Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Потребна је нова истрага убиства српског новинара Милана Пантића
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

11. 06. 2020.

Извор: УНС

Потребна је нова истрага убиства српског новинара Милана Пантића

Међународни институт за штампу (IPI)подржава најновији позив да Специјално тужилаштво за организовани криминал преузме случај

 Међународни институт за штампу (IPI), глобална мрежа уредника, медијских директора и водећих новинара за слободу штампе, данас су се заједнички огласили упућујући апел Специјалном тужилаштву Србије да преузме истрагу о убиству новинара Милана Пантића.

Пантић, дописник дневних новина „Вечерње новости“, убијен је тупим предметом од стране непознатих особа испред свог дома у Јагодини, граду у централној Србији, 11. јуна 2001, што је изазвало бес широм земље.

Упркос сталним настојањима од стране узастопних влада и неколико различитих полицијских радних група које су истраживале убиство, деветнаест година касније, нико није оптужен или процесуиран, што доприноси сталној атмосфери некажњавања за нападе на новинаре у Србији.

Како би обележио његову смрт, заменик директора IPI-а, Скот Грифин, подржао је последњи позив Комисије за истраживање убистава новинара послат највишем јавном тужилаштву у Србији да преузме случај и отвори поновну истрагу.

„Протекле су готово две деценије откако је Милан Пантић брутално убијен због свог рада“, рекао је Грифин. „Одлука о додељивању предмета Специјалном тужилаштву додали би толико потребан подстицај истрази и послала јасан сигнал тренутне посвећености српских власти да се одговорни за убиство новинара приведу правди“.

Пантић је један од три новинара за које се сумња да су убијени у Србији током бурне деценије која је обухватала период од деведесетих година до раних двехиљадитих: Дада Вујасиновић, убијена 1994. године, и Славко Ћурувија, убијен 1999. године.

2018. године, Комисија, званично владино тело састављено од представника новинарких удружења и представника полиције (МУП) и Безбедносно-информативне агенције (БИА), позвала је власти да пренесу Специјалном тужиоцу да преузме овај случај. Из Комисије тврде да никада нису добили званичан одговор.

У изјави датој 7. јуна, Веран Матић, председник Комисије и ветеран српског новинарства, поново је позвао на улагање већих напора да се одговорни приведу правди и позвао Специјално тужилаштво да јавно одговори на захтев Комисије.

Комисија сматра да је Пантић убијен због његових новинарских истрага наводно корумпираних приватизацијских уговора у Србији након пада ауторитарног режима Слободана Милошевића и касније транзиције ка демократији на прелазу у нови век. Пре убиства, овај новинар је примио неколико претњи преко телефона као реакцију на његове чланке.

Према наводима Комисије, која је пратила случај од његовог покретања 2013, дуготрајна истрага полицијских радних група и правосудних органа у Јагодини била је пуна озбиљних пропуста. У Комисији тврде да важни материјални докази нису сачувани, и да важне истражне радње нису изведене како треба или уопште нису урађене. То значи да, иако су идентификовани мотив и осумњичени, тренутно нема довољно доказа за подизање оптужнице.

„2001, Пантић је веровао да је Србија демократска држава у којој је новинарима дозвољено да се баве околностима под којима се одвијају важни државни послови, као и да укажу на сумњиве активности важних државних званичника“, рекао је Матић. „Та заблуда га је коштала живота. Наша је дужност да докажемо поштеном и професионалном новинару да је правда достижна, иако спора“

Последњих година, детаљне истраге су довеле до правоснажних пресуда онима који су осумњичени да су планирали и извели смртоносну пуцњаву 1999. године, када је убијен уредник новинар и власник првог српског независног дневног листа „Дневни телеграф“ и недељника „Европљанин“, Славко Ћурувија. 2019. године, четворица бивших српских шпијуна су осуђена на затворске казне између 30 и 20 година због тог убиства.

Међународни институт за штампу (IPI) је, 2000. године, Матића прогласио једним од педесет Хероја слободе штампе у последњих педесет година.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси