Вести
07. 12. 2020.
Измене сета медијских закона предвиђене за наредне две године
Спровођење Медијске стратегије зависиће од воље власти
Влада Србије је на последњој седници усвојила Акциони план за примену Медијске стратегије, за период до 2025. године, а тим документом су, између осталог, предвиђене измене сета медијских закона у наредне две године. Документ прати мере и предлоге садржане у Медијској стратегији и ближе одређује начине, рокове и учеснике за њено доследно примењивање.
Према речима чланова Радне групе која је радила на Акционом плану, у текст су уврштени сви предлози битни за имплементацију Стратегије.
Они међутим истичу да ће примена саме Стратегије и Акционог плана највише зависити од политичке воље и спремности државе да спроведе неопходне измене у медијској сфери.
Чланица Радне групе испред Независног удружења новинара Србије (НУНС) Тамара Филиповић наводи за Данас да су све битне сугестије стручних удружења ушле у текст плана, иако је било неслагања са неким државним институцијама.
Како каже, нада се да неће бити „изненађења“ и подсећа да су процес доношења оба документа обележили инциденти који „нису смели да се десе“, попут оног када је у Брисел Влада послала измењен текст Стратегије.
– Примена плана највише зависи од тога хоће ли бити политичке воље да се циљеви који су зацртани спроведу на начин на који је описано. Ми можемо да напишемо шта год хоћемо, али неће вредети ако не буде примењено. Ми смо и 2014. имали доста добре законе али се они у пракси или нису спроводили или су се тражиле рупе у њима, тако је спроведена и „партијска приватизација“ медија. Конкурси за суфинансирање медија, који су добар механизам за равноправан приступ државном новцу, у пракси је био пун злоупотреба и изгубио је своју сврху. Искрено се надам да ће људи који раде у правним службама министарстава, који су задужени за измене закона, имати слуха и разумети зашто се захтева доношење неких потпуно нових политика. Кључна је воља да се једном уреди медијска сцена на начин на који то приличи једном демократском друштву и да се се политички притисци и уплитање у уређивачку политику сведе на минимум, наводи Филиповић.
Она додаје да су документом детаљно утврђени рокови за сваку активност, као и обавезе институција и органа који те послове треба да заврше. Акциони план предвиђа да се у наредне две године, до краја 2022, измени сет медијских закона, али и други законски и подзаконски акти који се дотичу медија. Предложене су измене Кривичног законика и Закона о кривичном поступку, везано за безбедност новинара, као и Закона о раду.
Према речима Нина Брајовића, члана Радне групе испред Удружења новинара Србије (УНС), од пресудног значаја ће бити наредна година, када су планиране измене кровног медијског закона, Закон о јавном информисању и медијима. Након 2022, првог периода обрађеног Планом, уследиће анализе и истраживања оствареног, на основу чега ће бити постављени нови циљеви и рокови у зависности од постигнутог.
– Ако се доследно примени све што је предвиђено у првој фази, очекује се раст слободе медија и смањење од 10 одсто кривичних дела уперених против медијских радника по годинама које следе. То свакако највише зависи од власти, али је чињеница да сви актери на политичкој сцени могу да помогну када је у питању слобода медија. На жалост, није само власт неко ко се неприхватљиво понаша према медијима, то су некада и странке опозиције. Битно је да и медији сами себи не отежавају положај. Поларизацијом, политизацијом и међусобним нападима они такође угрожавају позицију па и слободу једни другима, сматра Брајовић и додаје да, иако Стратегија и план нису обавезујући документи, договор и потписани план обавезују и државу и медијску заједницу, и нису питање „добре воље“.
Тако су измене Закона о јавном информисању и медијима орочене на четврти квартал 2021. године, а посебно ће бити уређена област заштите новинарских извора.
– Када је у питању пројектно суфинансирање медија, инсистираће се на поштовању одлука Савета за штампу и других регулатора, па ће тако предност у додели новца имати они медији који не крше Кодекс новинара, што до сада није био случај. Четврти квартал 2022. године је и рок да се спроведе анализа поштовања обавеза оператора електронских медија, најзначајнији су Телеком Србија и СББ, нарочито у погледу недискриминаторног третмана пружалаца медијских услуга. Измена регулативе обезбедиће санкције за непоштовање законских правила. У првом кварталу 2021, требало би да се спроведе одлука из 2015, о брисању Танјуга из регистра АПР, наводи Брајовић неке од предвиђених мера. Он додаје да је једна од занимљивијих идеја да се 15 одсто средстава из годишњег буџета предвиђеног за оглашавање јавних предузећа усмери ка регионалним и локалним медијима, по јасно утврђеним критеријумима, како би им се помогло.
Закон о јавним медијским сервисима предвиђају измену, која се делом спроводи и сада, да РТС у будућности искључиво буде финансиран из таксе а не из буџета.
– Буџетска линија остаје за РТВ, јер је утврђено да нема довољно прихода, док је РТС успео да обезбеди добру претплату, велике уштеде и приходе од маркетинга. Мој утисак је, чак изнад очекивања. Можемо да имамо примедбе на информативни програм, али је консолидација добро урађена, наводи Брајовић.
У планирању измена Закона о електронским медијима, одређеним за други квартал 2022, велика пажња је посвећена јачању независности и самосталности Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ). Тако ће из предлагања кандидата за чланове Савета РЕМ бити искључен надлежни одбор законодавне власти, а преиспитаће се и статус осталих овлашћених предлагача. Статус запослених у РЕМ биће уређен тако да се на њих не примењују прописи за државне службенике. Приликом избора првог Савет, након доношења Закона, нови сазив ће се постављати са различитим трајањем мандата, чиме би се обезбедила независност од промене власти, а различити сазиви Скупштине би бирали сразмеран део састава.
– Измене Кривичног законика и Закона о кривичном поступку, планиране за други квартал 2022, имају за циљ да се омогући да се напади и претње новинарима кажњавају и затворском казном. Ту је важна стална комуникација са Радном групом за безбедност новинара, и у текућим случајевима напада, застрашивања и претњи новинарима, а и на решавању најтежих случајева из прошлости, као што су убиство Милана Пантића или неразјашњена смрт Даде Вујасиновић. Предвиђају се и обуке правосудних органа о изложености медијских радника свим врстама ризика, напомиње Брајовић.
Још две радне групе
Премијерка Ана Брнабић најавила је формирање још две радне групе под окриљем Министарства културе, једну за имплементацију Стратегије, а они који су учествовали у изради позвани су да дају предлоге за чланове. Друга би се бавила питањима безбедности и заштите новинара.
– Мислим да је превише да имамо три групе које се баве истом темом и надам се да ће у неком моменту доћи до интеграције или бар до јасне поделе дужности. Лично, једино што видим као предност је то што ће нова радна група бити директно везана за активности из Акционог плана и што ће моћи да предлаже измене закона. Већ постоји група око Омбудсманове канцеларије, која се бави притисцима, али и базом података која бележи и нападе, односно кривична дела. Постоји и сталну групу која се бави само кривичним делима против новинара, која јесте добар канал комуникације са полицијом и Тужилаштвом, али опет не видимо да институције и тужилаштво на једнак начин приступају свим случајевима, каже Тамара Филиповић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.