Вести

28. 07. 2020.

Аутор: Тањуг, Фонет Извор: РТВ

Управа за спречавање прања новца тражи увид у трансакције удружења и појединаца

Управа за спречавање прања новца при Министарству финансија направила је списак медијских радника, невладиних организација и удружења грађана и од банака затражила увид у све њихове трансакције од 1. јануара 2019. године

На том списку, називом организације или личним именом и презименом и матичним бројем, налази се 20 људи и 37 организација или удружења, објавио је Њузмакс Адриа у "Прегледу дана".

У захтеву који је Управа упутила банкама, а у који је Њузмакс Адриа имао увид, подаци се траже како би се утврдило да ли организације и појединци са списка имају везе са финансирањем тероризма или прањем новца.

На списку су, између осталих, НУНС, УНС, ЦИНС, БИРН, КРИК, ЦРТА, Асоцијација локалних и независних медија, Новосадска новинарска школа, Европски покрет у Србији, Фонд за хуманитарно право, Грађанске иницијативе, Војвођански грађански центар, Иницијатива младих за људска права.

Подаци се траже и за Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ), Комитет правника за људска права (Јуком), Центар за евроантлантске студије ( ЦЕАС ), Центар за међународну сарадњу и одрживи развој, Центар за владавину права, Београдски центар за безбедносну политику, Београдски центар за људска права, ЛИБЕК, ЦАНВАС , Национална коалиција за децентрализацију, Хелсиншки одбор за људска права.

Што се тиче појединаца, податке су затражили за новинаре Слободана Георгиева, Биљану Степановић, Бранка Чечена, Вукашина Обрадовића, док су на списку, између осталих, и политичар Вук Јеремић, редитељ Андреј Носов, Јелена Милић из ЦЕАС , адвокат Иван Нинић.

Траже се подаци и о продукцијској кући Нон Алигнед Филмс , Траг фондацији, Фондацији Каталист, Фондација Слобода штампе.

Управа за прање новца тражи промет по динарском и девизном рачуну, укључујући укупно по години, са наведеним основама прилива и одлива и податке по чијем налогу се врше уплате и у чију корист се врше исплате, податке о овлашћеним лицима и "да ли су наведена лица овлашћена по рачунима других лица", чак и да ли имају сеф и, како се наводи, "све друге корисне податке".

УНС: Министар Синиша Мали да се хитно огласи

Председник Удружења новинара Србије (УНС) Владимир Радомировић изјавио је данас за ФоНет како очекује да министар финансија Синиша Мали и директор Управе за спречавање прања новца хитно обавесте јавност по ком основу су од банака тражили информацију о удружењима новинара, медијима и новинарима.

Он је рекао како је" веома битно да се објасни основ", јер "за такво поступање мора постојати јасан основ".

"Уверени смо да новинарска удружења не перу новац и не финансирају тероризам. Уверен сам да УНС не учествује у незаконитим радњама", поручио је Радомировић.

Он је указао да је министар Мали 2009. године био осумњичен за прање новца и да је тада његова банка о сумњама обавестила надлежне органе.

Радомировић је оценио како овако "постоји сумња да је злоупотребљена Управа за спречавање прања новца".

Народне посланице: Прогон и удар на слободу

Годинама ова власт људе назива издајницима и страним плаћеницима, данас их прогоне проглашавајући их криминалцима и терористима, то мора хитно да престане, поручиле су данас у заједничкој изјави народне посланице Демократске странке (ДС) и чланице скупштинског Одбора за информисање Весна Марјановић и Маја Виденовић.

Како су упозориле, "најновији акт недопустиве злоупотребе институција, напада и гушења независног и критичког деловања независних медија и организација цивилног друштва је прављење списка који је саставила Управа за спречавање прања новца".

Према њиховом ставу, "у питању је списак медијских радника, појединаца и организација које су се истакле у истраживању корупционих афера носилаца јавних функција и у указивању на флагрантна кршења људских права грађана Србије".

То је застрашивање и покушај дискредитације оних који не зависе од милости Владе, и чије деловање није стављено под њену контролу, поручиле су Мрјановић и Виденовић у изјави достављеној ФоНету.

Независни медији и организације цивилног друштва, обављају посао од виталне важности за нашу демократију и очување правне државе. Они су ту да грађанима открију пропусте и злоупотребе власти, предочиле су Марјановић и Виденовић.

Оне указују да Управа, као алатка режима, уместо да испитује криминал у коме се гуши ова власт, испитује да ли се истакнути појединци, независни медији и невладине организације које се деценијама баве заштитом људских права баве тероризмом и прањем новца.

То није финансијска провера, то је директан прогон и удар на слободу. То је хајка и криминализација људи који упркос свим притисцима не одустају од борбе за слободу и демократију, констатују Марјановић и Виденовић.

Како објашњавају, то је порука да, ако не престанеш да истражујеш истину, пишеш и говориш слободно, да ако се не дисциплинујеш, власт ће те прогласити криминалацем и терористом!

У време када је партијски плурализам готово изумро, деловање ових организација и истакнутих појединаца одржавају полуге контроле власти које су неопходне сваком друштву, а нарочито земљи која претендује да постане чланица Европске уније, истичу Марјановић и Виденовић.

Оне најављују да ће обавестити све европске партнере и институције о драматичном удару на слободу, људска права и демократију и дају пуну подршку свима који су данас угрожени и чије се слободе ограничавају.

БИРОДИ: У страху су велике очи

Акција Управе за спречавање прања новца има два смисла, међу којима је први да се "етикетира онај део друштва који је од власти препознат као критички и који има капацитет да утичw на друштвене процесе у Србији", изјавио је данас Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ).

Како је Гавриловић изјавио ФоНету, ово је и покушај да се власт "опере" пред државама чије су службе оптужене за организовање протеста у Београду 8. јула па надаље, јер је овај списак направљен 13. јула.

"Иначе, што се БИРОДИ тиче, скандалозна је ствар да држава која је системски заробљена у корупцију, чија Управа за спречавање прања нова ради у више него скромним условима, проверава да ли организација која је овој држави донела механизам за борбу против корупције на локалном нивоу проверава да ли пере новац.

Очито да су у страху велике очи", закључио је Гавриловић.

Георгиев: Криминализација људи и медија

Списком се криминализују људи, а ја се трудим да својим радом откривам криминал, да укажем где криминал постоји, изјавио је данас директор Њузмакс Адриа Слободан Георгиев поводом списка јавних личности и организација којима Управа за прање новца испитује новчане трансакције.

Управа за спречавање прање новца има истог донатора као БИРН - Европску комисију. Зато постављам јавно питање: да ли ће Управа за прање новца да испитује себе, рекао је Георгиев за Н1.

Државна институција која је основана да би се бавила организованим криминалом и спречавањем прања новца и тероризма, бави се људима и организацијама који су врло добро познати јавности, истакао је Георгијев.

Она истражује финансијске трансакције организација које су беспрекорне. Људи, који би, да су се бавили финансијским малверзацијама уназад неколико година, сигурно били процесуирани, наводи Георгиев и додаје да, уколико би постојале било какве сумње за те организације, оне никада не би добиле донације од Европске уније.

Према његовим речима, тај списак је достављен банкама 13. јула и он је знао за тај списак, јер и у тим институцијама постоје поштени људи који схватају злоупотребе.

Мислим да су и други људи са списка то знали. Људи треба да схвате да то ради Управа када се истражују криминалци, тако да смо ми сада сви стављени у тај кош са криминалцима, предочио је Георгиев.

Он сматра да је један од мотива овог документа и објављивање података о новинарима у таблоидима.

ССП: Обрачун са НВО и медијима

Странка слободе и правде (ССО) данас је најоштрије осудила "обрачун државе са десетинама људи из невладиног сектора и медија, чији се рачуни посебно проверавају, јер се сумњиче за прање новца и тероризам" и затражила "од власти да јавности доставе доказе на основу којих су засновали сумњу и покренули овакву акцију надлежних органа".

Та странка оцењује како је "јасно да је једини циљ власти да се организације и појединци који домаћој и међународној јавности говоре о све горем стању у Србији криминализују, или повежу са прањем новца, и по старом радикалском маниру учине издајницима и страним плаћеницима".

Овај притисак још једна је потврда оправданости захтева Удружене опозиције Србије упућених Европској комисији за формирање експертских група о: стању демократије, владавини права и медијима у Србији, поручила је ССП.

Минић: Организације сметају политички

Држава има право да контролише финансијске трансакције, али се поставља питање принципа и циља ове организоване акције државе преко Управе за спречавање прања новца и финансирање тероризма, оценила је данас за ФоНет председница Европског покрета у Србији Јелица Минић.

Она је истакла да се 20 појединаца и 37 организација цивилног друштва и медија сумњиче за организвани криминал и учешће у финансирању трансакција организованог криминала и тероризма, а никоме није јасно, нити им је достављено на основу чега се та акција покреће.

"Зашто баш у овом тренутку, зашто тај узорак веома угледних институција, организација цивилног друштва и медијских организација? То су организације које негују друштвени дијалог, боре се за другачије мишљење и имају врло јасна став о друштвеним процесима", указала је Минић.

Оправдано се може сумњати у мотиве покретање поступка, нагласила је она и истакла да Европски покрет у Србији никада до сада није био предмет таквог испитивања, нити су добили било какво обавештење.

На питање сматра ли да је испитивање банкарских трансакција спроведено због искрене сумње у прање новца или из других разлога, Минић је оценила да је тешко замислив разлог да се истрага покреће због прања новца, имајући у виду репутацију организација које се проверавају.

Многе од њих се баве питањима владавине права, људским правима, демократијом, поштовањем и та сумња противречи самој природи организација, предочила је Минић.

Та "забава за таблоиде" није наивна, јер су многе организације имале проблем и биле угашене зато што је држава спроводила притисак, истакла је она, подсећајући на пример Јужних вести или тужбе против листа Данас.

Фајон: Истрага као притисак

Сваку неоправдану истрагу рада невладиних организација, медија и појединаца требало би сматрати притиском, оценила је данас шефица Делегације Европског парламента за сарадњу са Србијом Тања Фајон.

"Већина НВО, медија и појединаца, који су под истрагом Владе Србије за прање пара, спадају међу примарне заговорнике про-ЕУ реформи и вредности Европске уније у Србији", написала је Фајон на свом твитер налогу.

Како је упозорила, сваку неоправдану истрагу њиховог рада требало би сматрати притиском.