Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
15. 03. 2012.
Струка против маркетинга
Експерти и политичари о упутству РРА које драстично ограничава плаћене термине на ТВ у изборној кампањи
Београд - Упутство Републичке радиодифузне агенције којим се ограничава време трајања плаћених термина политичким партијама на ТВ доноси напредак у регулисању ове области, али опет предвиђа превише времена које ће партије имати на располагању током кампање, кажу медијски стручњаци за Данас.
Комерцијални емитери, подсетимо, могу да уступе једној партији за време изборне кампање највише пет минута дневно за изнајмљене термине, а укупно време политичког маркетинга у току дана не сме да прелази 90 минута, с тим што је оно забрањено у „прајм тајму“.
Према речима наших саговорника, плаћене термине требало би сасвим укинути, јер у многим земљама они и не постоје.
Професорка Факултета политичких наука Сњежана Миливојевић истиче за Данас да су у изборној кампањи 2008. чак 75 одсто изборног програма „производили изборни учесници, а само четвртину новинари“. Према њеном мишљењу, са становишта гласача то је лоше, јер они желе да се информишу из критичких и аналитичких медијских прилога, а не на основу промотивних спотова изборних кандидата.
„Уколико је партијама омогућено 90 минута програма дневно, плус оглашавање у оквиру регуларних термина, никада неће бити у балансу са новинарским радом. Бирачи тако формирају став само на основу презентација изборних учесника, што је дугорочно лоше“, објашњава Миливојевићева.
Она додаје да, на пример, амерички медији „екстра критично“ извештавају о кандидатима, али дају и шансу изборним учесницима да се промовишу. Међутим, наша саговорница напомиње да у Србији постоји комбинација некритичког изборног програма и партијских промоција, што би регулаторна тела требало да спрече. У многим земљама Европе не постоје плаћени политички термини, додаје она, већ је прописано време за бесплатно представљање партија које је временски ограничено.
„Подржавам напор РРА да среди ову област, али се нису довољно удубили у проблематику. Притом, ово упутство изазива и незадовољство међу партијама, јер је за неке плаћени термин једини модус за промоцију, док друге имају и још неке могућности“, наводи Миливојевићева.
Бојан Клачар из ЦеСИД објашњава за Данас да је ово упутство РРА побољшано тиме што је уведена обавеза емитера да унапред дефинише термине за политички маркетинг, ограничење од по пет минута дневно за сваку партију, надзор који ће се радити посебним софтвером, али и обавеза емитера да достављају снимак програма сваке седмице.
„Оно на шта нисмо добили одговор јесте зашто плаћени политички термини нису урачунати у укупно време ТВ оглашавања, као и који закон дефинише плаћене термине партијама. Закон о оглашавању препознаје само ТВ оглашавање и ТВ продају. Такође, сматрам да 90 минута дневно за емитовање ових термина, уз информативне емисије, специјални програм и бесплатно оглашавање на РТС-у, и даље представља више времена него што би требало“, објашњава Клачар.
Како истиче, у већини земаља Европе, односно у „старим демократијама“, не постоји нешто што се зове плаћени политички маркетинг, за разлику од земаља источноевропског блока.
Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања каже за наш лист да је свака регулација медијског простора добра, али да би политичке странке требало да посвете више пажње директним контактима са грађанима и дијалогу са другим странкама и тако представе своје програме.
„Ако се све сведе на пуштање снимљених спотова, онда разлика између продаје неког производа и кампање политичке странке не би постојала. То није добро за демократски поредак. Суштина приче јесте да медији буду посредник између грађана и странака, а не пуки преносилац информација. Ако би се кампања свела на пуштање снимљених спотова, то би обесмислило идеју избора и такмичења странака“, наглашава Гавриловић.
Бојан Цвејић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.