Вести
20. 07. 2020.
До бољег медијског окружења кроз подршку медијима и притисак на власти
Процес ЕУ интеграције као тема у мејнстрим медијима у Србији привлачи мање пажње од других тема повезаних са ЕУ, Русијом или САД, наводи се у новом извештају Клингендил института и додаје да је квалитет медијског извештавања о страним актерима слаб, што се огледа у недостатку суштинске расправе и/или кредибилних извора
У извештају се указује на значај информација, права на информације, слободе изражавања, борбе против дезинформација и ширења лажних вести у условима глобалне пандемије, као и на то како спољнополитичка пристрасност у извештавању у Србији произлази из недостатка слободе медија у земљи.
Такво извештавање може негативно да делује на ставове јавног мњења о чланству у ЕУ а све то је директно повезано са одликама медијског пејзажа у Србији, наводи се у извештају "Пад слободе медија и пристрасно извештавање о страним актерма у Србији".
Указује се да је медијско власништво и даље недовољно транспарентно и да је процес приватизације медија недовршен, да су многи медији зависни од финансирања државе јер су недовољно економски одрживи.
"Ти фактори омогућавају српској влади да неформално управља и утиче на садржај и тон онога што се објављује, што води (само)цензури и пристрасном извештавању", истиче се у извештају.
Даље се наводи да су претње, притисци и насиље према независном новинарству, феномен некажњивости и злуопотреба пореске контроле додатно неповољни за новинарство у Србији и доприносе мањку медијских слобода у земљи.
С обзиром на све то, ЕУ је заинтересована за питање слободе медија, како због своје користи, тако и због разлога који проистичу из њених вредности.
"Не може се рећи да ЕУ није активна на том плану и да не пружа подршку на много начина. Оно што изгледа недостаје је свеобухватна, кохерентна и детаљна стратегија ЕУ за решавање проблема слободе медија са јасним приоритетима на техничком и политичком нивоу", наводи се у извештају који носи поднаслов "Перпсектива за унапредјени приступ ЕУ"
Како се додаје, стављање слободе медија на централно место и мања фрагментација приступа ЕУ према Србији помогла би да се покаже пун потенцијал различитих инструмената ЕУ.
"Иако су мере финансирања медија ради повећања њиховог професионализма и независности обећавајуће, њихова укупна ефиакасност је уско повезана са окружењем за медије уопште", наводи се.
Указује се да допринос стварању погоднијег окружења за независне и плуралистичке медије захтева континуиране напоре на свим нивоима и комбинацију подршке независним медијским организацијама у Србији са политичким притиском на српску владу.
Оцењује се и да измењена методологија приступања, коју је неформално поздравио председник Србије али влада још није формално потврдила прелазак на њу, "обећава" у погледу унапредјења слободе медија.
Такодје се указује да појединачни напори ЕУ на плану слободе медија могу да подстакну промене... и допринесу стварању окружења у коме се негују дебата, дијалог и расправе о спољнополитичким питањима.
С обзиром да медијски садржаји снажно делују на перцепцију јавности, ЕУ, како се наводи, може да покаже веће интересовање за промоцију и заштиту слободних, етичких и професионалнх медија.
У том циљу, чланице и институције ЕУ могу да допринесу побољшању ситуације на више начина, укључујући континуираним политичким сигналима (преношењем политичких порука српским властима) на свим нивоима како би се одржао притисак на српске политичке елите да се укључе у реформе и примену усвојених прописа на свим пољима, посебно у медијском сектору.
Поред тога, мерила у приступним преговорима која се односе на медије могла би да буду спецификована тако да укључе индикаторе усмерене на исходе.
Наводи се и да би извештаји ЕУ о земљама у процесу приступања могли да буду детаљнији када је реч о питањима медијских слобода у Србији али и да би ЕУ могла да повећа буџет за питања слободе медија како би јасније показала да је та област кључни фактор у процесу приступања.
ЕУ би могла да даље повећа и помоћ независним медијима у развоју одрживих модела пословања, пише у извештају Клингендил института са седиштем у Хагу.
Оцењује се да ја ЕУ добро позиционирана да активно допринесе својим циљевима у области медијских слобода у процесу приступања ЕУ и чланице које предводе у тој области могле би да размотре повећање улагања у слободу медија у Србији кроз билатералне програме.
На крају, како би се обезбедила пуна социјализација са ЕУ нормама и вредностима слободе изражавања и медија, ЕУ би могла да уведе пост-приступне механизме у области владавине права као услов за приступ структурним фондовима ЕУ, чиме би се владе подстакле да дугорочно размишљају и раде, наводи се у извештају.
Аутори извештаја су истраживачица Центра за европске политике (ЦЕП) у Београду Драгана Бајић и истраживач у одељењу за ЕУ и глобална питања Клингендил института Воутер Звирс (Wоутер Зwеерс).
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.