Вести
24. 06. 2020.
Вучић доминантно заступљен на националним телевизијама и у последњих десет дана предизборне трке, показују налази БИРОДИ-ја
У дневнику РТС-а ни реч о бојкоту
Током десет дана пред изборну тишину, у централној информативној емисији јавног сервиса, другом Дневнику РТС, странке које су заговарале бојкот избора нису поменуте ни један једини пут.
Разлози бојкота нису били тема ни у дневницима ТВ Прве, док је Савез за Србију у негативном контексту поменут у 81 одсто прилога на телевизији Пинк, а на ТВ Хепи у 100 одсто случајева, где су биле предмет извештавања тек 20 секунди.
Непосредно пре изборне тишине, председник Србије и даље је остао убедљиво најзаступљенији актер у најгледанијим информативним емисијама, опозиционе странке које су изашле на изборе представљене су максимално позитивно, док су оне које су се определиле за бојкот или потпуно игнорисане или представљене у потпуно негативном контексту, показао је мониторинг дневника на телевизијама са националном фреквенцијом и кабловске ТВ Н1, које је последњих десет дана предизборне трке спроводио Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ).
Вучић је доминантна тема био на РТС-у, где је у већини случајева, 55 одсто, о њему извештавано позитивно, док за критику није било места, на Пинку, на коме му је посвећено рекордних два сата и 11 минута, од чега је критикован тек пет секунди, а у 62 одсто времена „хваљен“, затим на Првој са око пола сата времена и 17 секунди негативног извештавања, слично и на ТВ Хепи, где је имао три негативне секунде.
На ТВ Б92 Вучић је, заједно са Владом Србије, био десетоструко присутнији у вестима од осталих актера, са свега четири секунде критике.
На ТВ Н1, Вучић и Влада Србије су на другом месту по заступљености, у највећем броју случајева неутрално представљени (43 односно 47 одсто), док су извештаји на њихов рачун били негативни у 32, односно 31 одсто случајева.
С друге стране, странка на чијем је челу, представљана је занемарљиво мало времена на свим посматраним телевизијама, али углавном позитивно.
Странке које су изашле на изборе биле су заступљене у највише случајева позитивно, што је, према мишљењу истраживача БИРОДИ-ја, последица такозваних „партијских камера“, односно пропагандног материјала који се рекламно ствара у ПР органима странака, а на телевизијама само емитује, без критичког осврта или коментарисања.
Странке опозиције које су заговарале бојкот, међутим, представљане су најнегативније од свих посматраних актера. или су пак потпуно игнорисане. С друге стране, у Дневнику Н1, тај савез представљен је изразито позитивно, са око десет минута времена и без „негативних“ секунди.
– Обавеза је јавног сервиса да грађанима пружи информације зашто релевантне политичке странке, које би по истраживањима јавног мњења добиле вероватно више гласова него све друге опозиционе, не излазе на изборе и зашто их бојкотују. Да ли грађани који су се информисали преко РТС-а последњих дана уопште знају разлоге бојкота? Невезано само за период избора, једна битна тема која опредељује грађане игнорисана је на јавном сервису 10 дана. РТС је имао професионалну и законску обавезу, због баланса и диверзитета актера, да направи макар пет прилога у последњих десет дана и да истражи ставове људи о бојкоту, каже за Данас социолог Зоран Гавриловић из БИРОДИ-ја и додаје да би РЕМ, као надлежно тело, морао да истражи да ли је тиме прекршен Закон о електронским медијима али и Устав, у члану који се односи на обавезу објективног, истинитог и правовременог информисања грађана.
Гавриловић напомиње да је то доказ да је кампања протекла без дебате на јавном сервису, те да „на РТС-у нема новинара који ће политичким актерима да постављају питања, пропитују, критикују и анализирају“.
– И ОДИХР је констатовао да грађани нису имали адекватне информације да формирају ставове на основу којих би гласали. А то је улога сваког медија, посебно јавног сервиса, ког грађани плаћају, да у изборној кампањи помогне бирачима да донесу одлуку да ли ће и како гласати. Морамо се вратити на нормативни оквир, јер имамо од 2012. имамо један нефункционалан систем који грађанима не даје квалитетне информације, на основу којих ће моћи да одлуче, закључује Гавриловић и напомиње да је дневник, као централна информативна емисија, извор информисања више од 60 одсто грађана, док пред изборе тај проценат расте и до 80 одсто.
Политички аналитичар Бобан Стојановић сагласан је да бирачка одлука за велики број грађана који се претежно информишу са телевизија са националним фреквенцијама условљена пропагандним деловањем тих телевизија у корист власти.
– Наравно да је изостављањем појединих актера јавност ускраћена за битне информације. Међутим, није само проблем тих 10 дана или само период од месец и по дана кампање, него континуирана пропаганда која непрестано траје 365 дана годишње. Зато Србија пада у свим оценама слободе медија, а и чињеницом да се Србија више не сврстава у демократске и слободне земље, наводи Стојановић и додаје да су протекли избори били „само још један показатељ свега тога“.
Професор ФПН и потпредседник Грађанског демократског форума Раде Вељановски, сматра да није уобичајено да странке које бојкотују изборе буду заступљене у медијима исто колико и оне које на изборе излазе, јер оне нису изборни такмаци.
„Нећете наћи у Европи и шире да се непосредно пред изборе говори о некоме ко неће да иде на изборе. То није уобичајено, и мислим да је у нашој јавности та прича бојкота и медијски пренаглашена, без обзира што то није помињао РТС и неке друге телевизије наклоњене режиму, потпуно је неуобичајено да се толико времена у разним медијима даје бојкоту, јер они који не иду на изборе нису изборни такмаци. Они сами себе искључују из предизборне трке па и из могућности да се даље обраћају јавности“, наводи Вељановски и додаје да њиховим искључивањем из програма јавност ни на који начин није ускраћена.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.