Истраживање УНС-а о убијеним и отетим новинарима на Косову
17. 02. 2019.
На Платформи СЕ 14 убијених и несталих новинара на КиМ и кампања Илустроване Политике
Одсуство полицијске и правосудне активности на расветљавању злочина над новинарима постали су пракса, наводи се у извештају Платформе Савета Европе (СЕ) за заштиту новинарства и безбедност новинара за 2019. годину.
У документу се истиче да су протекле године уврштене три нове пријаве о некажњивости за тешке злочине над новинарима, а међу којима је и пријаванекажњивости за серију убистава, отмица и нестанака српских и албанских новинара на Косову у периоду од 1998. од 2005. године. Ових четрнаест нерешених случајева су на Платформи од 10. августа 2018. године. Случајеве је Платформи СЕ пријавила Европска федерација новинара (ЕФЈ), након што је Скупштина ове федерације, 6. јуна 2018. године у Лисабону, једногласно усвојила Резолуцију о истрагама убистава новинара на Косову коју су поднели Удружење новинара Србије (УНС), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Синдикат новинара Србије (СИНОС) и Асоцијација новинара на Косову (АГК). Томе су претходили истраживачки текстови Јелене Л. Петковић и УНС-а о убијеним и отетим новинарима на КиМ од 1998. до 2005. године.
- На Платформи је 2018. године било 26 пријава некажњивости, од чега су 17 појединачних случајева некажњивости убистава новинара. Два убистава догодила су се у Азербејџану, једно у Црној Гори, шест у Руској Федерацији, једно у Србији, два у Турској и пет у Украјини. Осим тога, посебно упозорење за Србију, објављено је у августу 2018. године, у којем се помиње још 14 случајева убистава, отмица и нестанака српских и албанских новинара у периоду од 1988. до 2005. године који нису решени и захтевају обновљене, независне истраге од стране релевантних државних органа, наводи се у извештају Платформе СЕ.
У извештају СЕ истиче се да је укупан број нерешених убистава и нестанака новинара у земљама чланицама несумњиво већи, а да Платформа садржи само оне које су партнерске организације поднеле од 2015. године.
- Седамнаест појединачних нерешених случајева су убиства која су се догодила у периду од три до 24 године уназад. У већини случајева није било никаквог помака у истрази. Најдуже нерешени случај је српске новинарке Дада Вујасиновић од 1994. године, наводи се у документу.
У извештају се подсећа како су "политичари вербално злостављали новинаре током прошле године, од изражавања жаљења што новинари још нису ’изумрла врста’, као што је то рекао председник Чешке до ’објављивања листе новинара који су се усудили да критикују владу описујући их као ’издајнике’", као што је то урадила Илустрована Политика.
- Илустрована Политика је 30. октобра 2018. године објавила текст у коме је независне и критички настројене медије означила као "издајнике и сараднике непријатеља Србије". Текст на шест страна Ђорђа Мартића - познатог по томе што је близак влади и због његовог оштрог писања - идентификовао је одређене уреднике, медије, новинаре и невладине организације као савезнике "непријатеља Србије". Насловна страна илустрована је псом претећег изгледа уз наслов "Пси су пуштени”. Илустрована Политика је 18. децембра 2018. године наставила са прљавом кампањом против новинара који се боре против некажњивости убица Славка Ћурувије. Државни недељник "Илустрована Политика" потом је оптужио новинарку Љиљану Смајловић за саучесништво у НАТО бомбардовању Србије 1999. године, јер је критиковала контроверзно издање у коме се независни новинари и медији називају издајницима, стоји на Платформи СЕ.
На Платформи СЕ нема случајева убистава новинара Славка Ћурувије и Милана Пантића.
Извештај Платформе СЕ на енглеском језику погледајте у прилогу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.