Вести
29. 07. 2020.
Стоп за прављење спискова – Зауставити лов на вештице
Многи су се данас у Србији запитали, шта то није у реду са нама, са мном – када нисам на списку Управе за борбу против прања новца и финансирање тероризма. Свако ко држи до себе, ко добија нека новчана средства на конкурсима Европске уније, УСАИД-а, Фонда за отворено друштво, појединих амбасада, изгледа да је обезбедио место на овој „престижној” листи
Нема много опција ако нисте на овом списку: или вас третирају као безопасне, или ваш пројекат није подржан на конкурсу, или сте последње веће суме добили још током 2018. године.
Могуће је и да је неко намерно бирао ко ће се наћи на списку, са циљем да убаци „црв сумње” по логици „завади па владај”.
Има ту неких организација које се баве хуманитарним радом, културним пројектима, европским интеграцијама – узорак је довољно широко постављен за бацање мреже којом треба да се упецају рибе од којих би се скувала чорба, која би могла да се пласира кроз таблоидне медије, када за то дође право време. А то време ће доћи када се јави потреба да се неко превентивно или пост фестум облати. За наук другима.
Деведесетих смо на овакве акције одмах правили беџеве „Издајник”, „Плаћеник”, и са поносом их носили. Како би данас изгледало носити „Перач новца”, „Терориста” – било би то неодговорно, а чини ми се, и опасно. Таква су времена дошла.
У јучерашњем дневнику сам поменуо сличности у изјавама мађарских и српских званичника поводом „неистинитих оптужби у погледу медијских слобода“.
Претпостављам да има оних који заиста верују мађарском министру спољних послова Сијарту када се наивно пита каква је веза државе и одлуке власника приватног медија?
Мислим да за ту везу не постоји бољи доказ од нове Медијске статегије Владе Србије и Акционог плана чије усвајање чекамо.
Зато не могу да се отмем утиску о контрапродуктивном гесту Управе за борбу против прања новца и финансирање тероризма при Министарству финансија, која је направила списак 20 особа и 37 организација (махом медијских радника, активиста, невладиних организација и удружења грађана), и од банака затражила увид у све њихове трансакције од 1. јануара, 2019.
Овај, на закону заснован поступак, сасвим сигурно неће Србију лансирати у ред држава које су „преко ноћи” окренуле лист и почеле да проверавају и заслужено санкционишу све починиоце финансијских и пореских прекршаја.
Али ће сигурно бити тумачен као гест који Србију сврстава у друштво Мађарске, Турске и Русије, чије власти примењују сличну тактику у борби против неистомишљеника.
У медијској сфери, све три поменуте државе се, на актуелној листи „Репортера без граница“, налазе близу или далеко испод Србије, која је на 93. месту.
Мађарска је најлошије пласирана чланица Европске уније која се налази на 89. месту.
После случаја „Индеx.ху“, известан је њихов даљи пад.
Русија је на 149. месту, а Турска је 154., од укупно 180 држава на листи.
Изгледа да, по сваку цену, желимо да им се приближимо – овакво поступање власти само убрзава пад.
Свако ко је икада пословао са донаторима, зна веома добро колико су компликоване процедуре и ревизије којима си изложен у том процесу.
Ово више личи на ПР потез којим се прави интрига о белосветској завери, у коју је увек згодно убацити критичаре власти.
Не сећам се да је ово што се јуче десило била једна од мера, предвиђених будућим Акционим планом за спровођење нове Медијске стратегије.
Али, мислим да је овај списак добар повод да се Радна група ургентно поново сретне и размотри са надлежнима да ли је оно што се сада догађа приоритетно у сређивању веома лоше ситуације у којој се налазе медији и новинарство у нашој земљи.
Спискови су већ направили штету. Добијен је ефекат „прогона вештица” уз коришћење законског оквира који се примењује у случајевима када постоји оправдана сумња да је прекршен закон.
Б92 и ја, који сам га тада водио, више пута смо били жртве сличних акција којима су прикупљани подаци који ни по једном основу нису била кршења закона, али су повремено незаконито „цурили” у јавност од надлежних институција ка таблоидима, који су те податке неовлашћено користили за бројне инсинуације.
У таквим случајевима, ниједна државна институција која је вршила контроле и преко које су „цурили” подаци ка таблоидима, није изашла са својим налазом који би званично демантовао постојање било каквог прекршаја.
Зато већ видим механизам којим ће бити начињена штета од оваквог поступања.
Донатори свих ових организација, у исто време су, у много већем обиму, донатори и саме државе, државних институција у процесу изградње демократског друштва, система, здравства, образовања… У питању су милијарде евра…
Исти ти донатори добро познају државу којој донирају, али и невладине организације, удружења, медије… које такође помажу. Свима „чешљају” финансијске извештаје, трансакције…
У атмосфери у којој имамо константан пад медијских слобода и притисак на невладин сектор, не би ме зачудило да дође до смањења буџета и за једне и за друге. Била би то огромна штета, и за државу и за цивилни сектор. А није немогуће да се нешто овако догоди, услед оваквог поступања, усред економских изазова у време пандемије.
Постоји и низ других посредних штета које ће трпети они који су се нашли на овом списку и у целом овом процесу.
Зато се против оваквог процеса морају побунити и они који се не налазе на списку. Ако не зауставимо овакву праксу, кад тад ћемо сви завршити на неким списковима, а они често знају да буду и опаснији од овог, у који смо само делимично имали увид.
Коментари (1)
Остави коментар30.07.
2020.
Трамп
Ја више верујем председнику Трампу него Репортерима без граница.
Одговори