Вести
06. 10. 2008.
Поводом отказа
Поводом отказа који је коментатору нашег листа Љубодрагу Стојадиновићу 2. октобра уручио генерални директор Политика новине и магазини у оставци, Срђан Јанићијевић, новинар се у суботу (4.10.) обратио писмом председнику Републике Србије Борису Тадићу. Писмо преносимо у целини:
Господину Борису Тадићу, председнику Републике Србије
Поштовани господине председниче,
Обраћам Вам се као новинар коментатор листа „Политика”, који је одлуком генералног директора у оставци, 2. октобра ове године, Срђана Јанићијевића добио отказ због јавне речи. Као председник Актива новинара листа „Политика” оглашавао сам се више пута говорећи о стању у листу, тврдећи да неопходност смене Љиљане Смајловић није производ политичких притисака, него професионални императив. То је став који је усвојен на више састанака актива новинара, у редакцији коју је бивша главна уредница поделила до нивоа неподношљиве напетости.
У исто време, најистакнутији новинари листа били су изложени застрашујућим притисцима и претњама пословодства, које је своју привилеговану позицију прогласило за врхунску тајну компаније. После смене Љиљане Смајловић, као човек који се иначе бави јавним послом и представник већине новинара листа „Политика”, дао сам неколико изјава за јавност. Уверавам Вас да ниједна од њих није нарушила етику јавне речи, нити принципе односа према јавности. У свакој изјави сам изражавао наду да ће уредничке промене вратити углед листу и повећати његов утицај.
У образложењу отказа стоји да сам својим изјавама нарушио углед компаније и износио тајне пословања. Ја у компанији никада нисам био на положају који би ми омогућио приступ било каквим тајнама, и уверен сам да сам својим иступима само образлагао суштину заблуде да је Љиљана Смајловић жртва политичког прогона, већ личност која је злоупотребила професију за промоцију једне ксенофобичне, антиевропске политичке опције.
Због тога ми је 2. октобра уручен отказ, на врло увредљив и примитиван начин, уз претње и речник који ни на који начин није усклађен са очекиваним манирима пословодства листа „Политика”. Господине председниче, мени је добро позната Ваша висока толеранција према другачијем мишљењу, чак и према увредама којима су Вас у једном интервјуу у „Политици” изложили новинари из клана Љиљане Смајловић. Наравно да они због тога нису трпели никакве последице, нити је пословодство листа нашло да у томе има елемената увреде компаније.
Желим да Вас обавестим да ми је у овом случају, својим потписима преко 90 одсто новинара листа дало подршку, а добијам и стотине порука од својих читалаца. Мени је генерални директор забранио улаз у зграду Политике, уз претње шта би могло да ми се догоди ако ту наредбу будем прекршио. Иначе постоји податак да Међународна асоцијација за медије и заштиту новинара (извињавам се ако назив ове институције нисам навео потпуно прецизно) није у последњих десет година забележила отпуштање новинара због деликта речи и мишљења, чак ни у државама које се могу сматрати тоталитарним или ауторитарним. Желим да Вас замолим да својим ауторитетом и високим познавањем значаја слободе штампе и мишљења допринесете да се ова одлука пословодства Политике на челу са директором у оставци поништи.
Независно од моје професионалне и личне судбине, и без амбиција да себи придајем већи значај од онога који објективно имам, сигуран сам да околност у којој сам се нашао, и систем беспризорне репресије који је поново однекуд активиран, могу да наруше углед наше земље у сфери слободе штампе, јавног мишљења, и изазову страх код новинара за њихову судбину и опстанак у том ризичном послу.
На крају, без намере да Вас оптерећујем личним проблемима, усуђујем се да Вас обавестим да ми је на овај начин непосредно угрожена елементарна егзистенција, коју бих да и даље обезбеђујем новинарским радом. Не бих желео да будем нескроман, али у новинарској професији сам стекао известан углед, без мрља у биографији, огорчен што о мојој судбини одлучују они људи који из много убедљивих разлога нису достојни својих положаја.
Срдачно Вас поздрављам и желим Вам све најбоље.
У Београду 4. 10. 2008. Љубодраг Стојадиновић, новинар
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.