Вести
12. 06. 2020.
Душан Машић: ББЦ ван сукоба „ових“ и „оних“
Д: Да ли и колико ваше присуство и рад у Србији унапређује информисаност њених грађана и „лечење“ оболелог јавног мњења?
Више од три године било је потребно да се омогући повратак ББЦ-ја у Србију и на Балкан. Данас, после мало више од две године рада, могу да кажем да је операција „Повратак отписаних“ успела и да је BBC News на српском успео да нађе себи место на више него захтевном медијском тржишту у Србији и региону. Резултат који је овај тим од двадесетак младих новинара постигао двапут је бољи од очекиваног, а заслугу за то имају и читаоци „Данаса“, којима су наше вести и приче доступне већ од првог дана нашег рада.
Д: Да ли вам је лакше или теже зато што радите за „страни медиј“, тј. страни сте „плаћеници“ по дефиницији још из деведесетих?
Никада у Србији није било лако радити за страни медиј. Највећи број новинара који данас раде у BBC News на српском не памти чиме смо се уредница сервиса Александра Никшић и ја носили током деведесетих. За њих су то приче из давне прошлости и можда је најбоље да тако и остане. Како им је речено током обуке: „Ви сте ББЦ новинари који игром случаја говоре српски и то је то.“ Правила која важе за сваког ББЦ новинара важе и за њих. Уреднички стандарди ове највеће медијске куће на свету јесу једино о чему морају стално да воде рачуна, без обзира да ли се налазе у Београду, Лондону, Кабулу или било ком делу света.
Тај велики информативни бренд, BBC News , пружа огромну заштиту сваком новинару у нашој београдској редакцији, али уједно представља и изазов да у оваквом медијском окружењу, где је више лажних него правих вести, произведе оригинални садржај који ће тај бренд учинити још јачим.
Д: Где сте и јесте ли на скали издајништва које се безобзирно лепи на независне/професионалне/слободне медије?
Током ове две године BBC News на српском успео је да остане ван сукоба „оних“ и „ових“, „наших“ и „њихових“, што је можда разочарало неке који су очекивали „онај ББЦ из 1990-их“. Једноставно, нисмо више у 1990-им, дигитални медији и друштвене мреже имају другачија правила и другачију публику, али уреднички стандарди морају да буду исти. Зато је ово што сада радимо прихватљиво и читаоцима „Данаса“ и „Б92“, публици „021“ и „Јужних вести“, корисницима сарајевског „Ослобођења“ и подгоричких „Вијести“.
Ма колико то можда некима било чудно, не брину ме више ни квалификације „страни плаћеник“ или „домаћи издајник“. Током 30 година научиш да живиш са тим. Добијеш наочаре, останеш без косе.
Ако ћемо искрено, више ми смета то ново „Ћоро“ или „Ћело“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.