Вести

22. 07. 2021.

Аутор: Зорица Миладиновић / Цензоловка

Градоначелница Ниша наставља да дискриминише критичке медије, али и даље нема солидарног протеста новинара и грађана

Драгана Сотировски, бивша новинарка РТС-а, као градоначелница крши закон, држи новинарима лекције, уцењује, ускраћује информације, одбија да говори за професионалне медије, па чак тражи од своје ПР службе да одговори само на „како треба питање“.

Градоначелница Ниша Драгана Сотировски, иначе бивша новинарка, већ месецима селективно комуницира са медијима, делећи их на оне који „коментаришу“ и постављају „како не треба“ питања, што је по њеној оцени недопустиво, и оне који то не чине, те су пожељни за сарадњу.

Део новинарских организација, медија и невладиног сектора оштро критикује овакву „дискриминаторску праксу“, али између редова признају да против ње „нема ништа ефикасно“. И док у кабинету градоначелнице расте број питања која остају без одговора, новинари у Нишу још увек нису организованије реаговали упркос све чешћим оценама да је за то „крајње време“.

Градоначелница: Не знам о каквој дискриминацији говорите, информације добијају сви

Нишка градоначелница је крајем марта, на конференцији за новинаре саопштила да је установљена пракса да одговоре убудуће неће добијати медији који их „злоупотребљавају, преносе погрешно, извлаче из контекста“.

„Они медији који коментаришу наше одговоре неће добијати одговоре убудуће, и то важи за све – портале и писане медије, изузев за електронске, где се оно што изговарамо чује и не може другачије да се измонтира. То смо одлучили и тако ће убудуће бити“, рекла је Сотировски.

Оваква објава уследила је као одговор на питање Јужних вести зашто њен кабинет, те други градски функционери и службе не одговарају на њихова питања. Јужне вести су навеле да им месецима кабинет градоначелнице, градске институције и функционери ускраћују одговоре „на више десетина питања и тема“. Поједини функционери су им чак „објаснили“ да им је „речено да не могу давати изјаве и разговарати“ са новинарима тог портала.

Сотировски је након тога за Данас „објаснила“ да њен кабинет не ускраћује информације медијима, јер сви они „добијају сервисне информације, позиве за конференције за новинаре, изјаве уживо или саопштења“.

„Не знам о каквој дискриминацији медија говорите, јер информације добијају сви. А ко ће добити интервју, где ћу гостовати, коме ћу одговарати на постављена питања, мој је избор“, навела је Сотировски и најавила да ће нетачно пренете чињенице „бити предмет у појединим судским поступцима“.

Почетком овог месеца је пак отишла још даље – поручила је новинарки Јужних вести да „више неће да се јавља на телефон“, јер, како је казала, „градоначелница има своју ПР службу“.

„Ви сте новинар који не би требало да контактира директно са градоначелником, већ преко ПР службе. Градоначелник има обавезе. И дозволићу себи да вам кажем, после 25 година бављења новинарством, да би, када радите неку тему, требало добро да је истражите, па да знате шта да ме питате, па да тек онда пишете. Јер, ако вам било шта сада кажем, плашим се да ће да изађе нешто што ви не разумете, а очигледно не разумете“, одржала је тада и „лекцију из новинарства“.

Потом је „разјаснила“ да ће и њена ПР служба одговарати само „ако се постави питање које је – како треба питање“. Уосталом, „та служба одговара и новинарима ЦИНС-а и свим другима“, па зашто не би и Јужним вестима, казала је.

Градоначелница крши Устав и законе

 Независно удружење новинара Србије (НУНС) одмах је након њене мартовске обзнане о селекционисању медија упозорило да таква пракса представља кршење Закона о јавном информисању и медијима, који забрањује дискриминацију медија и новинара, као и угрожавање слободног протока информација и уређивачке аутономије медија. НУНС је навео да „нишки случај“ није усамљен, пошто већ „дуго времена постоји проблем дискриминације медија, неодговарања на новинарска питања од стране јавних функционера и непозивања на догађаје од јавног интереса“.

„НУНС позива градску управу Ниша и градоначелницу Драгану Сотировски да престану са дискриминацијом медија и новинара и да им омогуће да несметано обављају свој посао и да информишу грађане о догађајима и информацијама о којима јавност има оправдан интерес да зна у складу са законом… Подсећамо да је Драгана Сотировски доскора била у улози новинара и да би тим пре морала да зна да је дискриминација медија противна закону“, наводи се у саопштењу овог новинарског удружења.

И на медијској трибини „Буком против притисака“, одржаној у Нишу средином априла, на којој су учествовали представници локалних и регионалних медија са југа Србије који су изложени различитим ударима и претњама, упућене су јавне критике нишкој градоначелници због дискриминације медија. Учесници су оценили да ускраћивање одговора новинарима представља „кршење Устава Србије и Закона о јавном информисању и медијима“. Закључено је да би на све притиске, па и на овакво поступање градоначелнице, требало одговорити „међусобним повезивањем, заједничком акцијом и укључивањем грађана“.

На селективан однос „прве грађанке Ниша“ према медијима реаговао је и део опозиције, а нишки одбор Народне странке јој је препоручио и конкретне уџбенике за новинарство, пошто јој „недостаје знања из те области“. Народна странка је посебно критиковала њену изјаву да одговоре неће добијати медији који их коментаришу, уз поуку да „улога новинара није само пуко преношење информација, већ и бављење интерпретативним и аналитичко-истраживачким новинарством“.

„Функционери немају страх од јавности, већ од свог газде“ 

 „Новинари морају да инсистирају на свим питањима од интереса за грађане, то је њихов посао. Они питају у име грађана, а не у своје лично име. Јавни функционери су дужни да дају одговоре на таква питања свим грађанима, било да су за њих гласали или да за њих нису гласали. Свако ко је у власти мора да одговори онима у чије име врши власт, а који их финансирају. Коментари су и допуштени и пожељни након што су изјаве функционера верно пренете. Све мимо тога није нормално“, каже за Цензоловку Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије.

Он каже да Сотировски, дакле, „није у праву ни по пракси коју уводи, ни по образложењима за такву праксу“. Притом, посебну тежину има то што се тако понаша неко ко је „деценијама био угледан новинар у РТС-у“. Није спорно да новинарски позиви функционерима одузимају време и енергију, али они за то „морају да нађу времена, а имају, уосталом, и своје ПР службе“.

„Закон о јавном информисању и медијима прописује да нико не сме злоупотребљавати монопол над информацијама, али не садржи и казнене одредбе за оне који злоупотребе чине. УНС и медијска заједница учествују у процесу измена овог закона, до којих би требало да дође до краја године, те мислим да би у ’новом’ закону понашање функционера који не дају информације медијима требало да буде санкционисано. Као што, рецимо, актуелни Нацрт закона о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја предвиђа да за недостављање информација буде кажњен не само орган власти већ и руководилац. До сада се кажњавао само орган, који је казну плаћао новцем грађана, а убудуће би казну требало да плати и руководилац, из сопственог џепа“, каже Брајовић.

Ђокица Јовановић, социолог културе и универзитетски професор у пензији, каже да је овакво понашање нишке градоначелнице „делић општег места у политичко-партијској пракси“. Јавни функционери и не покушавају да размишљају о важним друштвеним темама и проблемима, већ је на делу тиранија тривијалности – неспособност да се озбиљно промишља о друштвеним проблемима, због чега се тривијалност диже на ниво озбиљности.

„Однос тих људи према јавности је надмен и своди се на реченицу: ’Може ми се!’, а притом је то и однос надређених и подређених. Они јавну функцију доживљавају као газдинску – рећи ћу јавности само онолико колико хоћу, али и колико виши газда од мене дозволи. Они немају страх од јавности, већ од газде. На делу је гвоздени закон олигархије, па га је и нишка градоначелница прихватила. Она сада има осећај надмоћи губернаторке коју је поставио краљ, а ’сељачија’ има да је слуша. И тачка!“, каже Јовановић за Цензоловку.

Новинари из Ниша: Потребна је организована акција, али нема професионалне солидарности

 И новинари професионалних медија, који критички посматрају друштвене појаве, па и поступке доносилаца одлука које утичу на живот грађана, имају слична размишљања.

Главна и одговорна уредница портала Медијска кутија Весна Торовић, која је била један од иницијатора идеје о организованијем реаговању нишких новинара на ускраћивање информација и друге притиске, а која (још) није „заживела у пракси“, подсећа да је Сотировски један од ретких градоначелника или председника општина у Србији из редова СНС-а који су били новинари.

„Она сада на непримерен начин демонстрира моћ, показује бахатост и као да жели да се свети својим ’колегама’“, рекла је Торовић.

Гордана Бјелетић, главна и одговорна уредница Јужних вести, додаје да „свако место у Србији има Драгану Сотировски“.

„Док друге беже од медија, нишка Драгана Сотировски воли камере, па пред њима изговара ствари из којих је јасно да јој као јавној функционерки није важан јавни интерес, већ промоција. Зато у Нишу, заправо, постоје чак две Драгане Сотировски – она која је професионална и љубазна када јој поставите питање о којем жели да говори, и она која је нељубазна и спремна да вређа новинаре када је питате, рецимо, за реконструкцију трга или моста, које озбиљно касне и крајње су нетранспарентне“, каже она за Цензоловку.

Бјелетић додаје да је „одавно зрело време да се професионални медији организују и супротставе оваквом понашању“.

„До тога засад није дошло пре свега зато што смо као новинари веома оптерећени, заузети послом и решавањем разних проблема, те јако уморни…“ каже главна и одговорна уредница Јужних вести.

Уредница нишког портала Сити Смарт медија Ивана Петровић оцењује за ФоНет да је нишка градоначелница отишла корак даље у односу на своје колеге из других градова, које се бар труде да прикрију да постоји анимозитет према одређеним медијима.

Ипак, када је Сити Смарт радио недавно организовао трибину у знак подршке угроженим медијима с југа Србије, није се појавио скоро ниједан новинар локалних медија. Може се претпоставити да се то догодило зато што је тада био у току конкурс за буџетско суфинансирање медијских пројеката од јавног интереса, па су „колеге процениле да им је много безбедније да не буду у групи ‘непожељних’“.

„Време је да се умрежимо и да заједно побудимо грађане да сами стану иза својих медија, јер овако разједињени, психички и финансијски исцрпљени, немамо шансу да преживимо“, каже Ивана Петровић, истовремено оцењујући да међу новинарима „нема професионалне солидарности“.

(Ауторка је новинарка дневног листа Данас)