересовања министарке културе и информисања.
Већ сам неколико пута истицао да се потпредседница Владе неупоредиво више бави културом него медијима. Пример је изјава поводом усвајања овогодишњег буџета у којој се ниједном речју не помиње информисање. Да није у питању пропуст већ смишљена стратегија маргинализације сектора информисања потврђено је на самом почетку године када су се у јавности појавиле информације, пласиране од стране ресорног министарства, које су се односиле искључиво на буџет и пројекте из културе.
Као да нам се и на овај начин посредно ставља до знања да је један део министарства својеврсни баласт. Нас из медија свакако радује, али нам суштински веома мало значи податак да је Србија коначно достигла европски минимум издвајања за културу. Бројке говоре саме за себе: „За систем јавног информисања предвиђена су иста средства као и 2021. године – 1,37 милијарде динара, укључујући и део који се односи за подршку остваривању јавног интереса у области информисања (на основу конкурса – 233,2 милиона), подршку Радио-телевизији Војводине (900 милиона), те пројектно финансирање јавних медијских сервиса (130 милиона). Приближно иста средства као ове године предвиђена су за подршку раду установе за новинско-издавачку делатност „Панорама“ (55,2 милиона)“.
Волели бисмо да се, попут области културе, министарка на крају године могла похвалити сличним позитивним помацима у информисању, којих нема због неспровођења Владине Медијске стратегије.
Изузев опозиције, нико више се не изјашњава о статусу Радио-телевизије Војводине која, поред велелепне нове зграде, кубури са мањком средстава за њено опремање, што доприноси да запослени и даље раде на више локација. Да не говоримо о финансирању из буџета које се наставља без икаквих назнака реформских потеза који би финансирање РТВ-а усагласили са законским оквиром на трагу онога што се већ десило са РТС-ом који се финансира путем таксе.
Ако се погледа мониторинг извештај БИРН-а о спровођењу пројектног суфинансирања на републичком нивоу, јасно је да се садашњи састав министарства нема чиме похвалити. У том смислу наивно је очекивати да ће се измена законског оквира рефлектовати на практична побољшања у овој области. Ако нема политичке воље за променом, све ће остати исто као и раније. Због тога више није никакав новитет констатација из локала где као да се надмећу ко ће више злоупотребити пројектно суфинансирање проналазећи „рупе у закону“ и усмеравајући велику већину буџетских средстава искључиво ка провладиним медијима. Рекордер је РТВ Нови Пазар са добијених 155 милиона динара током три године. Затим следе Новосадска телевизија са 87,3 милиона динара, док је на трећем месту Сремска телевизија са нешто мање од 61 милион динара.
Системом спојених судова оваква бахатост пренела се и у домен прошлогодишњих конкурса које је спровело Министарство за бригу о породици и демографију које је поделило укупно 658 милиона динара. Према наводима из истраживања БИРН-а, већи део новца добиле су јавности непознате организације које су победиле на сличном конкурсу 2014. године, обустављеном због злоупотреба. Неко је лепо приметио да су седам година успешно затирали трагове. Тада је услед притиска јавности конкурс стопиран а средства преусмерена. Овога пута нико није ни помислио да се макар огради од оваквих злоупотреба. Не разумем логику таквог конфронтирајућег понашања свуда и у свакој прилици – од медија до бриге о породици и демографији. Због тога непотребно већ плаћамо високу цену.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.