Вести
21. 07. 2020.
Ништа од "српског Пулицера": Новинари празних руку, а ево коме одлази заоставштина Предрага Милојевића вредна милион евра
Да је заживео сан о фонду чувеног новинара Предрага Милојевића, наша земља, односно новинари, имала би сада сваке године додељивање "српског Пулицера". Овако, због неуредног тестамента који се пред судом није могао сматрати ваљаним, заоставштина домаће журналистичке легенде, вредна око милион евра, подељена је међу наследницима.
Међу оставштином, нашао се и Милојевићев стан од око 170 квадратних метара, у Ресавској 65, у срцу Београда, који је "подељен" на шест наследника, и у међувремену је продат. Како су за "Новости" потврдиле комшије, стан се тренутно реновира. Осим луксузног стана, новинар је иза себе оставио 900.000 немачких марака од продаје супругине куће у Берлину, 120.000 марака од имања у близини Потсдама (код Берлина), 350.000 швајцарских франака старе девизне штедње у Беобанци и чак 44 акције у "Политици". Од камате на заоставштину, према Милојевићевој неуредној опоруци, исплаћивала би се годишња награда за изузетна постигнућа у журналистици и помагали добри студенти.
Деведесетих година прошлог века, славни новинар био је убеђен да је написао тестамент, у ком је део своје, као и имовине покојне супруге Ирмгард, завештао за оснивање добротворног фонда, који би награђивао и стипендирао младе новинаре, заслужне за развој слободоумног, објективног новинарства и публицистике, без обзира на нацију, расу, веру. Родбину је Милојевић сматрао добро ситуираном, па јој је оставио само предмете из стана у Ресавској. За извршиоца тестамента одредио је свог пријатеља и адвоката Милорада Илића, који је у то време имао деведесетак година. Сведоци су били његове колеге, такође времешни новинари "Политике". Фондом је требало да управљају: новинари Миодраг Максимовић, Александар Ненадовић, Коста Димитријевић, професор са Факултета политичких наука Сергије Лукач, Слободан Нешовић и рођака Ирина Милојевић.
Новинарски бард је умро 1999. године, а пошто суд није признао његову опоруку, оценивши да су само у питању скице, преостала вредна имовина подељена је међу наследницима. Нино Брајовић, актуелни генерални секретар УНС-а и председник у два мандата, ког је Миодраг Максимовић 2007. године овластио да преузме његово место у Фонду, бавио се овом заоставштином претходних година, чак покушао да обнови судски спор, завршен још 2006. Тада је суд, по тужби родбине, поништио завештање писано у двадесетак скица, руком.
- Суштина је да је Милојевић оставио белешке, негде са датумом, негде без њега. У Фонду је час било пет чланова, час седам. Тражили смо 2012. године увид у списе предмета, али нисмо могли да урадимо ништа. Било је прекасно - каже Брајовић. Он је о испуњењу последње Милојевићеве жеље разговарао и са његовом рођаком, која је бринула о новинару до смрти, али безуспешно. Посебна пикантерија су документи до којих је дошао, а у вези са кућом од 1.000 квадрата, у Источном Берлину. Новинар ју је наследио од супруге и продао за мање од милион тадашњих марака. Милојевић је овластио конзула у нашој амбасади да се тиме бави, па је квадрат некретнине у Берлину продат за испод 1.000 марака! - Да је кућа остала, Фонд је могао од кирије да живи боговски. Овако су стицај неповољних околности и непрагматичност и Милојевића и његових пријатеља довели до тога да српски новинари остану без фонда, а он без испуњења највеће жеље - закључује Брајовић.
Иначе, Ирмгард-Вири Краузе, Милојевићева супруга, била је кћерка угледног берлинског архитекте, страсно заљубљена у југословенског дописника "Политике" из Трећег рајха. У почетку против такве везе, њен отац је "смекшао" када је схватио да је "непожељни Балканац" радо виђен у дипломатским круговима. Пикантерија је да су морали да се венчају по аријевском закону, уз доказе из три колена да немају јеврејске крви.
ЂИЛАСОВО ИЗВИЊЕЊЕ
Брачни пар Милојевић је после рата морао, уз два сведока, да доказује да су уопште склопили брак, пошто је Вири, у страху од ослободилаца, бацила венчани лист са огромним кукастим крстом. Уништила је и Предрагову слику са Хитлером, књиге са фиреровом и Гебелсовом посветом... Од 1952. до 1958. Предраг је био на црној "Политикиној" листи, јер се режиму није допадао његов недељни међународни преглед. Касније му се Милован Ђилас лично извинио због прогона. Милојевић са супругом 1936. године креће на путовање по Средоземљу и Африци. У граду Сеути, у Шпанском Мароку, имао је прилику да види генерала Франка како држи говор са неког балкона, али није реаговао. Тек сутрадан, из новина је схватио да је присуствовао почетку Шпанског грађанског рата! То је сматрао својим највећим професионалним пропустом у каријери. Крајем 1936. године, Гебелсово министарство пропаганде отказало му је гостопримство. Прелази у Лондон, али је и оданде протеран, па Други светски рат породица проводи у Београду, где су изгубили сина.
Милојевић је, иначе, као шеф Прес-бироа Југословенске владе присуствовао потписивању Тројног пакта, у марту 1941. године, у Бечу. Два пута је интервјуисао Хитлера и једном Мусолинија. Чувеног разбојника Јову Чаругу, ког већина зна из легендарног филма Рајка Грлића, испратио је скоро до вешала.
Коментари (2)
Остави коментар22.07.
2020.
Imena!?
Ko je sudija koji je presudio da beleške nisu testament? Koji sud i me i prezime sudije, broj presude.
ОдговориKo je konzul koji je prodao kuću u Berlinu? Ime i prezime, gde je danas i šta radi.
Ko su "rođeaci" koji su se obogatili od imvine svog rođaka o kojem dok je bio živ nisu brinuli, a možda ni znali da im je da postoji, da im je rođak? Imena i prezimena.
22.07.
2020.
Kakav gubitak
Ah kakva šteta što se novinarski ceh Srbije, poznat po osećanju časti, nije domogao ove zaostavštine, nego je to uspela rodbina! Gde bi nam bio kraj da smo drpili te pare rodbini...
Одговори