Вести
28. 12. 2020.
Интервју Драгољуб Петровић, главни уредник „Данаса“
Вучић је створио медијске поделе и ужива у њима
Политичари су и раније волели да коментаришу медије, није Вучић први који то ради, али нису то радили сваки дан и по сваку цену. Вучић је први који је толико заоштрио ситуацију да то стварно изгледа као неки крсташки рат, а није. Нити је то наша жеља
Александар Вучић је најзаслужнији што су медији радикално подељени, јер је део медија почео да сматра политичким непријатељима и да их потцењује и кињи. А онда медији постају ригидни, почињу полако да губе правило да морају бити неутрални, већ постају оно што Вучић жели од њих. Да буду под знацима навода опозициони и да га по сваку цену критикују. Овим речима Драгољуб Петровић, главни уредник Данаса, одговара на питање да ли је Александар Вучић мера свих наших медијских подела.
„Он је постигао то да, с једне стране, има већину својих медија. А с друге стране, баш зато што их је потцењивао и према њима се односио као према непријатељима или политичким противницима, а медији нису политичке странке, добио је неку врсту благе опозиције у медијима, у недостатку политичке опозиције. То је грешка.“
Да ли медији, тиме што пристају на те поделе, заправо играју по Вучићевом сценарију, јер је у његовом најбољем интересу да буду поларизовани?
То је потпуно јасно. Ту је најгора ствар то што публика више и не очекује од Данаса да буде објективан, већ да га критикује по сваку цену. То примећујем кад објавимо рецимо... Реаговање студента Александра Јакшића, па вас Бошко Мијатовић критикује зашто сте то уопште објавили? Е, јесте. И онда нам се јаве разни читаоци, па и Бошко Мијатовић који је полемисао са тим студентом који је професорку Даницу Поповић оптужио за плагијат. Али не само то, кад објавимо другу страну, изјаве аналитичара који су блиски СНС-у или политичара из те партије, онда читаоци шаљу мејлове или зову редакцију тврдећи да смо се ми наводно продали Вучићу.
Зар и то није притисак? Јер, он не мора да долази само од власти, већ и од опозиције, друштвених мрежа, колега?
Притисак читалаца не могу да схватим као притисак. Кад опозициони лидери на Твитеру критикују Данас, то јесте притисак. Али има много мању тежину него кад то ради власт, која има више механизама да гуши и притиска медије. Баш због тога што опозициони политичари мисле да је Данас опозициони медиј, односно њихов, често имам непријатне разговоре с њима. Они се буне и мисле да смо ми медиј некога из опозиције, који ради против њих, других опозиционара. Највише је било приче око тога јесмо ли Ђиласов медиј, а Ђилас се неколико пута наљутио на нас због неких безвезних текстова. Његова замерка је била да он Данас види као лист са традицијом, а да ми објављујемо текстове анонимних аутора на дијалошким странама и да нема проблем да га неко критикује, већ да неко лаже о њему. Многи опозициони политичари мисле да у Данасу само могу да буду саговорници, а да нико не може да их критикује.
Данас је био у некој врсти малог рата са странком Доста је било, а ви сте на телевизији Н1 говорили да би Саша Радуловић требало да буде ваша шоља чаја. Зашто би било која странка требало да буде било чија шоља чаја у медијима?
Мислио сам због вредности које Данас заступа од оснивања, а то су демократизација друштва, слобода медија, људска права. А не да буде наша шоља чаја зато што је опозиција.
Да ли је онда легитимно да и Драган Ј. Вучићевић каже - Александар Вучић је моја шоља чаја?
За које се вредности залаже Информер, ви ми реците? Разумем да су неки медији провладини, као што су Политика или Вечерње новости, али Информер је основан као политичка батина, за обрачун са непријатељима и за неукусно пропагандистичко величање власти.
А како ви одговарате на оптужбе једног дела јавности да водите крсташки рат против Вучића?
Не бих рекао да ми водимо крсташки или било какав рат. Узвраћамо на критике Вучића, који стално полемише с медијима. А одговарамо зато што у већини случајева о нама говори лаж или неистину. И онда се чини да имамо неки лични сукоб. Посао медија је да одговара на оптужбе власти. Да не ћути о томе.
Јесте ли му тиме више помогли или одмогли?
Вучић ужива у односу који има са медијима и зато га је и направио. Да увек може да изиграва жртву, што највише воли, и да говори да постоји милион медија који су против њега и да по сваку цену блате њега и његову фамилију. Политичари су и раније волели да коментаришу медије, није Вучић први који то ради, али нису то радили сваки дан и по сваку цену. Вучић је први који је толико заоштрио ситуацију да то стварно изгледа као неки крсташки рат, а није, нити је то наша жеља.
|
Нисам укључен у преговоре власника „Данаса“ и Јунајтед групе Не постоји медиј који је потпуно независан од свега, сваки је од нечега зависан, од власника, оглашивача. Постоје независни новинари, људи који иако раде у опскурном медију, неће објављивати онако како им се диктира. Сви ми радимо у редакцијама које су нечије власништво. Конкретно, Данас је у власништву шест бивших новинара, медијских радника и имамо срећу да ти људи имају медијски сензибилитет. Медији који су у власништву компанија или државе немају много шансе да се изборе ако их власник или држава терају да пишу то што пишу. Хоће ли се нешто променити у уређивачкој политици Данаса ако Јунајтед група испуни и формални услов за преузимање и добије дозволу антимонополске комисије? То не знам, нисам укључен у те разговоре. Да ли је то тема за Данас - да утврдите да ли је Јунајтед група купила Дан граф? Озбиљни светски медији извештавају и о себи. Колико знам, договор наших власника, који су потписали неки папир, јесте да нема никаквог излажења у јавност и ми то прихватамо као прећутни договор. Али ако постоји јавни интерес да се то објави, да ли је важније оно што су се договорили власници? Јавни интерес је, ако Данас буде продат, рецимо Јунајтед групи, да ми то објавимо. Али није јавни интерес да објавимо да су у току преговори. Фактички, о томе не знамо ништа, осим да постоје неки контакти већ месецима, али нико нас званично није обавестио шта се ту одвија. |
Кажете да читаоци негодују кад не критикујете Вучића по сваку цену, ако вас питам да ли код Вучића видите нешто добро, смете ли да одговорите, а да се не суочите са салвом оптужби да сте му се продали?
У Вучићевој политици ми се свиђа то што гради инфраструктуру, пре свега ауто-путеве, што је добро за земљу, и то што навија за Звезду. Јесте проблем што ако похвалите нешто што ради власт, одмах вас етикетирају да сте се продали. Знам многе који би гостовали на Н1 или Новој С, а нису присталице Вучића, а воле да похвале или кажу нешто што није доминантно мишљење у том другом делу Србије. Они избегавају та гостовања јер ће проћи линч на друштвеним мрежама ако кажу нешто што није стереотип тог дела друштва.
Сетите се колико су вашем претходнику Зорану Пановићу спочитавали ћевапе на пријему код Александра Вучића.
То је кренуло с друштвених мрежа. Појавила се нека фотографија и онда је то кренуло од одређених твитераша и постало нека врста линча.
Да ли бисте отишли у Председништво на пријем, тамо где се служе ћевапи? Шта је спорно у томе?
Знам да су и Слоба Георгијев и Марко Сомборац пролазили топлог зеца кад су били код премијерке Брнабић на пријему. Мене зову редовно и из власти и из опозиције на пријеме. Имам принцип да не идем ни на једне ни на друге.
Рекли сте шта код Вучића видите као добро, а видите ли код опозиције нешто лоше?
Писао сам о томе да наша опозиција делује хаотично, безидејно, да у том односу са медијима личи на Вучића, да се понашају слично њему у лидерској позицији, коју не дају по сваку цену, не желе да направе паметну смену генерација. Због тога што је опозиција толико лоша, Вучић је доминантан толико да је то непријатно.
Читате ли све новине сваки дан?
Прочитам Блиц, Политику, ове таблоиде погледам накнадно. Осим ако чујем да су нас спомињали.
Е, кад таблоиде прочитате накнадно, видите ли неки Информеров текст који би Данас објавио?
Информер има онај супер додатак о рецептима, Иће и пиће. То би Данас сигурно објавио. Али Курир рецимо има океј текстове у последње време. Они су решили да избалансирају своју уређивачку политику, мада се и даље види неки политички утицај. Али чисто сумњам да би неки текст из Српског телеграфа и Информера могао да изађе у Данасу. Највише типујем на те ствари за домаћице. Е и неки спортски текстови би могли да иду код нас.
|
Политички грех Љиљане Смајловић Пошто је друга саговорница Љиљана Смајловић, шта јој новинарски замерате, а шта код ње цените? Љиља је веома интригантна новинарка, што је врло битно у нашем послу. Заступа ставове који су негде између ове две новинарске Србије и често због тога има проблема, али је често и критична према овој нормалној медијској страни у Србији, мислим да јој то не треба. А код ње ме увек нервирало то што је причала о некој слободи медија, а чињеница је да је она два пута постављана за главну уредницу Политике политичком одлуком. Она је неколико пута говорила – хајде да не буде битно ко је како дошао, него ко је... ...Како отишао? ...Не, него ко је како радио. А Политика је, док је она била уредница, објављивала и Дану Поповић и карикатуре Душана Петричића и Иштвана Каића. Она је заслужила да уређује Политику, али је политички постављена два пута и то је њен грех. Политика је била веома добар лист кад је она била главни уредник, то је без сумње. То кажу чак и неки њени пасионирани критичари попут Теофила Панчића и Светислава Басаре. |
А шта је са конзументима медијских садржаја? Ако се, када је о Вашингтонском споразуму реч, оцене крећу од издаје до дипломатске победе века, где онда, претенциозно речено, на киоску може да се купи истина?
У Данасу смо и о Вашингтонском споразуму имали дијаметрално супротне ставове, од првог дана од кад је потписан. А наша публика има неки медијски сензибилитет. Вашингтонски споразум ја посматрам са сатиричне стране, око тих поклона и Вучићевог понашања тамо. Али нигде није другачије тумачен него као Вучићево потписивање свега и свачега да би се умилио Американцима. А генерално, грађани који желе да на киоску купе истину морају да купе више новина и да, ако имају неки медијски сензибилитет или медијску писменост, извуку неки свој став или мишљење.
Текст је настао у оквиру истрживачког пројекта THINK-a „Србија у разбијеном медијском огледалу“ који је подржао Министарство културе и информисања.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.