Вести
14. 06. 2020.
Директор Геодетског завода плаћа адвокате да прогањају Пиштаљку
Директор Републичког геодетског завода Борко Драшковић ангажовао је адвокатску канцеларију „Станивук и Манасијевски“ да од појединих новинарских редакција тражи да демантују Пиштаљкин текст о вишемилионском кредиту који је Србија подигла код Светске банке за куповину новог сета сателитских снимака намењених евидентирању некретнина у целој земљи од исте фирме којој је РГЗ 2016. године платио милион евра за снимке на којима се због облака и маглина нису видела цела подручја.
Адвокати канцеларије коју је ангажовао директор Геодетског завода демантовање текста под насловом „РГЗ за милион евра купио лоше сателитске снимке, сад дижемо кредит од 21 милион евра за нове од исте фирме“ захтевају и од редакција и портала које овај Пиштаљкин текст нису ни пренеле!
Ово није први покушај директора РГЗ-а Борка Драшковића да спречи да резултати Пиштаљкиних истраживања о неправилностима у раду те институције допру до јавности.
Драшковић је после серије наших чланака крајем јануара 2018. године од Повереника за информације од јавног значаја тражило све жалбе, документа и одлуке које је Повереник донео по жалбама Пиштаљке. Тадашњи повереник Родољуб Шабић је на Твитеру објавио фотографију овог захтева уз коментар да је у „свету сасвим уобичајено да се за информације о раду органа власти занима истраживачко новинарство, а обрнуто није. „Е, код нас су неки решили да то мењају!“, констатовао је тада Шабић.
О најновијем потезу директора РГЗ-а и његових адвоката Пиштаљку су обавестили уредници медија, који су обраћање адвоката доживели као притисак.
Одговором који је послат редакцијама, а који је тек после скоро месец дана од објављивања текста стигао и у редакцију Пиштаљке, не демантује се ништа од објављеног већ се само оптужује Пиштаљка за тенденциозно писање и лоше новинарство.
Сви Пиштаљкини текстови о РГЗ-у праћени су документацијом која потврђује сваку написану реч и изјавама скоро свих актера осим самог директора РГЗ-а који одбија комуникацију са новинарима.
Драшковић никада није желео да одговори на питања Пиштаљке нити на бројне позиве које су му новинари упућивали током последњих неколико година, па тако ни сада када смо тражили објашњење за позивање редакција које преносе Пиштаљкине текстове. Драшковић прво није одговарао на позиве, а онда је послао поруку у којој је обећао да ће се јавити касније. Потом је блокирао позиве Пиштаљкиног новинара.
На наша питања одговорила је Ања Станивук из адвокатске канцеларије „Станивук и Манасијевски“ објаснивши да она не сматра да је њихово обраћање редакцијама притисак на медије већ да је то „цивилизован“ поступак. Иако је адвокатици Станивук предочено да у одговору који је послала на „шест, седам редакција“, како је сама навела, није демантована нити једна чињеница коју је Пиштаљка објавила, она је кратко одговорила да су „објаснили сваку чињеницу коју су демантовали“.
На питање да ли су свесни да су упутили деманти и порталу www.novinar.de који није ни пренео Пиштаљкин текст и који је од адвокатске куће тражио да пошаље линк ка тексту који желе да демантује, Станивук је рекла да „уколико нису објавили текст нису ни морали да објаве деманти“.
С обзиром на то да се адвокатица Станивук представља као заступник РГЗ-а, Пиштаљка ће свакако испитати колико су и којим средствима плаћене адвокатске услуге, као и да ли ово прогањање новинара плаћа новцем грађана. На сајту РГЗ-а у последње две године не постоји јавна набавка којом се прибављају адвокатске услуге.
Притисак на медије није осудила ни канцеларија Светске банке у Београду, која кредитира пројекат „Унапређење земљишне администрације у Србији“, у оквиру кога су купљени неадекватни снимци о којима је Пиштаљка писала, и која је одобрила нови кредит од 21 милион евра „за финансирање прекорачења трошкова и потпуно постизање развојних циљева“ оригиналног пројекта у које спада и израда новог сета снимака.
|
Драшковић: Адвокате плаћам сопственим новцем По објављивању овог текста добили смо имејл од Борка Драшковића који преносимо у целини Поштовани, Новински чланак односно текст објављен на Вашем порталу тицао се и био је прилично тенденциозно усмерен на рад и пословање РГЗ-а али је индиректно, али крајње очигледно био усмерен и на мене лично и на мој рад као првог човека, односно, директора РГЗ-а. Сходно наведеном, имао сам потребу да заштитим сопствени интегритет и углед, а самим тим и интегритет институције коју представљам. Због тога сам ангажовао адвокатску канцеларију, чију накнаду ћу платити из личних средстава, дакле, сопственим новцем. Колико сам упознат, а Ви бисте свакако требало да будете још боље упознати, право на деманти је цивилизацијска тековина и законом загарантовано право лица на који се односи неки текст. Верујем да разумете да неко осећа да су му повређени углед, част и достојанство, читајући неистине о себи и свом раду и да у складу са тим то лице може и треба да затражи легитимну заштиту својих права? Отуда, када сам прочитао неистините наводе из Вашег текста, у складу са законом загарантованим правима, ангажовао сам адвокатску канцеларију, да се, на правно ваљани, начин стара о заштити мог дигнитета, како личног, али тако и професионалног. Што се тиче одговора на Ваше друго питање, нико никада ни од једног портала није затражио да не објављује Ваше текстове, па је овакво тенденциозно и сугестибилно питање очигледно имало за циљ провокацију и због тога нема потребе да се даље бавимо овом темом. Коначно, не видим у ком гесту мојих пуномоћника видите „застрашивање новинара“? Законом о јавном информисању и медијима предвиђено је право на објављивање одговора и захтев адвоката био је усмерен искључиво ка остваривању законом зајемчених права. Уколико будете имали додатних питања, слободно ме контактирајте. Срдачно, Мр Борко Драшковић, дипл. геод. инж., директор |
Весна Костић из Светске банке нам је на питање да ли Светска банка као неко ко финансира пројекте РГЗ-а подржава застрашивање новинара, рекла да „то што је РГЗ урадио нема никакве везе са Светском банком“.
„Светска банка финансира пројекат и то је то. Светска банка никада не застрашује новинаре и са готово свим редакцијама комуницира чак и када када објаве погрешне информације, а то је њихово право“, навела је Костић.
Одговор на питање да ли ће и на који начин овакво понашање директора РГЗ-а бити санкционисано од стране Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у чијој је надлежности рад ове институције, до објављивања овог текста од њих нисмо добили.
Закон је по овом питању јасан. Према ставу 4. Закона о јавном информисању и медијима „не сме се угрожавати слободан проток информација путем медија, као ни уређивачка аутономија медија, а нарочито вршењем притиска, претњом, односно уценом уредника, новинара или извора информација.“
Челницима Републичког геодетског завода није се допало то што је портал Пиштаљка открио да преговарају о куповини новог сета сателитских снимака намењених обнови евиденције свих некретнина у земљи са фирмом „Веком Гео д.о.о.“ из Београда, којој је 2016. године платио скоро милион евра сателитске снимке које је једним делом морао да „рекламира“ јер се објекти на њима нису видели. Фирма „Веком Гео д.о.о.“ је, како наглашавају у Светској банци и РГЗ-у, једини дистрибутер производа (сателитских снимака) фирме Digital Globe која данас послује у оквиру фирме Максар (Maxar) за Републику Србију, Босну и Херцеговину и Црну Гору. Та фирма је, тврде, једини продавац сателитских снимака резолуције од 30 центиметара у овом делу света.
Нови кредит од 21 милион евра који ће плаћати грађани Србије намењен је „финансирању прекорачења трошкова и потпуном постизању развојних циљева“ оригиналног пројекта.
Коментари (1)
Остави коментар15.06.
2020.
???
Мирише на сукоб интереса!
Одговори