УНС вести

05. 05. 2020.

Аутор: Ј. Пешић Извор: УНС

Досије УНС – Вирус који је ограничио кретање људи и информација

Од Трампа до Србије – Земље на удару вируса, новинари на удару власти

Само дан након што је амерички амбасадор у Србији Ентони Годфри изразио дубоку забринутост због слободе медија у Србији током ванредног стања, амерички председник Доналд Трамп одбио је да одговори на питање новинарки акредитованој у Белој кући, рекао да седне јер јој је „питање глупо, а и раније је постављала глупа питања“.

За разлику од појединих европских земаља, од Србије, Босне и Херцеговине, Македоније до колевке европске демократије Велике Британије, у којима су се конференције делимично или током читавог трајања пандемије одржавале без физичког присуства новинара (питања су постављана имејлом или преко видео линкова), лидер најмоћније демократске земље Трамп одлучио је да не одстрани новинаре са конференција. Већ самог себе.

Пауза конференција за медије о вирусу корона америчког председника Трампа у Белој кући, које су се свакодневне одржавале у последња два месеца, а поједине трајале и више од два сата, била је свега два дана. Уследила је након што је Трамп на Твитеру написао да медији постављају „непријатељска питања“ и да не вреде „времена и труда“.

Тако је вирус који је из темеља потресао светски здравствени систем јер врхунски доктори немају одговоре на кључна питања, уздрмао редакције широм света које су почеле да праве новине ван редакција, интервјуе без диктафона или камера и присуствују конференцијама за штампу преко скајпа, вајбера или имејлова.       

Према истраживању Бироa за друштвена истраживања (БИРОДИ), најзаступљенији у телевизијским прилозима у првој половини марта о епидемији вируса био је кризни штаб за борбу против ковида-19, а Влада Србије успела је да први пут по заступљености буде испред председника Србије. 

Управо конференције кризних штабова у Србији, због одлуке Влада Србије да привремено одузме право новинарима да уживо постављају питања лекарима и званичницима, постале су предмет критика домаћих и међународних новинарских организација.

Према анкети, коју је Удружење новинара Србије (УНС) спровело у региону међу новинарским удружењима и асоцијацијама, слична пракса, као и у Србији, је и у суседним земљама. Једино у Хрватској и Бугарској новинарима на конференцијама о ковиду-19 све време је било дозвољено да уживо постављају питања.

Од онлајн питања, хапшења новинарке, до присуства у групама

Конференције за медије кризног штаба за сузбијање ковида-19 у Србији су се од уторка, 21. априла одржавале уз присуство новинара, али наизменично - у једном дану присуствују новинари телевизијских, радијских редакција и новинских агенција, а другом штампаних и онлајн медија.

Томе су претходиле две одлуке Владе Србије, које су изазвале негодовање домаћих и међународних новинарских удружења. Прва се односи на чувени закључак о информисању, усвојен 28. марта, којим се забрањује кризним штабовима општина и градова да дају локалним медијима информације у вези са здрављем становништва.

У том закључку Владе, који је убрзо повучен, наводи се да се овлашћује кризни штаб за сузбијање заразне болести ковид-19, на чијем је челу председница Владе, да искључиво обавештава јавност о стању, последицама и о предузетим здравственим мерама у вези са вирусом.

Готово истовремено са усвајањем тог закључка, домаћа јавност сазнала је да је новинарка портала Nova.rs Ана Лалић ухапшена 1. априла због објављивања текста о Клиничком центру Војводина и мањка заштитне опреме коју су запослени имали у тој установи, којим се „шири паника и лажне вести“. Лалићева је сутрадан пуштена, а сам председник Вучић хапшење назвао грешком. 

Оцена Репортера  На ранг листи Репортера без граница, Србија је пала са 90. на 93. место, док се иза Србије од земаља у региону налазе Црна Гора (105. место) и једна дугогодишња чланица Европске уније, Бугарска која се налази на 111. месту. Осим Бугарске, на мети критика Репортера због сузбијања медијских слобода нашле су се још две чланице Европске Уније Мађарска и Малта. Нису, међутим, примећене критике на рачун Велике Британије у којој од почетка пандемије новинари нису присутни конференцијама за штампу (постављају питања видео линком), иако је та земља уз Шведску била предводник теорије да се вирус не може спречити физичким изолацијама, карантинама.

Десетак дана после повлачење закључка о информисању, Влада доноси одлуку да новинари не могу да физички да присуствују конференцијама на којима лекари и званичници одговарају на њихова питања, већ да питања имејлом морају бити послата пола сата пре конференције. Те конференције пратили су уживо једино Радио-телевизија Србија и новинска агенција Танјуг, а преносиле бројне телевизијске и радио-станице. Разлог за такву одлуку била је информација да се вирус проширио и у редакцијама.

Поједини медији, попут ФоНета, Данаса и Времена нису желели да постављају питања онлајн, оцењујући да је такав начин комуникације са новинарима неприхватљив.

У међувремену, Европска федерација новинара саопштила је да је Србија увела „лошу праксу“ одржавања конференција за штампу током пандемије вируса корона, на којима не присуствују новинари, већ морају унапред да пошаљу питања, уз подсећање да владе не смеју да користе пандемију за ограничавање слободног протока информација.

Тако се случај „лоше праксе“ Србије налази и на Платформи Савета Европе за заштиту новинарства и безбедност новинара.

Република Српскa – Комуникација са новинарима саопштењима, питања имејлом

У Удружењу новинара Републике Српске (УНРС) за УНС кажу да податке о броју оболелих од ковида-19 последњих недеља дневно саопштава министар здравља и социјалне заштите, а да викендима и током празника ово министарство о епидемиолошкој ситуацији шаље саопштења.

„Током радних дана, уз конференцију ресорног министра, најчешће се одржава и конференција након сједнице Републичког штаба за ванредне ситуације, а најмање два пута седмично одржава се и конференција после сједнице Владе Републике Српске“, кажу за УНС у овом удружењу.

Наводе да се све конференције за медије одржавају у прес центру Владе Републике Српске, које се преносе на Јавном медијском сервису Радио-телевизије Републике Српске (РТРС), док се линк за остале телевизијске куће обезбеђује на другом каналу РТРС-а, РТРС Плус, који се емитује у пакетима кабловских и телеком оператора.

„Материјале после конференције Биро за односе са јавношћу Владе Републике Српске просљеђује се свим медијским кућама. У таквим околностима новинарима није омогућено да на директан начин постављају питања, већ су савјетовани да иста шаљу на адресе тог бироа“, наводе у овом удружењу.

Истичу да овакав модел у Републици Српској није прихваћен и да зато медијске куће новинаре, сниматеље и фоторепортере шаљу на конференције које трају мање од 30 минута.

„Сниматељима и фоторепортерима није дозвољено снимање састанака који су у просторијама Административног центра Владе Републике Српске, већ то раде запослени у бироу за односе са јавношћу, који онда и те материјале просљеђују свим медијским кућама“, наводе у овом удружењу.

Кажу да је „интересантно да посебне околности или савјети не важе“ за догађаје који се организују ван Административног центра Владе Републике Српске, што доводи до апсурда.

„Они који доносе одлуке о забрани окупљања више од троје лица организују догађај у којем дочекују одређену помоћ или обилазе одређени простор, док све то прати често и више од десет новинара, са исто толико сниматеља и фоторепортера“, наводе у овом удружењу.

„С обзиром на то да су медијски радници једна од најизложенијих група УНРС је, одмах по најави ширег обухвата тестирања, тражио од Министарства здравља и социјалне заштите и Института за јавно здравство Републике Српске да се тестирање изврши и међу медијским радницима. На тај приједлог до данас нам није одговорено“, кажу у УНРС-у.

Босна и Херцеговина – Питања имејлом

У Удружењу БХ новинари за УНС кажу да у Федерацији Босне и Херцеговине постоји различити примери како новинари присуствују на конференцијама кризних штабова.

„Неке конференције снима једна медијска кућа, која свима материјал доставља без накнаде. Понегде на таквим конференцијама присуствује мањи број новинара, уз меру физичке удаљености, а негде се оне држе на отвореном“, каже за УНС председник тог удружења Марко Дивковић.

Проблем, наводи Дивковић, представља када колеге кризним штабовима постављају питања имејлом. „Службеници владе или кризних штабова злоупотребљавају ситуацију, преформулишу питања, не одговарају на њих или су одговори бесмислени и неупотребљиви, што је случај у Херцеговачко неретеванском кантону - Мостар“, каже Дивковић.

Он наводи да, зависно од нивоа власти, ентитета и кантона зависи када и колико ће конференција кризних штабова трајати.

„Некада се сваки дан одржавају конференције, а некада само радним данима. У Тузланском кантону неће бити те врсте обраћања, јер већ 13 дана нема новозаражених, те медији одбијају службени извјештај кризног штаба“, каже Дивковић.

Хрватска – Новинари присутни

Председник Хрватског новинарског друштва Хрвоје Зовко за УНС каже да су „новинарке и новинари присутни су сваки дан на редовитим конференцијама за медије Националног стожера цивилне заштите“.

„У почетку су те конференције биле два пута на дан, а сада су сваки дан у 14 сати. У правилу трају 30, 40 минута и новинари су на њима физички присутни, али с прописаном дистанцом и преградом од плексигласа“, каже Зовко.

Истиче да се колеге на конференцијама понашају одговорно, носе заштитну опрему, „покушавају организирати емисије и интервјуе поштујући прописане мјере опреза“.

„Нама, као ХНД-у, изузетно је важна њихова сигурност јер су непрестано изложени, па смо у почетку кризе заједно са синдикатом осигурали више од 1500 заштитних маски и гомилу рукавица и подијелили их својим члановима који свакодневно извјештавају с терена“, наводи Зовко.

Македонија – Видео конференције

Председница Македонске асоцијације новинара Ивона Талевска рекла је за УНС да су у Македонији, са повећањем броја оболелих од ковида-19, новинари имејлом слали питања за конференције кризних штабова.

После те мере, каже Талевска, било је дозвољено укључење новинара путем видео конференције, али једино чланова Удружења новинара Македоније, јер „актуелна влада сарађује само са тим новинарима“, али не и члановима асоцијације.

На питања када се одржавају конференције Талевска каже да су се раније одржавале свакодневно, али да се, након што је министар здравља у самоизолацији, одржавају неколико дана у недељи, а да се за преостале дане шаљу саопштења.

Истакла је да је транспарентност информација у Македонији „минимална“, као и да се оне „крију“, што се примећује из информација из службеног гласника, као и уредби које се доносе на седницама владе.

У Удружењу новинара Македоније за УНС кажу да се новинари пре конференције пријављују како би постављали питања на видео конференцијама, а да је званично објашњење власти за овакав потез повећање сигурности учесника конференција.

„Постоји уверење да је за прелазак на овај формат избегавање критичних питања. Постоји и проблем што новинари медија који нису у Регистру професионалних онлајн медија не могу да постављају питања“, кажу у овом удружењу.

Црна Гора – Новинари опет присутни

Председница Синдиката медија Црне Горе Маријана Цамовић Величковић за УНС каже да је пре десетак дана новинарима дозвољено да физички присуствују конференцијама Националног координационог тела, али не и фоторепортерима и камерманима.

Наводи да су од 13. марта конференције одржаване без новинарских екипа, али да су директно преношене на свим телевизијским и радио станицама које су желеле да преузимају програм са линка. „Новинари и новинарке су могли прије конференције да шаљу питања, а неформални договор са редакцијама је био да један медији достави највише два питања“, каже Цамовић Величковић.

„Преноси су и даље директни и након што најчешће по двоје љекара из Института за јавно здравље саопште најновије податке новинари/ке имају могућност да поставе питања“, кажу за УНС у овом синдикату.

Бугарска - Новинари присутни

Колеге из Бугарског националног радија „Хоризонт“ (БНР) УНС-у су одговориле да се конференције за новинаре Националног оперативног штаба за борбу против ширења вируса корона и званичника одржавају у згради Владе Бугарске.

„Новинарима који желе да присуствују омогућен је приступ уз стављање на увид новинарске картице. Конференције се не завршавају док се не заврши постављање питањa, због чега често трају дуже од сат времена и више“, кажу у овом радију.

Истичу да је на конференцијама у просторијама владе дозвољено присуство техничким екипама једино Бугарске националне телевизије и БНР-у, али да су та два медија обавезна да свим осталим медијима, на захтев, обезбеде слободан приступ аудио и видео материјала. 

Наводе и да су се конференције на почетку кризе одржавале два пута дневно, али да сада једном, као и да у последњих неколико дана постоји ограничење да брифинг може да траје највише пола сата.