Вести
14. 06. 2020.
Паулина Адес Мевел, портпаролка Репортера без граница
Да ли се Вучићу свиђа шта види када отвори таблоиде
Одговорност сваког председника је да води, да пружа пример осталима са којима дели моћ, и да буде инспирација самим грађанима.
На известан начин, то је оно што видите рефлектовано у медијима, скоро као у огледалу. Питам се да ли се председнику Вучићу допада слика коју види када отвори Информер, Курир или укључи ТВ Хепи – истиче Паулина Адес Мевел, портпаролка Репортера без граница (РСФ), одговарајући на питање Данаса шта би рекла председнику Србије када би сада имала прилику да разговара са њим. Она истовремено додаје да не сматра да би ишта требало да му каже.
Паулина Адес Мевел претходно је била шефица канцеларије Репортера без граница (РСФ) за Балкан и део тима РСФ који се састао са Вучићем у јануару 2019. године.
Након тог сусрета, током кога су се с Вучићем сложили да медијска ситуација није идеална, међутим не и о томе колико заправо није идеална, стигао је нови извештај РСФ. У том извештају (2019) Србија је пала за 14 места на Светском индексу медијских слобода.
Тај пад настављен је и наредне године, па тако сада међу 179 земаља заузима 93. место.
Паулина Адес Мевел одговарала је на питања Данаса путем мејла о тренутном стању медија у Србији, али и осталим земљама, те кризи и притисцима који су дошли са корона вирусом.
Последњи извештај РСФ бележи „После шест година под вођством Александра Вучића, прво као премијера, а потом као председника, Србија је постала земља у којој је често опасно бити новинар и где лажне вести постају све видљивије и алармантно популарније“.
Да ли сматрате да су Александар Вучић и његова владајућа партија директно одговорни за пад медијских слобода у Србији?
Ко је други одговоран него онај ко држи моћ?
Знам за истраживање по коме су у Београду, на пример, више од половине државних средстава намењених медијима добили таблоиди који имају највећи број прекршаја кодекса новинара, попут напада и лажних вести. При томе, ови медији су некритички настројени према владајућој партији.
Такође, што је шокантно, у Скупштини Србије се могу чути спинови против независних медија. На крају, не заборавимо да је инспиратор напада на Милана Јовановића и можда Жељка Маторчевича био у то време један од најистакнутијих чланова владајуће партије (Драгољуб Симоновић, бивши председник Гроцке и некадашњи члан Главног одбора СНС-а, прим. аут.).
Исправите ме ако грешим, али мислим да у предграђу Београда још увек постоји улица која носи име Драгољуба Симоновића.
РСФ се састао са Александром Вучићем 2019. Шта се десило након тог састанка? Да ли сте наставили да имате комуникацију са председниковим кабинетом и да ли се било шта променило у погледу медијских слобода?
РСФ верује да разговор о добробити медија и новинара у некој земљи не сме да зависи од једне особе. Имамо комуникацију са председником Вучићем и његовим кабинетом, али и са другим релевантним доносиоцима одлука.
Такође, понекад бирамо да изађемо у јавност са нашим упозорењима док у другим ситуацијама мислимо да ћемо боље поступити ако разговори остану приватни.
Један од наших најважнијих захтева у Србији односи се на заштиту новинара. Они не смеју бити нападани, а они који их нападају морају бити брзо доведени пред лице правде.
Судски процеси који укључују новинаре су такође веома важни и ми са великим интересовањем пратимо случај Милана Јовановића као и апелациони поступак у случају Славка Ћурувије.
Како оцењујете слободу медија у Србији последњих неколико месеци?
Сведочили смо блаћењу независних новинара у медијима наклоњеним власти, хапшењима због наводног ширења панике…
Последњих неколико месеци заиста су били изузетни због глобалне пандемије. Као и у многим другим земљама, и у Србији смо видели покушаје умањивања медијских слобода.
Нека од најтежих кршења медијских слобода били су закључак владе (да јавност о ковиду 19 може информисати само Кризни штаб, прим. аут.) који је усвојен али потом и брзо повучен, притварање Ане Лалић, конференције за штампу без присуства новинара.
У поређењу са другим земљама у региону, изгледа да новинари у Србији трпе већи број вербалних напада.
Посебно је забрињавајуће то што се напади, блаћење и напори да се уништи репутација новинара, односно медија спроводе кроз таблоиде и телевизије.
Зашто је пандемија корона вируса донела већи притисак на медије?
Пандемија нам је пружила нове доказе о важности борбе коју воде Репортери без граница за слободан проток вести и информација.
Вербални напади, арбитрарна притварања, повлачење акредитација – у свим деловима света ауторитарни режими нису успели да одоле прилици да искористе кризу без преседана како би успоставили или појачали контролу над медијима и како би учврстили цензуру.
Изговора при томе није недостајало: избегавање стварања панике, борба против узбуњујућих лажних вести, убеђивање јавности да поштује здравствена упутства и наравно пројектовање слике предострожне и ефикасне власти, како би се грађанима улило поверење.
У „рату“ против опасности по јавно здравље, они који доводе у питање званичну верзију могу бити представљени као непријатељи нације која је у опасности.
Шта нам је епидемија открила о важности слободних медија и проблемима са којима се суочавају?
Постоји јасна веза између угњетавања медија као део одговора на пандемију и места које једна земља заузима на РСФ листи. Кина (177. место) И Иран (који је за три места пао на 173) навелико су цензурисали извештавање о ширењу корона вируса.
У Ираку (који је пао за шест места на 162) власт је одузела дозволу емитовања Ројтерсу на три месеца након што су објавили причу у којој доводе у питање званичне бројеве о корона вирусу.
Чак и у Европи, премијер Мађарске Виктор Орбан (Мађарска је имала пад од два места до 89) донео је корона вирус закон у коме су предвиђене казне до пет година затвора за лажне вести, што је потпуно пренаглашена и присилна мера.
Лажне вести се шире попут вируса
„Попут самог вируса, гласине и лажне вести не знају за границе и загађују друштвене медије док онлајн платформе, ограничене видљивости, покушавају да промовишу поуздане изворе информација. Између 20. јануара и 10. фебруара ове године постављено је два милиона порука на Твитеру. Међу њима седам одсто је ширило теорије завере о корона вирусу. Истовремено, чак 74 одсто корисника интернета су забринути због „лажних вести“ на друштвеним мрежама, док се њих 64 одсто окреће традиционалним медијима како би добили поуздане информације“, каже Паулина Адес Мевел.
Коментари (1)
Остави коментар15.06.
2020.
Слика
Да ли се председнику Вучићу допада слика коју види када отвори Информер, Курир или укључи ТВ Хепи, то не знам. Али, да се председнику Трампу не допада слика кад отвори већину америчких медија, то знам поуздано. Не знам само на ком је месту САД по критеријумима Репортера без граница, никако да се изјасне.
Одговори