УНС вести
27. 09. 2019.
Трибина „Новинари или политички противници“: Залагање новинара за политичке опције неспојивo са новинарским кодексом
Србија је подељено и посвађано друштво у коме се зна ко су опозициони, а ко новинари који су за власт. Док су новинари одговорни за оно што пишу, за политичаре не постоји одгoворност ни санкција, речено је на трибини о медијској етици „Новинари или политички противници“ одржаној у Ваљеву, коју је орагнизовало Удружење новинара Србије (УНС).
Иако је залагање за једну странку или политичку опцију неспојиво са Кодексом новинара Србије, по речима колумнисткиње „Недељника“ и председнице суда части УНС-а Љиљане Смајловић, у пракси је доста другачије.
„Ми смо страховито подељено друштво, ми смо посвађано друштво. Тачно знамо ко су опозициони новинари, а који су за власт. Извештили смо се да препознајемо политичке симпатије и политичке мржње које новинари испољавају и према власти и према опозицији. Новинари се често понашају као политички противници или власти или опозиције“, истакла је Смајловић.
Додала је да је новинарство свуда у кризи, као и да су се околности промениле и појавом друштвених мрежа. Медији су се демократизовали, па се новинари, осим тога што критикују политичаре, морају навићи и да буду критиковани, истакла је Смајловић.
„Не можемо само да ми критикујемо, а ако нам узврате ватру, то је напад на јавни интерес и критичку мисао. Најбоље је да се држимо чињеница и да представљамо аргументе и супротне стране“, закључила је она.
Да често није могуће доћи до аргумената друге стране, јер локални функционери као један од видова притиска прибегавају игнорисању медија који критички извештавају о њиховом раду, сведочила је уредница портала Колубарске (kolubarske.rs) Дарија Ранковић.
Ранковић је додала да све чешће институције не одговарају на захтеве новинара за информацијама, чак и када се позивају на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Осим игнорисања, према њеним речима, новинари који критички извештавају доживљавају се као непријатељи, а власт покушава да их дискредитује нападима на личном нивоу.
„Када се изнесе критички став и поткрепи чињеницама, политичари узвраћају увредама на личном нивоу. И док постоји одговорност и санкција за новинаре, за политичаре такве санкције нема“, казала је Ранковић
Она је изнела и хронологију притисака који новинари трпе на локалу.
„Када су дошли на власт, покушали су да направе пријатеља од мене и да ме поткупе нудећи ми новац за афирмативне текстове. Када нису успели, покушали су финансијски да ме униште на два начина. Нисмо добијали новац за суфинансирање пројеката. Нападали су и слали различите инспекције комитентима који се рекламирају на нашем сајту“, рекла је Ранковић.
Додала је да је следећи корак била „лична дискредитација и називање лажовом године, а као последња кап била је забрана функционерима да јој дају било какву званичну изјаву“.
Миле Перић, аутор емисије „Говорница“ на телевизији „Марш“, био је сагласан да је „најсуптилнији начин да се власт или моћници супротставе новинарима да одбију да разговарају са вама и тиме вас претварају у некога ко је једностран“.
Он је, како каже, искусио да политичари из власти одбијају да дођу у емисију, као и да телевизија у којој ради не добија или добија минимална средства на конкурсима за суфинансирање пројеката у области јавног информисања.
По сведочењу Перића емисија са Ранковић избрисана је са сервера, а починиоци који су пресекли антенски кабал телевизије нису пронађени.
Перић сматра и да је новинарство пропало у тренутку када су слободу штампе прогутали пропагандисти, а да је битка за слободно новинарство изгубљена.
Супротно, књижевник, новинар и члан Суда части УНС-а Мухарем Баздуљ мисли да у оквиру еснафа треба разликовати новинаре од пропагандиста.
Баздуљ је указао да је најважнији концепт одговорности новинара и да треба разграничити информацију од мишљења. Цитирајући филозофа Жан Пол Сартра да „нема слободе без одговорности“ указао је да је данас то још битније, јер информација допире и до великог броја људи.
Иако се учесници трибине нису усагласили да ли је сада најгоре време за новинарство или је било најгоре за време претходних власти, истакли су да је притисака увек било и биће, а новинарство треба да се брани високим професионалним стандардима, инсистирањем на чињеницама и слушањем аргумената друге стране.
Закључено је да је новинарска солидарност важна и када би била довољна јака, не би ни било потребе да се прича о овим проблемима.
Модератор трибина која је одржана у среду, 25. септембра ове године био је новинар „Напреда“ и члан Управе УНС-а Слободан Ћирић.
_______________________________________________________________________________________
Трибине се организују у склопу пројекта "Медијске контроверзе под лупом новинарске етике" који је подржало Министарство културе и информисања. Ставови изнети у пројекту нужно не изражавају ставове Министарства.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.