Вести
15. 06. 2020.
Жигосање Жиг инфа
Локални портал у борби против општинских кабадахија
За локални медиј из Гроцке Жиг инфо шира јавност Србије вероватно не би ни чула да новинару овог портала Милану Јовановићу крајем 2018. није спаљена кућа, и то само због тога што је радио свој посао – истраживао и писао о крађи, корупцији и непотизму у општини, на чијем челу је био Драгољуб Симоновић.
Овај високи функционер је управо осумњичен као налогодавац паљења куће. Суђење је току и прилично је мучно јер одбрана од жртве покушава да направи кривца и да га дискредитује.
Јовановић је кобне ноћи када му је запаљена кућа био у њој са супругом. Пуком срећом су остали живи јер су претходно на врата испаљена два метка. То их је пробудило те су на време побегли кроз прозор и спасили се сигурне смрти. Кућа је изгорела до темеља, а јавност је остала запрепашћена чињеницом да Симоновић није оптужен за покушај убиства.
Зашто је прича о Јовановићу и малом локалном медију битна? Зато што је она парадигма о стању у Србији уопште, о ситуацији са медијима и о томе колико код нас вреди људски живот. Чини се, уопште не.
Осим ако нисте блиски сарадник неког локалног шерифа, а таквих је у сваком граду и свакој општини, или нисте члан СНС-а. Оно што локалне кабадахије раде у својим срединама, државни функционери раде свим грађанима. Некажњено.
Поражавајуће је и то да је Јовановић имао доказе о томе да Симоновић планира његово убиство још две године пре паљења куће. Да је све доказе доставио полицији и тужилаштву, али га нико није позвао а камоли заштитио.
О мутним радњама и криминалним плановима председника општине Гроцка Јовановић је у више наврата писмено обавестио председника Србије Александра Вучића и премијерку Ану Брнабић. И они су остали неми, као и бројни други функционери, Агенција за борбу против корупције… Зато све оно што се догодило Јовановићу иде свима њима на душу.
Портал Жиг инфо чине Жељко Маторчевић, главни уредник, млади, бескомпромисни новинар, и његов старији колега Милан Јовановић, полицајац у пензији.
Овај двојац је савршен тандем за откривање закулисних радњи и бројних малверзација које су се годинама догађале у општини. И сам Маторчевић је био на „листи за одстрел“, а брутално је пребијен непосредно пре него што је Јовановићу запаљена кућа. За наш лист је говорио како изгледа сарадња са старијим колегом, који је више од 30 година био запослен у МУП-у Србије.
– Милан је прави полицајац, оперативац. Никада не би написао нешто за шта претходно није сакупио чврсте доказе. Пре писања текста, он прегледа гомилу документације. А и на терену је ненадмашан. Сећам се када је открио аферу „Грочанско насеље“, данима је тумарао по шипражју око Сребрног језера и успео да сакупи доказе о томе да Драгољуб Симоновић и сви високи функционери општине Гроцка тамо имају виле.
Једном ме је водио кроз то грање и муљ, једва сам издржао. Да сам знао шта намерава, не бих ни кренуо на пут са њим – духовито је о свом колеги причао његов млади уредник.
Јовановић је највише писао о крађама Драгољуба Симоновића. „Имамо полицијски записник да је у својој породичној кући крао електричну енергију, тако што је вршио потрошњу струје ван бројила“, испричао је Јовановић. Говорио је и о случају чувара гробља у Врчину, који је са личним дохотком од 25.000 динара на тендеру купио комунално предузеће у Гроцкој, са свим машинама, које је потом пребацио у фирму „Градитељ“, чији је власник управо Симоновић, а води је његова ћерка.
Та фирма се бави свим грађевинским и комуналним пословима у општини. Јовановић је причао и о томе како је Симоновић у Малој Иванчи ташти направио огромну кућу, себи купио два војна џипа за лов, супрузи нову „тојоту“, сину џипа, себи „шкоду“… „До пре шест година се гребао за цигарете, сада му је кућа од 1.000 квадрата, како?“, упитао се Јовановић.
Један од текстова на порталу бавио се непотизмом – супруга тадашњег председника Гроцке је саветница у општини, снаја главна за легализацију, пријатељ за образовање, прија за водовод, синовац за смеће…
Ипак, највећу буру изазвала је прича у вези са гасификацијом општине. По уговору, она је требало да буде завршена крајем 2014. године, укупно коштајући 29.360.000 евра. На уговору је потпис Драгољуба Симоновића, а гасификација до данас није урађена. Жиг инфо је поставио питање – где су паре.
Истраживачко новинарство на начин на који то Жиг инфо ради требало би да уђе у уџбенике. А затвор би требало да постане место на које одлазе сви властодршци који крше закон, узимају га у руке и дивљачки се обрачунавају са критичарима и политичким неистомишљеницима. То ће се сигурно десити када постанемо уређена држава. А када ће то бити, нажалост, нико не зна нити може да предвиди.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.