Вести
13. 08. 2020.
Чечен: Потребан напоран рад да би се развила свест о потреби професионалних медија
На развијању односа медија са својим корисницима, публиком, у Србији тек почиње да се ради. Потребно је уложити огроман напоран рад, годинама и деценијама, да би се код грађана развила свест о томе зашто су им потребни професионални медији, зашто они не могу сами да се финансирају на тржишту и на крају шта ће се догодити ако такви медији нестану, казао је у специјалној епизоди Данасовог подкаста новинар и уредник Центра за истраживачко новинарство (ЦИНС) Бранко Чечен.
Он је истакао и да су медији ових дана на „врло једноставном тесту“, а то је шта објављују у егзистенцијално важним стварима за њихове кориснике.
„Ми имамо страховито поверење у оно што радимо. Грађани налазе начина да дођу до нас иако нисмо на телевизијама, иако нисмо у новинама. Оног тренутка кад дате тачне и потребне информације, нарочито оне изненађујуће у односу на званичне информације, тог тренутка стичете поверење и видите да људи престају да размишљају ‘да ли нас ови лажу’ него ‘шта сад да радимо’“, навео је Чечен.
Уредница Јужних вести Гордана Бјелетић казала је да грађани у њиховом случају све више учествују у креирању садржаја, нарочито када је истраживачки део посла у питању. Корона криза је, тврди, њихов медиј додатно приближила читаоцима са југа Србије.
„То донекле може да ласка када добијемо поруку ‘само ви можете да нам помогнете’, али нам то, с друге стране, ствара само још већу одговорност према људима који нас читају, а говори и каква је ситуација генерално у друштву и медијима. Најбољу кампању и промоцију професионалног новинарства урадила је власт у претходном периоду јер тиме што су манипулисали и прикривали информације код грађанима ставила до знања да за праву информацију могу да се обрате само професионалним медијима“, објаснила је Бјелетић.
О општем поверењу грађана у медије говорио је и заменик директора USAID-овог пројекта за одрживост медија Младен Велојић, подсетивши и на податке њиховог прошлогодишњег истраживања по ком је више од 70 одсто испитаника навело да нису спремни да плате медијски садржај, док би њих 11 одсто подржало своје локалне медије.
„Истраживање о потребама грађана када је медијски садржај у питању показало да је грађанима потребно више комуникације са медијима, више учешћа у креирању медијског садржаја и да би, уколико би до тога дошло, публика била вољна да финансијски подржи медиј“, навео је Велојић.
Уредница Нове економије Биљана Степановић казала је да се у Србији свакодневним фабриковањем „лажних вести“ већ осам година интензивно ради на општем губитку поверења у медије.
„Људи су систематски обмањивани, збуњивани и треба бити доста мотивисан и упућен у ту материју да бисте разликовали професионалне медије од оних који шире лажи и пропаганду“, казала је Степановић.
Она сматра да то може да уради само један мали слој упућених и заинтересованих људи, а остали који су доведени у ситуацију да размишљају о здрављу, послу и темама које их директно погађају, неће поврх свега размишљати и о медијима.
„Моје мишљење је да ми прецењујемо заинтересованост за медије, људи су притиснути животом, и очекивати од њих да размишљају и о нама је оптимистично и нарцисоидно“, истакла је уредница Нове економије.
На основу података прошлогодишњег истраживања USAID-а покренута је кампања „Независни медији зависе од тебе“ у циљу скретања пажње на важност независних медија, али и о неопходности финансијске подршке самих грађана тим медијима.
Глигоријевић: Финансијска подршка од стране грађана најтранспарентији модел финансирања
Новинарка Времена Јована Глигоријевић, такође је, у интервјуу за Данас, коментарисала спремност грађана да финансијски подрже професионале медије.
„То је процес који мора да иде у два смера: један је подизање свести грађана да су независни медији дужни само њима – грађанима, а други је мењање свести независних медија. Имам утисак да ми, кад тражимо финансијску подршку грађана, имамо осећај срамоте, као да просимо. А суштина је да је то једини потпуно транспарентан модел финансирања и једини модел који заиста гарантује потпуну независност. Иако радим у врло традиционалном медију – штампаној периодици – врло сам свесна да и ми морамо да се мењамо, а да у том процесу већ каснимо. Недељници широм Европе налазе начине да анимирају грађане, са нагласком на младе, тако што их привлаче начином извештавања, додатним производима или услугама. Шта знам, знам неколицину људи који из жеље да финансијски помогну, сваког четвртка купе по два-три примерка Времена. Наравно, мало је таквих, али јесте нека база од које би се могло почети. И да не заборавим: неопходан услов за финансијску подршку грађана медијима јесте да грађани буду дигитално и финансијски писмени. Да науче како да безбедно и уз два клика финансијски подрже медије“, казала је Глигоријевић.
Целу епизоду можете послушати на ОВОМ ЛИНКУ.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.