Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
27. 03. 2015.
У Новом Саду и Суботици расписивање конкурса са закашњењем
Конкурс за суфинансирање пројеката у области јавног информисања за 2015. годину у Суботици је расписан 23. марта и трајаће до 26. априла. Нови Сад још чека, али се очекује да ће медији кроз неколико дана моћи да конкуришу.
У Суботици је за реализацију медијских пројеката за текућу годину опредељено 26.600.000 динара, што представља 0,48 одсто од целокупног буџета локалне самоуправе. Састав комисије није познат. У тексту конкурса наведен је позив за учешће у раду комисије. Позивају се медијски стручњаци и новинарска удружења да предложе чланове трочлане конкурсне комисије и да се писаним путем обрате градоначелнику, речено је у Градској управи за културу.
Медији у Новом Саду очекују закључак Градоначелника Града Новог Сада којим ће се одобрити расписивање конкурса. У Градској управи за културу свесни су кашњења, али наглашавају да је оваква процедура неопходна и да је било промена због нових медијских закона.
Новим Законом о јавном информисању и медијима и Правилником о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, који је донело Министарство културе и информисања на основу Закона, прецизно су дефинисане процедуре јавних конкурса у области јавног информисања и није омогућено локалним самоуправама да својим актима регулишу процедуре доделе средстава из буџета за ове намене.
„Наведеним Правилником Министарства процедуре доделе средстава прилагођене су процедурама доношења аката у министарству, док је у локалним самоуправама процедура, сходно Закону о локалној самоуправи и статутима градова, другачија. Стога је прво било неопходно ускладити ове процедуре, без доношења правилника од стране локалних самоуправа. Такође, нови закон и правилник министарства прописују бројне нове обавезе и услове, о чему се морало водити рачуна приликом припремања документације за расписивање конкурса“, рекла је Весна Срданов, в. д. заменика начелника Градске управе за културу.
Она је напоменула да је Град Нови Сад до сада подржавао пројекте који су намењени националним мањинама и етничким заједницама у циљу информисања на сопственом језику и неговања културе и идентитета, као и пројекте намењене заштити интереса особа са инвалидитетом ради несметаног коришћења својих права у јавном информисању. Новим законским решењима круг пројеката који могу бити подржани јавним средствима је проширен, те је износ средстава за ове намене увећан у односу на досадашњи.
Високи трошкови за накнаде
Медијскии челници су ипак забринути и огорчени. Директорка новосадске телевизије Канал 9 Маја Павловић каже да се након усвајања новог сета закона и након објављивања ценовника све мења и чини се да многи медији то неће преживети.
“О каквим конкурсима ми причамо? Са којим парама да урадимо то што смо написали у конкурсима када ће нам све то што нам дају узети за накнаду?”, пита се директорка телевизије.
“Ми смо, кажу, једина телевизија у Србији коју је основао новинар. До сада смо успели да опстанемо без иједног тајкуна и независни од било које политичке партије.
Са свих страна наша Влада прича о сигурности инвестиција у Србији и о посебној бризи за мала и средња предузећима. Чини ми се да се то односи само на стране инвеститоре и страна мала и средња предузећа, јер ево како брине о домаћим инвестицијама и домаћим малим и средњим предузећима…”, рекла је она.
Телевизија Канал 9 се приликом оснивања одлучила за локалну фреквенцију, јер су накнаде за фреквенције на регионалном, покрајинском и националном нивоу биле за њих изузетно високе. Држава се још пре расписивања конкурса за локалне фреквенције 2006. године обавезала на дигитализацију. Говорило се да ће медији приликом дигитализације имати још један једнократни трошак како би се аналогни предајник заменио дигиталним.
“Шта нам се дешава сада, у седмој години од када нам је фреквенција додељена, након свих ових наших инвестиција?Сазнајемо да је држава одлучила да локалних емитера више неће бити и да нашу дозволу нећемо моћи да продужимо за још 8 година, што је закон предвиђао.
Сазнајемо да наш торањ можемо да бацимо у ђубре, јер је држава одлучила да сви морамо да држимо предајнике на државном торњу и да морамо да плаћамо папрени закуп за то.
Сазнајемо да ће нам, у Новом Саду, накнада ЕТВ-у, која замењује накнаду коју смо плаћали РАТЕЛ-у бити 40 пута скупља, а да ћемо уместо подручја са 300.000 становника покривати подручје са 1.000.000 становника, те да ће нам и накнада за РРА, која по Правилнику, зависи од броја становника, бити три пута скупља”, појашњава Маја Павловић и закључује да“хоће да их удаве у трошковима и да их све погасе”.
Радио-Суботица у неизвесности
Директор Радио-Суботице Љубиша Степановић није сигуран да је приватизација медија најбоље решење.
“Кад би било истина да се тоталним уласком приватног власништва у медије обезбеђују професионалност, одговорност и слобода, онда би се приватизацијом судова и тужилаштава обезбедили и правда и правичност у држави. Има ли некога ко верује у то? Ко онда верује да ће владавина приватног капитала упристојити медије ?“, пита се он.
Ако се појави заинтересовани купац за откуп капитала, чија је вредност процењена на 20.000 евра, почетна цена је половина те суме, а услов за приступање аукцији 10 % од те половине. Дакле, са уложених 1.000 евра стичу се оснивачка права. Та права у пуном капацитету нови власник може да користи, да управља и руководи предузећем, мења и усмерава уређивачку политику по свом укусу и нахођењу и трговачком и политичком интересу.
„Купац има право да се понаша као власник чак и ако не плати уговорену купопродајну цену и има законску могућност да ужива стрпљење државе, која у складу са законом може новом власнику три пута да продужава рокове за измирење уговорних обавеза. Зар је потребно много трудада се у свакој средини препознају остаци и крхотине приватизованих предузећа које су купци напустили или су чак и истерани кад је исисавање капитала завршено, а да претходно нису измирили уговорне обавезе?“, рекао је Љубиша Степановић.
Приватизација Радио Суботице је први пут сада ушла у фазу у којој је оснивач дао сагласност на продају. Раније се Скупштина града противила и о томе је донета одлука која није суспендована, али и нема фактичку снагу.
Према речима директора Радио-Суботице у ранијим таласима три суботичка медија су практично нестала у несанкционисаној трговини. Градска телевизија која је била у власништву РТС-а угашена је2008. године и у поступку брзог стечаја нестала из правног саобраћаја. Недељник „Дани“ је такође постао жртва „контроверзног посла“ , а „Суботичке новине“су у приватизацији остале без имовине која је била веома озбиљан капитал (више од 400 квадрата пословног простора у центру Суботице) и зарадиле су блокаду од око 40 милиона динара с тим што износ и даље расте и прати га серија тужби и нових потраживања.
„У приватизацију је то гласило ушло са тридесетак радника, добрим угледом, јаком редакцијом, комплексном имовином, пристојним тиражом. Данас у импресуму пише да редакција има једног новинара и једног фоторепортера, без назнака о тиражу“, нагласио је он.
Радио Суботица је у буџетском плану до 30. јуна 2015. на бази уговора о међусобним обавезама.
Уколико се медијски закони примењују буквално сви корисници субвенција илибуџетских донација изгубиће право да конкуришу са пројектима уколико у јануару приме прва следовања по уговорима. Ако се уздрже од било каквих директних примања из буџета неће моћи да издрже да се самофинансирају до тренутка кад би за пројекте евентуално остварили приход из буџета.
Закон није предвидео прелазно решење и неизвесно је како ће се он тумачити.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.