Вести
10. 06. 2020.
Југослав Ћосић: „Каблови“ за допремање једноумља и „дијализа мозга“
Фалсификоване сагласности станара за развлачење Телекомових каблова по зградама, баш се тако чини, као да су у бројним објектима интерно донети lex specialisi (за укидање СББ)
Кад се погледају калемови Телекома по бандерама градова у Србији, канали по улицама и радови замашних размера, па онда захтеви ЕПС у вези са опремом СББ на „њиховим стубовима“, човек помисли да је, како је почело, овде могуће да независни провајдери и кабловске телевизије и неком мером власти (lex specialis?!) буду „укинуте“ или бар ометане. Да ли је таква бојазан реална?
Реална је. Пошто имамо примере фалсификоване сагласности станара за развлачење Телекомових каблова по зградама, баш се тако чини, као да су у бројним објектима интерно донети леx специалиси. Асфалт у Београду изгледа као и цела Србија, раскопан због каблова и окрпљен свуда. Каблови су ипак тема за наше инвеститоре јер ми смо новинари.
Нису међутим проблем само прави каблови у физичком смислу. Проблем су пре свега, у метафоричном смислу, ваздушни каблови, односно фреквенције, којима се грађанима Србије допрема једноумље. То је својеврсна „дијализа мозга“. И то је тема за нас, за медије. Томе се супротстављамо јер верујемо у идеју медијског плурализма а не у пропаганду.
Ако је прва теза у равни симболике, да ли је она ипак – и колико јачи и убедљивији – притисак у односу на друге којима сте евидентно изложени?
Ево кратког приручника… Увек је најјачи и најефикаснији аргумент – аргумент силе и моћи. Ако не могу да променим твој приступ, онда ћу да те одсечем.
Тако је Н1 нестао из стотина хиљада домаћинстава. Кад не знаш шта друго да радиш, најједноставније је да притиснеш дугме за брисање. Ако не знаш како да зауставиш независне новине, најефикасније је да под претњом озбиљних консеквенци обесхрабриш све потенцијалне оглашиваче како би тај медиј довео на руб егзистенције.
На истраживачке портале пошаљи војску ботова и обори им сајт. Све их непрекидно нападај и охрабри лудаке да им прете преко друштвених мрежа. Организуј све то а онда изађи и у најмоћнијим медијима кажи да то осуђујеш и да са тим немаш никакве везе.
Режим, потпомогнут вођином партијом, често је незамисливо безобразан, беспризоран и немилосрдан, притом и „деструктивно маштовит“ у намерама да науди неистомишљеницима. Носи ли то бојазан да и наша професија у обављању свог посла буде заражена извесним реваншизмом и „осветољубивошћу“ према власти?
После промена и 2000-е, озбиљни медији су се много више бавили новом него бившом влашћу. Тако и треба да буде. Да је међу озбиљним медијима било реваншизма, ова власт, која је данас на власти, никада не би дошла на власт.
Да се озбиљни медији пре 2012. године нису бавили пре свега тадашњом влашћу, ова данашња би и даље била опозиција. Александар Вучић би и данас био само вечити кандидат за градоначелника Београда, а Томислав Николић би још седео на стиропору. Ивица Дачић не би био потпредседник владе и министар, већ би писао мемоаре.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.