Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  РЕМ започео 2022. годину у комплетном саставу
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

14. 01. 2022.

Аутор: Ивана Предић Извор: Цензоловка

РЕМ започео 2022. годину у комплетном саставу

У Скупштини Србије су крајем децембра прошле године изабрана два нова члана Савета РЕМ-а – већ искусни члан Савета Радоје Кујовић и др Немања Тасић. Ипак, нови чланови Савета Регулатора, како се могло чути у скупштинској расправи, неће решити суштински проблем у области медија – разарање система вредности, деструкцију породичног модела друштва и ријалитизацију медијског простора

 

У јавности је скоро незапажено прошла одлука посланика Народне скупштине Републике Србије о избору два нова члана Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), која је донета на седници одржаној 23. децембра прошле године. За нове чланове Савета РЕМ-а, за које су гласала по 172 посланика, изабрани су Радоје Кујовић и др Немања Тасић.

На предлог двадесет три удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања и заштита деце, Радоје Кујовић је по други пут изабран за члана тог тела, а његов противкандидат био је Зоран Миросављевић. О њиховим биографијама Цензоловка је раније писала.

Други члан Савета РЕМ-а изабран је на предлог универзитета акредитованих у Републици Србији, а на дужност ће ступити када истекне мандат Горану Петровићу – 31. марта ове године.

За то место надметали су се др Немања Тасић, кога је предложио Универзитет у Новом Саду, и др Весна Балтазаревић, на предлог Универзитета Џон Незбит (бивши Мегатренд). Иако Балтазаревић има веће искуство у познавању медија, чак ради као професорка медијског права, а објавила је и пет књига и 28 радова из области медија, за новог члана Савета Регулатора изабран је Тасић.

Предност дата доктору индустријског инжењерства

Како стоји у званичној биографији, Немања Тасић је рођен у Новом Сада 1980. године. После завршене гимназије студирао је и дипломирао на Факултету техничких наука, а докторирао је 2017. године на Департману за индустријско инжењерство и менаџмент. Доцент је на ФТН и предаје предмете Интелигентно привређивање и Ефективни менаџмент перформансе предузећа, а његова ужа област интересовања везана је за пројектовање, реинжењеринг и унапређење пословних процеса у производним и услужним системима.

У свом излагању током представљања члановима Одбора за културу и информисање Народне скупштине, 14. децембра, Тасић је рекао да ће се, уколико буде изабран за члана Савета Регулатора, фокусирати на инжењерско-техничке аспекте који се тичу рада РЕМ-а приликом разматрања различитих захтева за пружање медијске услуге.

„Важно је успоставити техничке и организационе захтеве у правилницима за доделу медијске услуге и  развијати механизме контроле и провере квалитета пружених услуга. С обзиром на то да се бавим пројектовањем процеса рада и организацијом у пословним системима, моје знање и искуство су на располагању приликом реинжењеринга постојећих и развоја нових правилника“, рекао је тада Тасић.

Др Весна Балтазаревић је у свом излагању ставила акценат на развијање и унапређење медијске писмености. Истакла је да као професорка медијског права сматра да може да имплементира дугогодишње искуство, на начин да се уреди норматива и побољша медијска сцена бар минимално. Медијска писменост, која је и предвиђена Медијском стратегијом као дугорочни циљ, ипак, како је рекла, не садржи мере у овој области, где види простор и могућност за свој допринос јер сматра да је медијска писменост значајна за стварање активног грађанства које је неопходно за једно демократско друштво.

„Медијска писменост мора бити приоритет јер помаже да људи не буду роба за медије и да не буду хипнотисани купци, већ да постану активни учесници у животу и раду медија. Регулатор као лидер у овој области мора да допринесе развоју медијске писмености“, рекла је Балтазаревић.

У њеној званичној биографији пише да је рођена у Београду 1956. године. Дипломирала је на Правном факултету у Нишу, има положен специјалистички и правосудни испит, као и специјализацију за ПР на Пословној школи за ПР. Магистрирала је на теми „Односи с јавношћу као функција стратегијског менаџмента“, а  докторирала је одбранивши дисертацију „Комуникацијски канали за дијалог са државом и решавање проблема мобинга“.

Била је деканка Правног факултета Мегатренд у Београду и проректорка Мегатренд универзитета. Чланица је УНС-а, а педагошко искуство стекла је радом на Факултету за културу и медије и Правном факултету у Београду, где предаје предмете Право интелектуалне својине, Медијско право и Регулација и нови медији.

Посланици критикују РЕМ, председница Одбора га брани  

Током расправе о избору чланова Савета РЕМ-а посланици су, као и у ранијим случајевима, више дискутовали о нападима на Александра Вучића, о Ђиласу и Шолаку, него о биографијама кандидата за чланове Савета. Ипак, део њих је говорио и о раду РЕМ-а, а било је и оних који су као и у ранијим расправама критиковали рад Регулатора.

Тако је Марјан Ристичевић из посланичке групе „Александар Вучић – За нашу децу“, говорећи о прекограничним телевизијама и каналима Јунајтед медије, рекао да „РЕМ дрема“ и да не ради ништа по питању „пиратских телевизија“.

Самостални посланик Владан Глишић истакао је да „у погрешном систему, какве год ми кадрове да бирамо у Савет Регулаторног тела за електронске медије, нећемо решити онај суштински системски проблем који имамо и који траје већ деценијама“. Реч је, како је рекао, „о погубном утицају медија у сваком друштвеном смислу, разарању система вредности, подметању туђих идеја и идеологија, деструкцији свега онога што чини идентитетску и основу породичног модела друштва за који се залажу све нормалне снаге у овом друштву, без обзира на то којој политичкој опцији припадају“.

„Дакле, у друштву спектакла, у ријалитизацији нашег медијског простора и прављењу атмосфере грађанског рата, нису се другачије понашали ни режимски ни опозициони медији. Значи, ми бисмо ту имали, да хоћемо ни по бабу ни по стричевима, да РЕМ хоће да ради свој посао, а не да буде у РЕМ фази успаваности, пуно посла да се не замерите ни једној ни другој политичкој опцији, а да доведете наш медијски простор у ред“, нагласио је Глишић.

Посланица Социјалдемократске партије Србије Данијела Вељовић подсетила је да се у Медијској стратегији као значајни проблеми које треба решавати, а тичу се рада РЕМ-а, издвајају проблеми који могу утицати на независност тог тела. Регулатор, поред независности од државних органа, треба да буде и независан у односу на субјекте које контролише, нагласила је Вељовић и додала да у том смислу проблем може да представља чињеница да се РЕМ финансира искључиво из накнада које плаћају електронски медији.

„Потребно је да постоји суштинска транспарентност, отвореност према дијалогу, интеракција са удружењима, академском заједницом, организацијама цивилног друштва. Регулаторно тело за електронске медије треба да буде брана примитивизму, говору мржње, насиљу, злоупотреби огласног простора“, рекла је Вељовић.

Рад Регулатора критиковала је и њена колегиница Наташа Михаиловић Вацић, такође посланица Социјалдемократске партије Србије. Она је упозорила да је из угла људских и мањинских права недопустиво да РТС одбацује захтев Бошњачке националне заједнице за емитовање програма на босанском језику, и да на такве ствари Регулатор мора реаговати.

„Такође, неретко РЕМ треба да изрекне мере против свих електронских медија који у својим програмима пласирају или негују говор мржње према било коме, према политичким неистомишљеницима, према другом и другачијем, на концу – према било коме или било чему, јер говор мржње увек резултира насиљем и дискриминацијом“, казала је посланица.

У одбрану РЕМ-а стала је Сандра Божић, председница Одбора за културу и информисање, која је рекла да је политизација Регулатора константна, односно да се то тело, које апсолутно мора бити и јесте независно, гура у политички ринг. Осврнула се и на период током међустраначког дијалога.

„Сетите се апсолутно целокупне хајке, подсећам и јавност на то, када је готово председница Савета регулаторног тела, госпођа Оливера Зекић била проказана, буквално, у имагинарним Ђиласовим медијима, у оном имагинаријуму у којем претпостављам да РЕМ, осим препоруке која ће дуго путовати до Луксембурга, апсолутно не може ништа“, закључила је Божић.

Савет РЕМ-а тренутно је у комплетном саставу, а чине га: Оливера Зекић, председница, Горан Петровић, заменик председнице, Александра Јанковић, Александар Витковић, Радоје Кујовић, Вишња Аранђеловић, Јудита Поповић, Милорад Вукашиновић и Божидар Зечевић.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси