Насловна  |  Актуелно  |  Медијски конкурси  |  Милиони подељени, транспарентност половична
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Медијски конкурси

18. 07. 2019.

Аутор: Зорица Миладиновић Извор: Данас

БИРН, НУНС и Фондација „Славко Ћурувија“ мерили видљивост и доступност података о државном финансирању медија

Милиони подељени, транспарентност половична

Транспарентност података о потрошњи буџетског новца у медијском сектору у 2018. није ништа боља него 2017, а просечан индекс транспарентности је око 50 одсто од максималних 100 одсто.

То је показало истраживање о видљивости и доступности података о буџетском финансирању медија у 20 највећих градова и општина, као и из војвођанског покрајинског буџета током прошле године.

Истраживачки тим је проверавао отвореност и приступачност података који се односе на конкурсно суфинансирање медијских пројеката од јавног интереса, појединачна давања, јавне набавке за медијске услуге, директна уговарања, као и на донације и спонзорства.

Подаци су прикупљани, кроз увид у официјелне веб-сајтове и преко захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја, у периоду од новембра 2018. до марта 2019. године, на узорку од 100 државних институција и јавних предузећа.

Истраживање је рађено у оквиру пројекта „Јавни новац за јавни интерес“, који реализују БИРН, НУНС и „Славко Ћурувија“ фондација, а финансира Европска унија.

Према резултатима истраживања, само за прошлогодишње конкурсно суфинансирање медијских пројеката у 20 локалних самоуправа и кроз војвођански покрајински буџет потрошено је око пола милиона евра, а индекс транспарентности такве потрошње новца грађана је 54 одсто.

Слични су и индекси транспарентности јавних набавки (56,5 одсто), као и директних уговарања (53,8 одсто). Донације и спонзорства имају знатно нижи индекс транспарентности (33,3 одсто). Најнижи индекс (свега 24,4 одсто) имају појединачна давања, која медијски закони предвиђају као начин за ванредно финансирање пројеката који нису могли бити подржани у време редовних конкурса за суфинансирање медијских пројеката.

„Истраживање је показало да су јавни конкурси један од најтранспарентнијих модела финансирања – јер имају најдетаљније разрађене законске процедуре, које подразумевају одређени ниво транспарентности, али да је те процедуре, нарочито рад комисија и евалуацију постигнутог, због бројних злоупотреба потребно детаљније разрадити. Наиме, током спровођења јавних конкурса појављују се проблеми попут нејасно дефинисане намене, недовољне транспарентности у одлучивању о додели средстава, додељивања високих износа за програме који спадају у редовну активност медија, недостатака адекватних санкција за неизвршење законских одредаба које се односе на пројектно суфинансирање, недостатака надзора…“, каже за Данас Тања Максић, координаторка програма БИРН-а.

У одабраном узорку, највећу суму за конкурсно суфинансирање медијских пројеката прошле године издвојио је град Београд (89 милиона динара), затим Нови Сад (74 милиона динара), Покрајински секретаријат (65 милиона за пет јавних конкурса), па градови Ниш и Нови Пазар, који су определили нешто више од 50 милиона динара.

Максић још каже да се главнина буџетског новца за „државно“ оглашавање троши кроз јавне набавке и директна уговарања између медија и јавних предузећа, иако Закон о јавним набавкама и Закон о оглашавању не третирају ову активност на адекватан начин. По правилу, обе врсте давања се не пријављују Регистру медија, па је праћење ове потрошње отежано, а транспарентност смањена.

„Ове налазе свакако требало имати у виду у процесу измена Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, који је у финалној фази измена, као и у формулисању нових медијских закона који ће бити на агенди након усвајања Медијске стратегијa“, каже она.

Истраживање је још показало да су прошле године путем јавних набавки институције и предузећа из узорка потрошиле најмање 88,5 милиона динара. Највећи буџет за оглашавање путем јавних набавки издвојила је Државна лутрија Србије – 19,5 милиона динара, што чини готово четвртину узорка.

Путем јавних набавки наручивани су и преноси скупштинских заседања, чија се цена значајно разликовала међу локалним самоуправама – најмање их је платила градска управа Ужица (792.000 динара), док су ТВ преноси у Ваљеву, Нишу, Шапцу и Лозници коштали и по више милиона динара. Осим ТВ преноса, путем јавних набавки се наручивало и оглашавање у штампаним медијима, а међу највећим „добитницима“ су они са највећим тиражом, али и таблоидном уређивачком политиком – Блиц, Информер, Српски телеграф и Ало.

Највећи број јавних предузећа је наручивао медијске услуге директним уговарањем, док су градске управе то чиниле у нешто мањем броју. Истраживањем је идентификовано 75 различитих директних уговора који заједно вреде преко 222 милиона динара, с тим што је Државна лутрија Србије највећи потрошач са 193 милиона динара.

Са становишта транспарентности проблематично је што овај модел финансирања не предвиђа било какав јавни процес пре доделе уговора, већ се овакви послови са медијима склапају на принципу „један на један“.

Путем донација и спонзорстава финансирао се редован рад медија. Ово није био чест модел финансирања, али јесте врло значајан због стотина милиона динара који су се на овај начин слили у медијски сектор.

Град Крагујевац, који од усвајања медијских закона 2014. нити један пут није расписао јавни конкурс за суфинансирање медијских пројеката, сваке године финансира редовни рад Радио телевизије Крагујевац кроз спонзорства, која назива „субвенцијама“.

У 2018. години град је дао 26 милиона динара за овај медиј, који је и званично враћен под надлежност локалне самоуправе након што је раскинут приватизациони уговор са претходним власником Радоицом Милосављевићем.

Војвођански Секретаријат за културу и јавно информисање је у 2018. години поделио укупно 278.045.250 динара на име 22 уговора о спонзорству са новинама које објављују информације на језицима мањина – мађарском, словачком, румунском, русинском, хрватском, буњевачком.

Национални савет хрватске националне мањине је по овом основу исплатио 300.000 динара за подстицај рада медија на овом језику.Свега четири институције у БИРН-овом узорку су се прошле године определиле за финансирање медија кроз појединачна давања – градови Нови Сад, Суботица, Шабац и Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање.

Ћутање администрације

„Забрињава чињеница да су се истраживачи у око 10 одсто узорка сусрели са „ћутањем администрације“, пре свих јавних предузећа, пошто је одговор на захтев за слободан приступ информацијама од јавног значаја потпуно изостао. Они су, генерално, лакше долазили до података о планирању буџетске потрошње него до података о реализацији уговора, односно до извештаја о квалитету произведеног садржаја или медијске услуге“, наводи се у истраживању.

Узорак

Буџетско финансирање медија по разним основама проверавано је на узорку који су чинили: градови Београд, Смедерево, Ниш, Нови Сад, Шабац, Ваљево, Лозница, Зајечар, Пожаревац, Лесковац, Врање, Крагујевац, Крушевац, Панчево, Вршац, Пирот и Димитровград, као и Министарство привреде, Министарство правде, Коридори Србије, Државна лутрија Србије, Скупштина АП Војводине, Секретаријат за јавно информисање АПВ, Управа за капитална улагања АПВ, те Национални савети Мађара, Албанаца, Хрвата и Словака.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси