Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
11. 09. 2015.
Пројектно суфинансирање медија (3): Одговорност на новинарским и медијским удружењима
Очигледно је да је највећи проблем у спровођењу финансирања медија на локалном нивоу путем новог система пројектног суфинансирања управо у томе како ко разуме или не разуме формулацију "пројекат производње медијског садржаја од јавног интереса".
Прво, локалним самоуправама тешко је да схвате да се по новом систему не финансирају медијске куће, него део трошкова пројекта производње медијског садржаја. Притом, локалне самоуправе немају права да условима конкурса утичу да новац добију, на пример, медији из њиховог града, или да одлучују да ли новац треба дати новинама, телевизијама или некој другој врсти медија.
"У општинама које имају само један медиј, тај медији ће, ако се приватизује, бити финансиран кроз пројекте, опет ће вероватно највећи број пројеката долазити из тих медија. Само што ће менаџмент тих медија морати да схвати да више неће моћи из општинског буџета да добије 100 одсто новца који му је потребан и мораће да се потруде, да смање трошкове, да напишу пројекат који ће личити на нешто. Такође им мора бити јасно да новац више неће моћи да се добије кроз 'дил' са председником општине, већ да ту сада постоји некаква комисија," каже Саша Мирковић, државни секретар у Министарству културе и информисања.
С обзиром да локалне власти не смеју да утичу ни на састав комисија које одлучују о расподели новца, то значи да је сасвим уобичајена ситуација да у комисијама становници општине о којој се одлучује буду мањина, чији глас често нема утицаја на коначну одлуку. Испада да је локална самоуправа само ту да одреди колико пара ће да додели и да - ћути.
Мирковић каже да је одговорност за критеријуме и расподелу овог новца највише на новинарским и медијским удружењима, која по закону имају већину у конкурсним комисијама.
"Ја ћу са задовољством да почитам извештаје удружења и да их питам да ли су њихови чланови упућени у ситуацију у тим општинама и да ли су радили по свом нахођењу, или по некаквим принципима које су усвојила удружења које представљају, " каже Саша Мирковић.
Тајна јавног интереса
Следећи део проблема је дефиниција јавног интереса. Јавни интерес се дефинише у само једном члану Закона. Помиње се "истинито, непристрасно, правовремено и потпуно информисање", што на српском језику што на језицима мањина.
Пише после и о "очувању културног идентитета српског народа и националних мањина", информисању особа са инвалидитетом и других мањинских група и "подршци производњи медијских садржаја у циљу заштите и развоја људских права и демократије, унапређивања правне и социјалне државе, слободног развоја личности и заштите деце и младих, развоја културног и уметничког стваралаштва, развоја образовања, укључујући и медијску писменост као део образовног система, развоја науке, развоја спорта и физичке културе и заштите животне средине и здравља људи", али се потпуно и правовремено информисање не може свести само на те теме.
Закон каже "истинито, непристрасно, правовремено и потпуно информисање", али се не каже о чему. Нигде нису наведени критеријуми на основу којих комисије одлучују. Те критеријуме, о чему је битно да становници неке општине буду обавештени, није објавила ни Медијска коалиција, која треба да доноси одлуке шта је од јавног интереса, а шта не, али се локалним самоуправама замера када оне покушају да их дефинишу. У чему је проблем када се пропише да медији који очекују новац од локалне самоуправе морају да известе о њеном раду, уколико локалне власти не могу да постављају услове како ти медији треба да извештавају?
"Тако дефинисан јавни интерес је прошао кроз јавне расправе и добио, између осталог, и позитивне оцене новинарских и медијских удружења. Мислим да често ни чланови комисија не знају шта је јавни интерес, а камоли они који треба да пишу пројекте. У Краљеву су приметили да нико у конкурсу није дефинисао да је јавни интерес у Краљеву пољопривреда. Притом јавни интерес у Краљеву свакако није потпуно исти као јавни интерес у Суботици. Медијска и новинарска удружења и њихово чланство на локалу морају да имају активну улогу и да помогну локалној самоуправи да дефинише шта у њиховом конкретном случају представља јавни интерес," каже државни секретар Мирковић.
Постоји још један проблем, на који је указивао Синдикат новинара Србије (СИНОС). По Закону, чланови конкурсних комисија не смеју бити у сукобу интереса, а СИНОС тврди да су, бар у случају конкурса на републичком и покрајинском нивоу, представници Медијске коалиције били баш ту у тој недозвојеној ситуацији. Подаци које је објавио СИНОС заиста у неким случајевима указују да је сукоб интереса постојао, а ништа није учињено да се обезбеди да убудуће не долази до овакве ситуације, па није искључено да се она не понови и на локалном нивоу.
Новинарска и медијска удружења кажу да су њихови представници поступали непристрасно и објективно. Све и да нема никаквих разлога да се у то сумња, није у томе ствар. Правна држава не функционише по принципу "нећу, мајке ми". Саша Мирковић, међутим, каже да није у плану измена подзаконске одредбе која удружења из Медијске коалиције практично ставља у монополски положај.
Ко прати реформу?
Посебно забрињава чињеница да нико озбиљно не прати процес увођења пројектног суфинансирања медија на локалном новиу. Нико нема потпуне податке ни колико је локалних самоуправа предвидело у буџету новац за ову намену, ни колико њих је расписало конкурсе, као ни због чега у неким оштинама нема конкурса.
Не зна се колико је новца одвојено за ову намену, колико је подељено, колико је новца из локалних буџета дато медијима на друге начина (субвенције, јавне набавке, оглашавање, банкарске гаранције). Нема анализе шта је све било законито у расписаним конкурсима, а шта не, који су се проблеми појавили, на основу којих је критеријума дељен новац и како се он троши.
У Сталној конференцији градова и општина објаснили су нам да су они "више канал комуникације", па зато немају податке, нити су се упуштали у анализе, али најављују велику конференцију о односу локалне самоуправе и медија већ у септембру.
Закон је предвидео да се подаци о свим средствима добијеним на конкурсима уносе у нови Регистар медија, али тај регистар ће пратити медије, а не јединице локалне самоуправе.
"У септембру ћемо спровести анализу и колико се медија уписало у Регистар и колико је локалних самоуправа пријавило издвајања за медије. Очекујем да ће бити много локалних самоуправа које то још нису учиниле, али то су дечје болести које морају да се прележе. Нисмо желели да одмах почнемо са кажњавањем," објашњава Саша Мирковић.
Највише података имају новинарска и медијска удружења, али ни њихова евиденција није потпуна. У евиденцији НУНС-а за чак пет општина пише да су конкурси "промакли" Медијској коалицији. "Има општина које конкурсе објављују само на својим сајтовима, па је то тешко пратити," кажу у НУНС-у. За општину Бајина Башта, на пример, пише да је "општински сајт нападнут вирусом".
Појефтињење утицаја
Потенцијално је проблематична једна законска одредба, која за сада пролази прилично незапажено. Локалне самоуправе, наиме, смеју да покрију до 80 одсто трошка реализације медијског пројекта. Неке општине прописују и мање (Бачка Топола 60 одсто). За преосталих најмање 20 одсто Закон не поставља ограничења одакле смеју да дођу. Нема података шта наводе учесници конкурса о тим додатним изворима финансирања. Да ли, с обзиром да је пројект по дефиницији неодржив без тих додатних средстава, тај механизам заправо омогућује јефтинију контролу над медијима и комерцијалне утицаје?
"Није тај постотак дошао тек тако, он постоји годинама уназад, и у европским конкурсима. То је нека врста улазнице где ти показујеш озбиљност и да можеш да прибавиш та средства," објашњава Мирковић.
Да ли, с обзиром на све наведено, Закон о јавном инфорисању и медијима и пратеће подзаконске акте већ треба мењати?
"Ми смо већ анализирали Закон и подзаконске акте и имамо листу потребних промена у свих законима које смо донели, али нама сада следи отварање поглавља у преговорима са ЕУ и ми ћемо у преговарачком процесу имати много посла. На крају ћемо те законе свакако морати да мењамо, сада смо само створили основу за преговоре. Међутим до промена медијских закона неће доћи у следећој години. Ипак, имамо могућност да поправимо подзаконске акте и то ћемо и урадити," каже државни секретар Саша Мирковић.
Претходне текстове Зорана Б. Николића погледајте на следећим линковима:
Пројектно суфинансирање медија (2): Конкурси са личним описом
Пројектно суфинансирање медија (1): Иду избори, биће пара за медије
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.