Вести
23. 09. 2020.
Одложено рочиште за претње Верану Матићу одсецањем главе из 2016. године
Више од четири године траје поступак за претње смрћу Верану Матићу, председнику Комисије за истраживање убистава новинара, за које је окривљен извесни Момир Вјештица из Новог Сада. Матић је јуче први пут позван на главни претрес у том поступку и први пут је, од подношења кривичне пријаве почетком 2016. године, сазнао да тужилаштво и суд нешто раде у том предмету.
Уочи јучерашњег рочишта Матић је написао: „Имам осећај да треба да будем срећан што је (…) систем радио и што је дошло до почетка судског епилога.“
„Осећај среће“ је кратко трајао јер је јучерашње суђење отказано због недоласка адвоката окривљеног Вјештице. Судија је адвоката, који је изненада одлучио да оде на одмор иако је уредно примио позив на суђење, казнио новчано са 25.000 динара. Окривљени Вјештица искористио је прилику за вређање и вику у судници.
Иначе, ово није усамљен случај одуговлачења судских процеса због недоласка адвоката окривљених. Напротив, то је уобичајена тактика. На пример, на суђењу Драгољубу Симоновићу за паљење куће новинара Милана Јовановића, Симоновићеви адвокати су због недоласка на суђење кажњени са по 80.000 динара.
Претња смрћу – мада се, да будемо прецизни, суди за кривично дело угрожавања сигурности – изречена је почетком 2016. године у коментарима на вест на сајту Б92 чији је главни и одговорни уредник у том тренутку био Веран Матић, иначе заштитно лице опозиционих и независних новинара од деведесетих година, и гласи:
„Веране Матићу језуито. Коју ти ватиканску пропаганду просипаш?! Конклузио: ко не стане под крваве хаљине геј енклаве Ватикана (читај: НАТ0) тога ће Руси окупирати. Морамо Верану главу насред теразија и ставити му јабуку у уста као …… за пример другима!“
Десничарско „повлачење обарача“
У питању је сплет квалификација које уобичајено користе десничарске организације кад желе да „повуку обарач“ против неког неистомишљеника. Користе се термини геј, НАТО, Ватикан, а занимљиво је да се прети ритуалним одсецањем главе по угледу на исламистичке терористичке групе. Теразије су уобичајени топоним за стратиште. Занимљиво је да је врло сличну претњу „са одсецањем главе“ Веран Матић добио и неколико месеци раније, у августу 2015: „Морамо Верану главу… насред Теразија“ и да је извесни Немања Ристић за њу осуђен на меру обавезног лечења.
Спорост тужилаштва и/или суда у свим оваквим случајевима претњи новинарима шаље поруку о некажњивости напада на новинаре, а претње, атмосфера линча и општа несигурност постали су управо због тога уобичајено „радно окружење“ за медије који су препознати као опозициони или критички. Само у овој години до сада су у НУНС-овој бази регистрована 72 напада на новинаре, а највише је притисака и вербалних претњи.
„Невероватно је да овако дуго траје један случај у коме су сви актери идентификовани у неколико месеци по почињеном делу. Биће занимљиво погледати шта је у протеклом времену радило тужилаштво, а шта суд. Ово је први пут да сам присуствовао главном претресу и упознат да је било неких активности и да је ангажован и вештак који тек треба да се изјасни. Свакако је забрињавајућа таква спорост кад је реч о свакодневним претњама, јер ово су свакодневне претње које добијају новинари у Србији. Кад имате уобичајену некажњивост за овакве случајеве, наравно да се појединци одлучују за говор мржње и говор претњи рачунајући да неће имати санкције. То је недопустиво“, рекао је за Цензоловку Веран Матић након одложеног претреса.
Селективна ефикасност правосуђа
Матић каже да је од многобројних претњи које је добијао, а у једном периоду му је због угрожавања живота била додељена и 24-часовна полицијска заштита, свега двадесетак процесуирано, од чега највише за четири постоје правоснажне пресуде. У највећем броју случајева починилац није чак ни идентификован. О говору мржње и атмосфери сталних претњи неистомишљеницима Матић каже да представљају опасан круг:
„Ми се налазимо у кругу који је заиста веома лош. Он се не завршава већом активношћу само једне групације, само новинара или само тужилаца. За то је потребно да се укључи цело друштво. Ми сад причамо о новинарима, али на исти начин су изложени и политичари. Додуше, за оне који су у власти, правосуђе је веома ефикасно, али опозициони политичари, научни радници, читав низ културних радника који су на јавној сцени и износе мишљење доживљавају ужасне тортуре и дискриминације по разним линијама. Проспе се читава лепеза мржње и ви никада не знате кад ће то експлодирати и на који начин. Можете да кажете да је то нека будала, али ту је исказана нека намера ’морамо Верану одсећи главу’. Ритуално. Значи, неки фундаменталисти секу главе новинарима. Никада не знате шта се може догодити јер се крећете међу тим људима. Рецимо, свакодневно сам у граду виђао човека коме је изречена мера принудног лечења и који је био активан на свим десничарским скуповима, а кад су га хапсили, имао је код себе пиштољ. Колико има таквих који носе у себи некакву мржњу и пројектовану агресију. Ходамо по ивици ножа“, каже Матић.
Као члан Сталне радне групе за безбедност новинара Матић подсећа да постоји иницијатива да се анализира примена закона и досадашња пракса у оваквим случајевима и да се промени у правцу да се много јаснијом учини порука законске одредбе која би помогла да се брже санкционише овакав прекршај.
Адвокатица Круна Савовић каже да ће суд одлучити да ли је окривљени извршио кривично дело које му се ставља на терет.
„Суду су предочене објективне чињенице, а субјективни елемент, како се Веран осећао поводом претњи, он ће сам објаснити на суду. Уручено нам је данас седам, осам поднесака из којих ћемо видети шта је до сада он изјављивао. Ми смо тек сад добили позив и активно се укључујемо, с обзиром на то да је поступак до сада водило тужилаштво“, каже Савовићева за Цензоловку.
Следећи претрес заказан је за месец дана, 22. октобра у подне.
ПРИЈАВЉИВАЊЕ ПРЕТЊИ ЈЕ ВАЖНО
Веран Матић је један од ретких новинара који редовно пријављују претње јер жели да својим примером покаже новинарима да је потребно пријављивати.
„Новинари немају изграђену културу да је потребно овакве случајеве пријављивати. Постоји и проблем да ће се објављивањем произвести нови напад, и то је реална претња, нарочито у оваквим ситуацијама. Такође, редакције немају изграђену културу да снажно заступају своје запослене и да их стимулишу да учествују у правном процесу. Новинарима значи ако знају да имају бланко подршку снажног правног тима. У сваком случају, то подразумева губљење доста времена и стрпљења, али мислим да је то минимум који можемо и морамо да урадимо.
Постоји, наравно, и групација новинара која је огуглала на то и у комбинацији са недостатком поверења тешко је било шта решити. Највећи је број оних који добијају најдрастичније претње. Имамо у сваком случају веома опасну ситуацију. Најизложенији су истраживачки новинари који се баве корупцијом и то перманентно кад направе неки продор у борби против корупције“, каже Веран Матић за Цензоловку.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.