Вести
20. 10. 2020.
Сомборац: Реакција државе на недавно демолирање изложбе у Земуну катастрофална
Стање медијске сцене је „фасадно, као и оцена демократије“, изјавио је карикатуриста Марко Сомборац, који стање у медијима види као „фингирани привид слободе“, док реакцију државе на недавно демолирање изложбе у Земуну оцењује као катастрофалну.
Како је објаснио, постоји „некаква могућност“ да се грађани информишу, што није забрањено, али је на друге начине направљено тако да је то „форма велике неслободе“.
Сомборац сматра да је „у већини медија ситуација искривљена и лажна“ и да у „мањим и неутицајнијим“ медијима могу да се виде критички осврти и „објективне ствари“, али да напади на такве медије почну одмах пошто објаве „нешто проблематично“.
Према његовој оцени, уколико би „већи“ медији објавили „нешто проблематично“, против њих би одмах биле покренуте акције Пореске управе и Безбедносно-информативне агенције.
За такво стање у медијима, указао је Сомборац, одговорни они који су „најмоћнији и контролишу токове новца и физичке силе“, јер су они најодговорнији „за све“, док је одговорност мања како опада моћ.
Осврћући се на недавно демолирање изложбе стрипа у галерији „Стара капетанија“, он је нагласио да је реакција државе била катастрофална, јер је то морало да буде спречено.
Све после је „гашење пожара“, рекао је Сомборац и навео да полицајци сада чувају поцепане радове „и штипа их за грло нешто што је тамо бачено“.
Према његовом ставу, полиција је раније требало да се појави и обезбеђује изложбу, јер су биле пријављене претње смрћу које су се појавиле на друштвеним мрежама.
У реакцијама јавности има „и подршке и осуде“, приметио је Сомборац, коме „поприлично делује“ да је било „доста неразумевања и екстремног лицемерја“ у вези са изложбом.
Како је образложио, „сви људи, када су клинци, воле црни хумор, а сада одједном не воле, или се то скроз истргне из контекста и направи се нека епска теорија завере где нисам ни знао шта сам све способан да урадим, у завери са Билом Гејтсом“.
Упитан колика је улога карикатуре и хумора у информисању грађана, Сомборац је одговорио да му „кажу да је велика“ и напоменуо, истовремено, да у „већим“ медијима нема „неког критичког садржаја“.
Уверен је, ипак, да карикатура доста допире до грађана и позива се, при томе, на изјаве људи који му кажу да је то за њих вид додатног информисања.
Однос политичара према карикатури и карикатуристима, Сомборац је оценио као „лажно толерантан“, јер га, с једне стране, хвале, а онда „зову уредника и скидају огласе“.
Сматра да се оном делу јавности који је упознат са радом карикатуриста допада оно што они раде, док на плану новинарске и медијске солидарности „има простора за напредак“.
Сомборац, међутим, не би био „толико киван“ на новинарску професију, „која јесте на злом гласу“, али би волео да неке друге професије дају свој глас солидарности.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.