Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Док се код нас злочини над новинарима не кажњавају, у Словачкој убице Јана Куцијака осуђене за годину дана
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

16. 09. 2020.

Аутор: Марија Шајкаш (Њујорк) Извор: Цензоловка

Док се код нас злочини над новинарима не кажњавају, у Словачкој убице Јана Куцијака осуђене за годину дана

О убиству новинара Јана Куцијака, који је истраживао проневере јавног новца и мафијаше са политичким везама, за Цензоловку говори Петер Барди, уредник портала за који је Куцијак радио

У фебруару 2018. године истраживачки новинар њуз портала Aktuality.sk Јан Куцијак (Ján Kucijak) брутално је убијен, заједно са вереницом Мартином Кушнировом (Martina Kušnírová), због, како је касније утврђено, текстова на којима је радио.

Убиство новинара, прво те врсте откако је Словачка постала независна држава, изазвало је талас незадовољства у целом региону. Чланак на коме је Куцијак радио у време убиства убрзо је освануо у великом броју словачких медија, а објављен је и у неким чешким и европским медијима.

Људи су у знак протеста изашли на улице. У Братислави, главном граду Словачке, 25.000 људи протестовало је на демонстрацијама под називом „Нећемо у деведесете“.

Недељу дана касније на улице је изашло дупло више демонстранта окупљених под слоганом „Одбранимо поштену Словачку“, а протести су забележени у још 40 словачких градова.

Притисак домаће и иностране јавности био је толико велики да је у веома кратком року довео до пада владе и хапшења осумњичених. Током судских процеса који су убрзо уследили, две особе су првостепено осуђене. Један од двојице убица, бивши војник Мирослав Марчек, признао је кривицу и осуђен је на 23 године робије. Један од посредника, Золтан Андруско, који је сарађивао с полицијом, добио је 15 година затвора.

Процес против Томаса Шаба, који се терети за убиство Куцијака, Алене Жужове, оптужене за пружање помоћи, и Маријана Кочнера, контроверзног бизнисмена са јаким везама у врху власти, за кога се сумњало да је налогодавац, недавно се завршио. Шабо је осуђен на 25 година, док су Жужова и Кочнер ослобођени оптужбе.

Маријан Кочнер је недавно осуђен на 19 година затвора у судском процесу који се тицао превара у вези са телевизијском мрежом.

О томе какав је био Јан Куцијак, о променама које су се догодиле у Словачкој након његовог убиства, као и о судском процесу, разговарали смо са Петером Бардијем (Peter Bárdy) који је од 2008. године главни и одговорни уредник словачког портала актуалитy.ск за који је и Јан радио.

Цензоловка: Како памтите Куцијака, са којим сте радили неколико година?

Петер Барди: Ја сам био уредник који је у лето 2015. године примио Јана у редакцију. Био је мој колега и члан истраживачког тима Актуалитy.сл. Јан је био скроман, али и веома професионалан. Звао сам га „архитекта словачког истраживачког data новинарства“.

У контактима са другим новинарима био је несебичан. Није тежио томе да буде најбољи или први, није јурио за ексклузивом. Уместо тога, настојао је да са колегама успостави добар однос и да ради као део тима.

Није било необично да у слободно време помаже са анализама података, чак и колегама из конкурентских медија.

Куцијак је био добар човек, у најчистијем смислу те речи. И веома се трудио да ради за добробит заједнице и своје земље.

Истраживао је корупцију у државној администрацији, оно што је држава преплаћивала, манипулације јавним новцем, а писао је и о мафијашу Марјану Кочнеру и словачким олигарсима који су повезани са владом.

Бављење новинарством у Словачкој није опасно

Цензоловка: Да ли је у то време у Словачкој новинарство било опасна професија?

Барди: Без обзира на то што је у прошлости било напада на новинаре и што имамо два новинара која су нестала, у Словачкој се новинарство не сматра опасним занимањем. И то није случај ни данас, две и по године од убиства Јана Куцијака.

Сви верујемо да је у питању језив чин који излази из оквира уобичајеног.

Не бих волео да као друштво прихватимо нападе на новинаре или покушаје њиховог убиства. Ми смо чланица Европске уније. И зато мислим да ће наша влада, парламент и државне институције урадити све што је у њиховој моћи да се овако нешто не понови.

Подразумева се и да медији сами треба да ураде доста тога да би се заштитили.

Што се тиче правне заштите новинара, ту још увек постоје велике рупе, али је влада обећала да ће се то променити.

Цензоловка: Убиство Јана Куцијака и његове веренице описано је у медијима као чин који је „до сржи потресао Словачку“ и довео је до највећих протеста у држави од пада комунизма, а потом и до пада владе. Колико је била важна подршка јавности?

Барди: То је стварно било нешто посебно. Након година и година током којих је наше друштво стрпљиво толерисало понашање власти, које је било такво да је нарушавало демократију, десетине хиљада људи су одједанпут одлучиле да дигну свој глас. И тај глас је био громогласан.

Људи су изашли на улице и протестовали. Говорили су да им не треба влада која штити мафијаше, него влада која штити добре људе. Одбацили су владу која није заштитила Јана Куцијака.

Ми из редакције нисмо у то директно били умешани. Нико од нас није изашао на подијум, нисмо извикивали пароле, нисмо никога повредили. Можда смо имали право да то урадимо, али нисмо, јер смо знали да би се то одмах окренуло против нас.

Нисмо желели да дозволимо да политичари злоупотребе ситуацију. И испоставило се да је то била исправна одлука. Веома сам поносан на све који су нас подржали и бићу им захвалан до краја живота.

Без међународног притиска не бисмо знали имена убица

Цензоловка: У Србији имамо три нерешена убиства новинара и засад само једно суђење – за убиство Славка Ћурувије 1999. године, на чији почетак смо чекали 15 година и оно се још увек није завршило. Због чега је случај убиства Јана Куцијака тако брзо добио судски епилог?

Барди: Убеђен сам да бисмо без међународног притиска и без интересовања Европске уније и њених тела још увек чекали на разрешење, а могуће је да не бисмо знали ни имена убица.

У питању је, такође, и одличан истраживачки рад тимова и сарадња са Европолом и Евројустом, која је довела до тога да троје људи већ буде осуђено. Ипак, и даље чекамо да наручилац убиства буде кажњен.

Цензоловка: У Словачкој се недавно десио још један потрес након што је донета судска одлука којом се Маријан Кочнер ослобађа оптужбе да је наручилац убиства. Да ли верујете да ће на крају правда бити задовољена?

Барди: Наравно да сам након што сам чуо пресуду занемео. Пресуда је фрустрирајућа и разочаравајућа… Али сам онда схватио да ствар још увек није завршена.

Ово није романтична прича, већ сурови догађај који мора бити одговорно оцењен.

Разумем да су судије имале своје сумње, будући да није било довољно непосредних доказа. С друге стране, сигуран сам да могу да разумеју да је Маријан Кочнер налогодавац убиства.

Кочнер није невин. Он је, засад, ослобођен услед недостатка доказа, али коначну одлуку ће донети Врховни суд. И немам никакву сумњу да ће Кочнер бити кажњен.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси