Вести
11. 06. 2020.
Дојчиновић: „Служба“ прати, таблоиди хајкају
Праћени смо на улици, у кафићима, тајно су нас сликали, а једном су људи из БИА, прерушени у раднике Телекома, покушали да нам инсталирају интернет у канцеларији.
Ви сте можда и рекордери у томе колико Вас и остале новинаре КРИК-а прате такозване „службе“. Колико то и на који начин утиче на ваш рад?
– Од 2015, када је КРИК основан, имамо проблема са домаћом обавештајном службом БИА. Праћени смо на улици, у кафићима, тајно су нас сликали, а догодила се и епизода када су људи из БИА, прерушени у раднике Телекома, покушали да нам инсталирају интернет у канцеларији.
Највећи напад на нас су направили када су про-СНС таблоиду Информер дали информације о нама, које је БИА скупила тајним праћењем и прислушкивањем, да објави у серијалу у којем су ме у јавности покушали представити као сарадника криминалаца, страног шпијуна, терористу и секташа који се качи на куке и посећује садо-мазо догађаје.
Сем на нас, ударају и на новинарске изворе које, ако их открију, отпусте уколико раде у држави или покушају да их оптуже за кривична дела.
Све то је огроман притисак на свакодневни новинарски рад, а безбедносна заштита током посла, посебно од праћења и прислушкивања, нажалост узима све већи део радног дана.
Новинари не треба да буду мете безбедносне агенције и то што нас и колеге из других медија БИА обрађује, јасно показује да не живимо у демократији, да је обавештајни сектор стављен у функцију партије на власти и да се користи да се обрачунава са новинарима, опозицијом и неистомишљеницима.
Да ли су, у вези с тим, пријаве надлежним органима икада давале резултате и да ли макар пружају психичко растерећење и већи осећај безбедности Вама и колегама?
– У Србији нема правне заштите од нелегитимног и нелегалног праћења и прислушкивања. Ја сам против БИА поднео притужбу Заститнику грађана још 2016, али, ево, четири године касније тај случај није решен.
БИА не жели да Заштитнику грађана достави неопходне податке на основу којих би он могао да утврди да ли је било оправдано моје праћење. Из те институције су слали више ургенција обавештајној агенцији да достави податке, али, према последњим информацијама које ми је Заштитник саопштио, они никад нису стигли.
Постоји и одбор у Скупштини који треба да контролише рад безбедносних агенција, али он не ради свој посао. То и није чудно јер људи из СНС-а воде тај одбор и у њему чине већину.
У њему седи и Владимир Ђукановић, који вероватно и ликује када обавештајне агенције прате новинаре, с обзиром да је и сам новинаре прозивао да су агенти страних обавештајних служби. Када се суочите са овим нерадом институција и буде вам јасно да ниједна од њих не може или не жели да вас заштити, само осећате још већи притисак.
Да ли вас та чињеница највише сврстава у „издајнике народа“ и „стране плаћенике“ или је, обрнуто, заинтересованост државних безбедносних служби последица те наметнуте оцене?
– Кад неког нанишане да је издајник и страни плаћеник, то добро пролази у нашем народу и то је опробан сценарио још старе југословенске тајне службе која је на тај начин „оцрнила“ мету пре него што је предузела мере против ње.
Тај начин обрачуна са онима које владајућа партија не контролише, где спадају и ретки новинари, последњих година постао је јако популаран. Кључни извођачи су удружени обавештајна агенција, која праћењем скупља информације о жртви, и таблоиди, којима се достављају те информације и који од тога праве хајке.
Ко жели да види пример како то у пракси изгледа, нека прочита серијал који је о мени Информер објавио 2016, са све насловима – „Мафија удара на породицу Вучић“, „Садо-мазо француски шпијун“, „Дојчиновићу као терористи забрањено да уђе у Русију“…
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.