Вести
14. 06. 2020.
Милан Ћулибрк (НИН): Не зову нас, штеде импулсе
Д: Претпоставља се да НИН не трпи оскудицу и нема логистичке тешкоће (путовања, фотографије итд.), па помаже ли вам то да се лакше носите са притисцима за које знамо? Или, неке и не знамо?
– Нас муче исте муке као и друге медије који поштују професионалне стандарде. Али то изгледа, с друге стране, јача отпорност на све врсте притисака, нарочито финансијске. Прошлог месеца нам је просек покварила једна банка која се огласила у последњем мајском броју тако да смо ипак имали један плаћени оглас. Не могу да грешим душу и да се жалим на отворене политичке притиске, јер нас у НИН-у нико не зове. Изгледа да су од нас сви одавно дигли руке. Или знају да њихови позиви не би ништа променили па да џабе не троше импулсе.
Д: Имате ли утисак да је уређивачка политика вашег магазина „јача“ и „оштрија“ од одјека који има у најширој јавности и оштећеном и расфронцланом јавном мњењу и осећате ли ризик да се обраћате мање-више истомишљеницима, или..?
– Увек кад помислим тако нешто стварност ме разувери јер се показало да нас баш пажљиво читају и представници власти. Чак и они који јавно причају да не читају НИН. Колико пута су само, већ средом, дан пре наших редовних читалаца, оно што пише у новом броју коментарисали председник, премијер, министри или бар посланици СНС. Није ли то доказ да не пишемо само за истомишљенике? Уз то спадам у уреднике који настоје да увек имају и „другу страну“ и ако ње нема у НИН-у, онда је то најчешће зато што то та „друга страна“ не жели. Ево, на пример, премијерка Ана Брнабић ми је лично на Копаоник бизнис форуму рекла да ће дати интервју за НИН. И – ништа. Рекла па порекла! Али је обећала да ће сваки пут у Брисел носити НИН као доказ слободе штампе у Србији. Није ли и то доказ да не пишемо само за истомишљенике. На страну што знам поуздано да се често оно што пишемо не свиђа ни некима из опозиције. Па један опозициони лидер је чак јавно позивао да се не купује НИН. Срећом, наши читаоци мисле својом главом и на њих нико не може да утиче. У том смислу смо „политички истомишљеници“ јер ни на нас политишари, свеједно да ли су власт или опозиција, не могу да утичу. Али, знам да сви читају, а многи се и нервирају, јер истина уме понекад да боли. Поготово кад су окружени људима који их само тапшу по рамену и не би да ризикују да се наљуте ако им кажу шта стварно мисле.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.