Вести
21. 09. 2020.
Милићевић: Савет о Телекому 23. септембра, у интересу је свих да се то разјасни
Потпредседник Савета за борбу против корупције Мирослав Милићевић изјавио је ФоНету да ће Савет 23. септембра разговарати и дати мишљење о Телекому, јер је реч о теми за коју је јавност веома заинтересована, али је, истовремено, указао да у борби против корупције "нема резултата“ и да је Србија по томе "испод европског просека“.
Упитан да ли озбиљнији унутрашњи притисак на Савет заправо почиње 2017. године, када је Влада Србије наметнула два члана, Милићевић је за ФоНет рекао да је „Савет изборио независност тиме што је увек предлагао своје чланове, а Влада их именовала, али да претходне владе нису допуштале да се попуни састав“.
На питање да ли Владина два члана коче рад Савета, имајући у виду да се извештаји усвајају консензусом, он је, алудирајући на ситуацију око Телекома и уговор са приватном компанијом Wireless media, констатовао да је „у јавности настала ситуација која није уобичајена“.
Објаснио је да „Савет никада не гласа о нацрту или радном документу и да у случају Телеком нико не опструира рад, јер се мишљење може усвојити већином гласова, а не консензусом“.
Према његовом ставу, у „интересу је свих да се то разјасни, чланови не желе да губе кредибилитет и нема политизације тамо где има корупције“.
Милићевић се није изјаснио о потенцијалној корупцији у случају Телекома и приватне компаније, нити о ставу своје колегинице Јелисавете Василић да је по среди злоупотреба јавног новца у приватне сврхе.
Како је образложио, „не жели ништа јавно да каже“ док Савет „не објави своје мишљење о уговору Телекома и Wирелесс медиа“.
Он је, међутим, негирао утисак да је Савет пропустио да стане иза своје чланице Јелисавете Василић, против које је вођена таблоидна кампања због јавно изреченог става о стању у Телекому.
Истакао је да се „лично јавно изјаснио да она није у сукобу интереса“ и напоменуо да је, као потпредседник, у том наступу „представљао Савет за борбу против корупције“.
Сматра да, ипак, „није уобичајено да чланови Савета иступају изван Савета о темама о којима Савет није заузео став“.
„То може бити само у облику личног мишљења које Савет не може да прихвати као свој извештај“, рекао је Милићевић и подсетио да „никада нико није износио у јавност мишљење о предмету који се ради“.
Он је потврдио да је за 23. септембар заказао састанак Савета, који ће тада дати мишљење о уговору Телекома и приватне компаније, али је негирао да је још летос најавио да ће све бити завршено.
„У земљи у којој предистражне радње око Сартида трају 13 година, нереално је очекивати од Савета да за пет или седам дана донесе нека мишљења, нарочито зато што прибављамо званичне документе, а то траје“, објаснио је Милићевић.
Како је најавио, јавност че бити обавештена одмах по усаглашавању мишљења, што је „ванредни посао који раде управо због интереса јавности“.
Милићевић, као притисак, доживљава то што се у медијима „свакодневно прозивају чланови Савета, који наводно опструирају извештај, што је нетачно и није одраз доброг новинарства“.
Писмо министарке Михајловић није први притисак власти на Савет
Милићевић је за ФоНет рекао и да писмо министарке Зоране Михајловић, после извештаја о железници, којим најављује преиспитивање рада Савета и његове реформе, „схвата озбиљно“, али да то није први пут да се Савет суочава са таквим односом извшне власти.
„Од када је Савет оформљен, није био у добрим односима ни са једном владом, иако су канцеларије тог тела у згради Владе Србије“, оценио је Милићевић.
Подсетио је на неколико претходних покушаја утицаја на рад Савета, међу којима и на „шестомесечни контролни састанак са представницима Европске уније, када се тврдило да извештаји Савета нису адекватни, ни довољно квалитетни, што није било прихваћено од Европске комисије“.
Објашњавајући разлоге проблема у односима са Владом, Милићевић је напоменуо да „извештаји не иду у јавност седам до 10 дана, јер се прво чека одговор Владе Србије којој се тај извештај шаље“.
Како је прецизирао, „чекамо да нас неко позове да о томе разговарамо, да нам укаже ако нешто нисмо урадили како треба, да коригујемо или допунимо“ податке.
„Међутим овде нас нико не позове, а онда се на нас љути када извештаји оду у јавност“, предочио је Милићевић, који сматра да постоји „невероватано понашање према критици које се огледа у нападу на личност или на институцију“.
Осврћући се на конкретан извештај о железници, који је испровоцирао министарку Михајловић да јавно запрети Савету, иако није одговорила на наводе извештаја пре његовог објављивања, он је приметио да су се сви према железници понашали као да то није ничија брига.
Подсетио је на корпоративно реструктурирање железнице 2015.године, када је она подељена на три дела, али су трошкови повећани, уместо да се смање.
Потрошено је око 44 одсто новца из кредита и субвенција, а урађено је много мање него што се очекивало, док се подаци надлежних министарстава, који су чекани и по четири месеца, не уклапају, образложио је Милићевић.
Борба против корупције испод европског просека
Говорећи о борби против корупције у Србији, он је указао да у томе “не постоје резултати” и да смо сада “испод европског просека”.
“Шта нам више треба од примедби Грека или Европске комисије? Ми можемо све то негирати, али то неће променити фактичко стање да корупција овде постоји”, нагласио је Милићевић.
Он сматра да је “најтеже проценити да ли се нешто у борби против корупције остварило” и напомиње да “посебно не воли јавне демонстрације борбе против корупције у којима се најављује број ухапшених, а до епилога се никада не дође”.
Милићевић је истакао да Савет посебно интересује системска корупција, која постоји деценијама и против које је борба тешка, јер се констатним променама закона и хитним поступцима без јавне дискусије, креира амбијент који ту борбу отежава.
Према његовом мишљењу, “све је мање људи партиципира у борби против корупције, због табоидизације мејнстрим медија, чија је последица инверзија система вредности, провлачење кроз блато, уништавање ауторитета и породица сваког ко критички говори”.
Грађане обесхрабрује да се укључе у борбу против корупције и одсуство резултата када пријаве корупцију, дужина трајања поступака и неналажење елемената корупције, што резултира и губљењем њихове “политичке воље” да инсиситирају на владавини права и поштовању закона, закључио је Милићевић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.