Вести
29. 07. 2021.
Висок ризик по медијски плурализам у Србији, политичка независност медија најугроженија
У Србији постоји висок ризик по медијски плурализам због велике концентрације медијског власништва, а политичка независност медија је најугроженији индикатор, показује истраживање Мониторинг медијског плурализма.У извештају Центра за медијски плурализам и слободу медија за 2020. годину неке од главних оцена су недостатак транспарентости власништва медија, превелики политички утицај, недовољна заштита новинара и неједнака заступљеност свих политичких актера у јавном сервису.
Осам највећих власника у свим медијским секторима има удео у публици од готово 75 одсто, а међу њима су највећи медији који снажно подржавају владајућу партију, наводи се у извештају.
На другој страни, додаје се, независни медији се боре да преживе, а последњих година су пројекти буџетског суфинансирања локалних и регионалних медија високо политизовани.
Ризици по плурализам медија процењени су на основу индикатора у четири области - основна заштита, тржишни плурализам, политика независности и социјална инклузија.
Резултат до 33 одсто је ниског ризика, а изнад 67 одсто представља висок ризик.
По основној заштити, у шта спада заштита слободе изражавања, права на информисање, досега медија, приступа интернету, независности регулаторних тела, Србија спада у категорију средњеризичних земаља (45 одсто).
Иако постоји солидан законодавни оквир, недостаје његово спровођење, а регулаторно тело је неефикасно и под великом политичком контролом, оцењује се у извештају који је објавио Европски универзитетски институт.
У области тржишног плурализма ризик у Србији је 69 одсто, при чему највећи ризик долази од концентрације информативних медија (83 одсто) и онлајн платформи (88 одсто), као и од комерцијалног и власничког утицаја на уредјивачки садржај (73 одсто).
"Велики утицај врши владајућа елита, директно (преко јавних набавки и државног оглашавања) и индиректно (преко веза државних и партијских званичника и одређених власника медија и маркетиншких организација)", наводи се у извештају.
Просечан ниво ризика у области политичке независности је у средњем рангу (57 одсто), али један од критеријума у тој области - индикатор политичке независности самих медија има највиши ниво ризика, чак 92 одсто.
Индикатори који се односе на уређивачку аутономију и државну регулацију ресурса и подршку медијском сектору су средњег нивоа.
"Новинари и уредници су под великим политичким и економским притиском", оцењује се у извештају и додаје да су на почетку пандемије ковида-19 професионална удружења позивала власти да гарантују безбедно окружење у којем новинари могу да раде свој посао независно, слободно и у јавном интересу.
Што се тиче новинских агенција, у извештају се наводи да је у периоду од 2014. до 2021. постојање Тањуга било "привилеговано и у великој мери било зависно од државног финансирања, насупрот другим двема независним агенцијама Бети и Фонету".
"Ни јавни серивис нису били независни, што је довело до сталних притужби опозиције на неједнак третман, посебно током изборне кампање", додаје се у извештају.
По критеријуму социјалне инкулизије Србија је на граници високог ризика (67 одсто).
Србија потпада под висок ризик по индикаторима приступ мањина медијима (69 одсто), заштита од незаконитог и штетног говора (75 одсто) и политика медијске писмености (75 одсто).
За приступ жена медијима Србија је оцењена као као средњеризична (65 одсто).
"Медији (посебно онлајн) често су злоупотребљавани за ширење научно неоснованог и обмањујућег садржаја о пандемији, као и лажних вести и дезинформација о изборима и протестима, док је политика медијске писмености недовољно развијена", наводи се у извештају.
Главна препорука изнета у Мониторингу је да постојећи законодавни оквир све релевантне институције почну хитно да примењују и да треба да буде побољшан у областима политичког и државног оглашавања, а да закон о дигиталним медијима треба да буде унапређен у складу са европским прописима.
"Политичко оглашавање треба да буде једнако доступно свим политичким играчима под истим условима. Јавни сервиси треба да понуде свим политичким актерима једнак третман", препоручује се у извештају и додаје да процес избора чланова управног одобра и директора јавних сервиса треба да буде ослободјен политичког притиска.
Истраживање је спроведено у чланицама ЕУ и земљама кандидатима Србији, Албанији, Црној Гори, Северној Македонији и Турској, уз финансијску подршку Европске комисије.
Стање у области медијског плурализма и слободе медија стагнирао је или се погоршало и у другим земљама региона током 2020.
У области основне заштите, Северна Македонија је једина рангирана као нискоризична земља (32 одсто), а најбоље је оцењена и у областима политичке независности (50 одсто) и социјалне инклузије (58 одсто).
У области тржишног плурализма Црна Гора и Северна Македонија су у категорији средњег ризика, док је Албанија, као и Хрватска и Словенија, оцењена као високоризична.
Словенија је и по политичкој независности и социјалној инклузији сврстана у високоризичне земље.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.