Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Гуливер и Лилипутанци
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

06. 10. 2008.

Извор: Политика

Гуливер и Лилипутанци

Тужно је и отужно да читаоци штампаног и електронског издања ове новине данима буду бомбардовани „истинама“ о смени главног уредника Љ. С. Професионализам ми налаже да реагујем на узурпацију „Политике“, а отказ колумнисти Љубодрагу Стојадиновићу ме директно обавезује да и сам узурпирам овај простор.

Љ. С. – она ће свакако имати прилику да се негде и даље потписује пуним именом и презименом, али не у овом тексту – и даље мисли да има право да држи даљински управљач форматизовања јавног мњења. Када је већ тако наопако, нека се чује и друга страна. Нисам за изношење „Политикиног“ прљавог веша.

Не очекујем да се свако са мном сложи, посебно не фанови које је Љ. С. стекла користећи „Политику“, али процењујем да јавност добија непотпуну слику догађања у новини у којој радим од 1972. Испаде да је Љ. С. жртва неке нове коминтерновско-ватиканске завере, „жуте диктатуре“, да је крхко демократско јагњешце бачено на жртвеник злом политичком врачу.

Својим тихим гласићем, пером извежбаним на дотеривању подобности туђих рукописа за 1. страну, писмом америчких професора које је овде гостила за наше паре, филтрираним коментарима преко своје испоставе на интернет издању, госпођа Љ. С. упорно жели да нам објасни да не треба да оде на начин на који је дошла. А није дошла већ је доведена.

Одмах да се разумемо. Припадам генерацији „Политикиних“ ветерана – што ме због година баш и не радује, али сам сведок њене судбине последњих деценија – што ми даје за право да се огласим. Поново.

Пре готово годину дана, група „Политикиних“ староседелаца јавно је указала на проблеме које ствара главни уредник. Наши кључни аргументи били су професионални. Чврсти као заглавље Рибникара скинуто са прве стране.Упозорили смо да тираж пада. Не интересује ме тираж, занима ме углед „Политике“, остаће у памћењу ингениозна изјава Љ. С. Да мало појасним онима који нису у овом бизнису: квалитетом текстова, веродостојношћу извора, професионалном обрадом, објективним приступом, поштовањем елементарне етике, слободом свачије речи, новина стиче свој углед.

Углед се претвара у тираж.Тираж привлачи оглашиваче и доноси новац. Крај.Скренули смо пажњу да „Политика“ себи не сме да допусти да на првој страни цитира текст објављен дан раније у неком булеварском листу.

Рекли смо да су у редакцији порушени сви традиционални системи вредности јер је испало да ваљају само они које је главни уредник довео дајући им значај ван реалности српског медијског тржишта и пословних резултата куће. Пошто су изостали резултати, саопштили смо да такво „етничко чишћење“ и повлачење Мажино линија уноси злу крв у времену када бисмо морали да се окупимо и колективним напором покушамо да изађемо из кризе. Колико год се представљала као милосрдни анђео „својих“, Љ. С. ће, као неспорно успешан извођач радова небеске Србије, наставити каријеру на неком месту које ће јој обезбедити њени спонзори. Оставила је редакцију која никада у мом памћењу није била тако подељена, чак и физички.

Као што је, подржавајући обновљени пројект поделе Србије на  патриоте и издајнике, поделила редакцију, тако је прошле недеље покушала да дели и наше читалаштво.

Одједном јој је важан тираж. Потрудила се да њена смена постане највећи догађај. Број коментара на интернету је, гле чуда, добио размере 10:1 у њену корист. По логици – после мене потоп, вероватно ужива читајући како траже бојкот „Политике“, а њој нуде новчане прилоге да отвори сопствени лист. Неко коме је „Политика“ на срцу, оваква или онаква, боља или лошија, на страни вашег или друкчијег мишљења, ова драма, посебно јавна, мора да изазива мучнину. Не и Љ. С. У томе се највише разликујемо.

Тачно, напоменули смо ономад да полукамуфлажно политичко сврставање није добро, ни по власт ни по новину. Ни од тога ништа. Раја на асфалту, патриотизам на делу. Завршило се тако што смо – без информације за јавност – добили последњу опомену пред отказ. Што је, признаћете, у поприличној несразмери са хиљадама штампаних речи које је Љ. С. до последњег даха (зло)употребила у одбрани своје смене.Љ. С. би сада да од себе направи великомученицу, жртву режима и потплаћених надобудних „Политикиних“ новинарчића који, ваљда, и не би имали своје име и презиме да се нису окомили на громаду у малом паковању. Знам, рећи ће неко с пуним правом, али зар ниси ти, Бошко Јакшићу, управо под њеном командном палицом добио слободу да објављујеш оно што си писао и пишеш?Јесам. Остајем, међутим, уверен да је Љ. С. намиривала демократију, док се српска политика редиговала у њеној уредничкој соби.

Заиста бих скинуо шешир пред Љ. С. када не бих знао колико ме је пута искористила као аргумент против оптужби да је агитпроповски и навијачки главни уредник.Сматрао бих да се ради о тековини демократије и слободне речи да ми се толико пута нису јавили истомишљеници протестујући што на интернет издању не излазе њихови коментари. Био бих спокојан да не знам како се награђивао лични и колективни патриотизам колумниста које је довела.Један од њих, сасвим редак главни уредник новине који пише коментаре у још две, први је похитао у одбрану Љ. С. наслућујући њену смену.

Да је о мени писао, водио бих га на ручак у „Чубуру“ али текст не бих пустио.Преко границе доброг укуса. Али, када прође једном, прође и други пут. У петак је исти колумниста нахвалио и нашег Великог благајника зато што је успео да „од растуреног предузећа направи корпорацију која је направила финансијски вишак“.Нећу пословодству у оставци приуштити задовољство да ме отпусте због одавања корпоративних тајни, мада не припадам онима којима је суочавање „предузећа“ и „корпорације“ довољно да поверујем у успешност ове последње. Нисам фасциниран када бивше кадровике преобуку у менаџере за људске ресурсе, а негдашње уранке прозову мокрогорским промоцијама корпоративног духа.Жао ми је, не наседам. Довољно времена сам провео на Западу.

Ваљда ме зато никада и нису звали да се надмећем у стрељаштву са Емировим ренџерима, да склапам шаторе или се такмичим у роштиљијади. Можда и бих, када би макар неко време било посвећено причи о будућности новине. А није.Одлазе корпоративне паре. Исте оне које је досадашњи менаџмент нежном хаузмајсторском руком покушавао да уштеди тако што је одшрафљивао сваку трећу сијалицу, исте оне које су трошене на лизинг скупих џипова или на рођендане са „Црним пантерима“.

Нису случајно Немци дошли у „Политику“ у време када су се још демонтирале оплате „Слобине новине“. Ми смо Гуливер на српском медијском тржишту.Неко с времена на време покушава да нас пребаци у Лилипутанце. На два начина. Први је политичко-поданички, други је вулгарно транзициони. Протагонисти ових школа мишљења, на срећу, одлазе.


Бошко Јакшић

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси